Mojsije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Mojsije, Mikelanđelova skulptura

Mojsije (hebrejski מֹשֶׁה Moše, arapski موسى Musa), prema Hebrejskoj Bibliji, Starom zavetu i Kuranu, verski je vođa, zakonodavac i prorok, kome se tradicionalno pripisuje pisanje Tore, odnosno Petoknjižja. Mojsije je najvažniji prorok u judaizmu,[1][2] a takođe se smatra važnim prorokom u hrišćanstvu i islamu, kao i u nizu drugih vera.

Postojanje Mojsija, kao i istinitost priče o izlasku Jevreja iz Egipta, sporno je među arheolozima i egiptolozima, pošto stručnjaci na polju biblijske kritike navode logične nedoslednosti, nove arheološke dokaze, istorijske dokaza i mitove o poreklu u hananitskoj kulturi.[3][4][5] Drugi istoričari tvrde da biografski detalji i egiptasko poreklo, koje se pripisuje Mojsiju, podrazumeva postojanje istorijskih političkih i verskih vođa koja su učestvovali u učvršćivanju hebrejskih plemena u Hananu krajem bronzanog doba.

Prema Knjizi izlaska, Mojsije je rođen u vreme kada je njegov narod, deca Izraelova, umnožio toliko da je to zabrinulo egipatskog faraona da bi oni mogli pomoći egipatskim neprijateljima. Mojsijeva jevrejska majka Jošaveda ga je sakrila kada je faraon naredio sa ubiju svi novorođeni dečaci. Mojsija je usvojila egipaska kraljevska porodica. Posle ubistva egipatskog nadzornika, Mojsije je pobegao preko Crvenog mora do zemlje Madijamske, gde je sreo Boga koji se ukazao u obliku gorućeg grma. Bog je poslao Mojsija da zatraži od faraona oslobađanje Izraelaca. Nakon Deset pošasti, Mojsije je izveo Izraelce iz Egipta preko Crvenog mora. Na Sinajskoj gori, Mojsije je primio Deset zapovesti. Posle 40 godina lutanja u pustinji, Mojsije je preminuo u 120. godini, nadomak obećane zemlje.

Rabinski judaizam je izračunao da Mojsijev životni vek odgovara periodu između 1391. p. n. e. i 1271. p. n. e.[6] Hrišćanska tradicija obično smešta njegov život u raniji period.

Mladost i poreklo[uredi]

Mojsije je bio potomak Avrama. Podatak da je Mojsije sedma generacija od Avrama koju prenosi Biblija, a tu genealogiju prenose u svojim delima Josif Flavije i Filon navodi kao Avramove pretke sledeći niz:

  1. Sim (600)
  2. Arfaksad (438)
  3. Sala (433)
  4. Ever (464)
  5. Falek (239)
  6. Ragav (239)
  7. Seruh (230 )
  8. Nahor (148 )
  9. Tara (205) ; umire u Haranu
  10. Avram

Avram je po Božijoj promisli sa sedamdeset i pet godina krenuo iz Harana u zemlju Hanansku preko Sihema (Šekem), Vetilja (Betel) i Negeba do Egipta. Tumači Biblije koji veruju da su Izraelićani zaista bili u Egiptu, pretpostavljaju da je dolazak Avrama u Egipat pao u vreme vladara 12. dinastije - Sezostrisa Trećeg (1878-1843.) ili Amenemheta Trećeg (1842—1797) ili ranije, na prelasku iz 20. u 19. vek p. n. e. - samo je jedan od mnogih pokušaja da se rasvetli ovaj događaj. Najčešće pominjani datum dolaska Avrama u Egipat bio je oko 1680. p. n. e. .[traži se izvor od 08. 2011.]Na ovom prostoru se već stvara drugi deo Mojsijevog porodičnog stabla koje bi izgledalo ovako:

  1. Avram
  2. Isak
  3. Jakov
  4. Levi
  5. Kata
  6. Amram
  7. Mojsije

Izlazak iz egipatskog ropstva[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Knjiga Izlaska
Mojsije se moli sa decom Izraelovom

Prema jevrejskim svetim knjigama, Mojsije je izveo Jevreje iz Egipta. Faraon nije to dozvolio, ali Mojsije učini mnoga čuda, i tako uspe da izvede narod iz Egipta. Putovanje Jevreja u obećanu zemlju trajalo je četrdeset godina. Išli su preko pustinje, hranili se manom, čudesnom hranom sa neba, zahvaljujući kojoj nikada nisu osećali glad.

Deset Božijih zapovesti[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Deset Božijih zapovesti
Sveti prorok Mojsije, ikona.

Mojsijeva najveća zasluga leži u širenju vere u jednog Boga, Jahvea, dakle u učvršćivanju monoteizma među Jevrejima. Mojsije je od Boga na Sinaju dobio table sa Deset Božijih zapovesti, koje glase:

  1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih Bogova osim Mene.
  2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
  3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.
  4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
  5. Poštuj oca i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
  6. Ne ubij.
  7. Ne čini preljube.
  8. Ne ukradi.
  9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
  10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Petoknjižje[uredi]

Jevrejska i hrišćanska tradicija smatra Mojsija kao autora Petoknjižja, ali do kraja 19. veka porastom svesti o odstupanjima, nedoslednosti, ponavljanja i druge karakteristike Petoknjižju je učinilo da naučnici napuste ovu ideju.[7] Prema sadašnjim mišljenjima, prvi nacrt Petoknjižja (Jahvistička predaja) je verovatno napisana u 6. veku p. n. e. za vreme Vavilonskog ropstva, a njega je zamenila i dopunila Sveštenička predaja na samom kraju 6. veka ili tokom 5. veka,[8] a dalja prilagođavanja i manje revizije činjene su sve do kraja 4. veka.[9]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Mojsije