Oskar Poćorek

Oskar Poćorek
General Oskar Poćorek
Lični podaci
Puno ime	Oskar Poćorek
Datum rođenja	(1853-11-20)20. novembar 1853.
Mesto rođenja	Bad Blajberg, Austrijsko carstvo
Datum smrti	17. decembar 1933.(1933-12-17) (80 god.)
Mesto smrti	Klagenfurt, Austrija
Obrazovanje	Kriegsschule
Vojna karijera
Služba	1867–1915
Čin	general artiljerije (Feldzeugmeister)
Politička karijera
Mandati 8. guverner Bosne i Hercegovine 10. maj 1911 — 22. decembar 1914. Monarh Franc Jozef Prethodnik Marijan Varešanin Naslednik Stjepan Sarkotić

Austrougarski vojnici vešaju srpske civile za vreme okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu

Oskar Poćorek (nem. Oskar Potiorek; Bad Blajberg, 20. novembar 1853 — Klagenfurt, 17. decembar 1933) je bio austrougarski general.

Oskar Poćorek je bio germanizovani Slovenac koji je iskazivao veliku netrpeljivost prema Srbima i govorio je da Austrougarska sve dotle neće imati mira dok Srbiju ne baci na kolena. U to vreme je važio za najboljeg vojnog stručnjaka.

Od 1910. bio je armijski inspektor austrougarskih trupa u provinciji Bosni i Hercegovini, a od 1911. godine zemaljski namesnik i poglavar Zemaljske vlade u Bosni i Hercegovini.

Poćorek je bio prisutan u automobilu u kojem je ubijen nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga vojvotkinja Sofija Hotek 28. juna 1914. godine u Sarajevu. Metak koji je bio namenjen njemu, prema iskazima Gavrila Principa, je usmrtio vojvotkinju.

Bio je jedan od zagovornika Velikog rata još 1913. godine.

U početku Prvog svetskog rata komandovao je austrougarskom balkanskom vojskom (petom, šestom i delovima druge armije) koja je preko Drine ušla u Srbiju, a u cerskoj bici 12–24. avgusta 1914. poražena od srpske vojske i izbačena iz Srbije. U ponovljenoj ofanzivi komandovao je od 8–15. septembra sa 5. i 6. armijom koja je upala u severozapadnu Srbiju, gde su protivofanzivom srpske vojske zaustavljene, a potom su posle teške borbe na Mačkovom kamenu, obe strane prešle u odbranu.

Tokom bitke na Kolubari od 15. novembra do 16. decembra njegove snage su prodrle u unutrašnjost Srbije, ali su protivofanzivom srpske vojske od 3. do 15. decembra potučene i ponovo izbačene iz Srbije.

Zbog neuspeha u operacijama tokom 1914. penzionisan je 23. decembra 1914. godine.

Vidi još

• Bitka na Ceru
• Kolubarska bitka
• Progon Srba u Bosni i Hercegovini (1914–1918)
• Zločini austrougarske i bugarske vojske u Srbiji (1914—1918)

Literatura

• Babić, Mirko; Vujičić, Petar (2014). „Austrougarski pogromi protiv Srba 1914-1918: Sa posebnim osvrtom na ratno zakonodavstvo, logore i zločine šuckora u BiH”. Sarajevski atentat 1914. Ćorovićevi susreti 2013. godine: Međunarodni naučni skup istoričara. Gacko: Prosvjeta. str. 307—324. 
• Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Paris: Dialogue. 
• Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša. 
• Kraljačić, Tomislav (2014) [1992]. „Austrougarski planovi o stvaranju etničkog zida u istočnoj Bosni u Prvom svjetskom ratu”. Moguće strategije razvoja Srbije. Beograd: SANU. str. 930—936. 
• Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Srbija u Velikom ratu 1914-1918: Kratka istorija. Beograd: Srpska književna zadruga, Beogradski forum za svet ravnopravnih. 
• Stojančević, Vladimir (1988). Srbija i srpski narod za vreme rata i okupacije 1914-1918. godine. Leskovac: Narodni muzej. 
• Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. 
• Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL.