Peteri Orpo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peteri Orpo
Zvanični portret
Lični podaci
Datum rođenja(1969-11-03)3. novembar 1969. (54 god.)
Mesto rođenjaKolio, Finska
Politička karijera
Politička
stranka		Stranka nacionalne koalicije
Činkapetan
47. premijer Finske
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 20. juna 2023.
PredsednikSauli Niniste
Aleksandar Stub
PrethodnikSana Marin
Predsednik parlamenta Finske
12. april 2023 — 20. jun 2023.
PrethodnikMati Vanhanen
NaslednikJusi Hala-aho
Potpredsednik Vlade Finske
28. jun 2017 — 6. jun 2019.
Predsednik vladeJuha Sipila
PrethodnikTimo Sojni
NaslednikMika Lintila
Ministar finansija Finske
22. jun 2016 — 6. jun 2019.
Predsednik vladeJuha Sipila
PrethodnikAleksandar Stub
NaslednikMika Lintila
Ministar unutrašnjih poslova Finske
29. maj 2015 — 22. jun 2016.
Predsednik vladeJuha Sipila
PrethodnikPalvi Rasanen
NaslednikPaula Risiko
Ministar poljoprivrede i šumarstva Finske
24. jun 2014 — 29. maj 2015.
Predsednik vladeAleksandar Stub
PrethodnikJuha Sipila
NaslednikKimo Tilikainen
Član Parlamenta Finske za upravu Finske
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 21. marta 2007.

Anti Peteri Orpo (fin. Antti Petteri Orpo; Kolio, 3. novembar 1969)[1] je finski političar koji trenutno obavlja funkciju premijera Finske od 2023. i kao lider Stranke nacionalne koalicije od 2016. godine.[2] Nakratko je bio predsednik finskog parlamenta nakon parlamentarnih izbora 2023.

Bio je potpredsednik Vlade Finske od 2017. do 2019. godine, ministar finansija od 2016. do 2019. godine, ministar unutrašnjih poslova od 2015. do 2016. i ministar poljoprivrede i šumarstva od 2014. do 2015. godine.[3][4] Dana 2. aprila 2023. godine, Orpova Stranka nacionalne koalicije pobedila je na parlamentarnim izborima 2023. sa većinom od 20,8% glasova i 48 mesta. Orpo je dobio preko 17.000 glasova u svom okrugu.

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Antti Petteri Orpo je rođen 3. novembra 1969. u Koliu, Finska.[5] Njegov otac, Hanu Orpo, bio je političar i član Partije nacionalne koalicije.[6] Položio je finsku maturu i završio Srednju školu Kolio. Kasnije je Orpo stekao zvanje magistra političkih nauka na Univerzitetu u Turkuu. Orpo je pohađao obaveznu nacionalnu oružanu službu u Finskoj i postao rezervni oficir. Njegov trenutni rezervni čin je kapetan.[5]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Orpo sa Nikosom Sidakisom, februar 2016.

Ministar unutrašnjih poslova[uredi | uredi izvor]

Tokom svog mandata na mestu ministra unutrašnjih poslova, Orpo je dobio podršku za svoje rešavanje migrantske krize iz 2015. od koalicionih partnera u antiimigracionoj Finskoj partiji, kao i od opozicionih poslanika.[7]

Ministar finansija[uredi | uredi izvor]

U maju 2016. Orpo je najavio da će osporiti predsednika Stranke narodne koalicije i aktuelnog ministra finansija Aleksandra Stuba na partijskoj konferenciji u junu.[8] U to vreme, Orpo se pridružio poslanici u drugom mandatu Elini Valtonen u nastojanju da zameni Stuba.[9] Za razliku od poliglota i otvorenog Stuba, Orpo je bio široko viđen kao pažljiv tragač za konsenzusom sa malo iskustva u međunarodnoj politici.[10] Orpo je dobio 441,4 glasa protiv Stubovih 361 i tako je izabran za novog predsednika stranke.[11] Orpo je ubrzo najavio da će zauzeti Stubovo mesto kao ministar finansija.[12] Zvanično je imenovan za ministra finansija 22. juna 2016. godine.[13]

U junu 2017, premijer Juha Sipila i Orpo su saopštili da ne mogu više da sarađuju sa trećim koalicionim partnerom svojih partija, Finskom partijom, navodeći razlike u osnovnim vrednostima i u imigracionoj politici i politici EU. I za Sipila i za Orpoa, u pitanju su bile velike reforme zdravstvene zaštite i lokalne uprave, koje su bile ključne za njihov plan da uravnoteže javne finansije.[14]

Pored svoje nacionalne političke uloge, Orpo je kopredsedavao (zajedno sa Valdisom Dombrovskisom) Sastankom ministara za ekonomska i finansijska pitanja EPP, koji okuplja ministre Evropske narodne partije desnog centra (EPP) uoči sastanaka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja ( ECOFIN).[15]

Opozicija[uredi | uredi izvor]

U decembru 2019. Orpo je pokušao da izglasa nepoverenje aktuelnoj vladi.[16] To bi onda izazvalo nove izbore, kojima se Orpo nadao da će pobediti. Aktuelna vlada je optužena za nepravilan odgovor na probleme na tržištu rada. Kasnije je premijer Anti Rine podneo ostavku, a Kulmuni je javno odbio da se pridruži planu prevremenih izbora Stranke narodne koalicije.[16]

Premijer Finske (2023–trenutno)[uredi | uredi izvor]

Orpo sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen na EPP samit, 29. jun 2019.

Parlamentarni izbori 2023.[uredi | uredi izvor]

Orpo sa kancelarom Nemačke Olafom Šolcom, 14. jul 2023.
Orpo sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, 23. avgust 2023.
Orpova vlada
Orpo sa premijerom Švedske Ulfom Kristersonom, 27. novembar 2023.
Orpo na EPP samitu u Briselu, 28. jun 2016.
Orpo sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, 4. oktobar 2023.

Dana 2. aprila 2023, Orpova narodna koaliciona stranka pobedila je na finskim parlamentarnim izborima 2023. Stranka je vodila u anketama od sredine 2021. godine i završila na prvom mestu, sa 20,8% glasova i 48 mesta u parlamentu, čime je njihov ukupan broj povećan za 10 mesta.[17] Ovo je bio treći najveći rezultat stranke u njenoj istoriji.[18] Orpo je započeo razgovore o formiranju vlade kada su se novi parlament i predsednik sastali nedelju dana posle Uskrsa i imenovali ga za glavnog pregovarača.[19]

Orpo je vodio kampanju na platformi smanjenja državnog duga Finske i godišnjeg budžetskog deficita, kao i smanjenja poreza na dohodak. On sebe definiše kao „fiskalnog konzervativca.“[20]

Orpo je izabran od strane parlamentarnih grupa za predsednika Parlamenta Finske 12. aprila na privremenoj osnovi do formiranja nove vlade.[21]

Dana 27. aprila, objavljeno je da će Orpo započeti završne pregovore sa Finskom partijom, Švedskom narodnom partijom i Demohrišćanima o formiranju koalicione vlade.[22][23] Ova koalicija partija je potvrđena 15. juna[24], a formiranje vlade, uključujući imena njenih ministara, objavljeno je 17. juna.[25] Njegova stranka je dobila osam mesta u vladi, Finska sedam (uključujući ministarstva finansija, unutrašnjih poslova i pravde), dok su Švedska narodna partija i Demohrišćani podelili preostalih pet. To je najdesničarska vlada Finske od kraja Drugog svetskog rata; zaista, to je jedna od retkih prilika od povratka mira da je jedna strana finskog političkog spektra uspela da sama formira vladu.

Vlada[uredi | uredi izvor]

Dužnost Ministar Mandat Partija
Premijer Peteri Orpo 20. jun 2023– Narodna koalicija
Zamenik premijera Rika Pura Finci
Ministar finansija Finci
Ministar obrazovanja Ana-Maja Henrikson ŠNP
Ministar poljoprivrede i šumarstva Sari Esajah HD
Ministar odbrane Anti Hakanen Narodna koalicija
Ministar razvojne saradnje i spoljne trgovine Vil Tavio Finci
Ministar ekonomskih poslova Vilhelm Junila 20. jun 2023-6. jul 2023. Finci
Vil Rajdmen 6. jul 2023. Finci
Ministar radnog odnosa Arto Satonen 20. jun 2023– Narodna koalicija
Ministar životne sredine i klimatskih promena Kaj Mikanen Narodna koalicija
Ministar evropskih poslova i upravljana vlasništvom Anders Adlerkreuc ŠNP
Ministar spoljnih poslova Elina Valtonen Narodna koalicija
Ministar unutrašnjih poslova Meri Rantanen Finci
Ministar pravde Lena Meri Finci
Ministar lokalne i regionalne vladu Ana-Kaisa Ikonen Narodna koalicija
Ministar hemije i kulture Sari Multala Narodna koalicija
Ministar socijalnih poslova i zdravlja Kajsa Juso Finci
Ministar socijalne bezbednosti Sani Gran-Lasonen Narodna koalicija
Ministar transporta i komunikacija Lulu Rane Finci
Ministar omladine, sporta i fizičke aktivnosti Sandra Berkvist ŠNP
Orpo sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel na EPP samitu u Briselu, 21. mart 2019.

Mandat[uredi | uredi izvor]

Orpo je postao premijer Finske 20. juna 2023. godine.[26] Vladina mapa puta stavlja smanjenje javne potrošnje kao prioritet. Peteri Orpo je najavio smanjenje državnog budžeta od 6 milijardi evra, navodeći da je najveća opasnost koja preti Finskoj „dužnička kriza“ (ona iznosi 74% BDP-a) i reforme, od kojih će neke „škoditi“.[27]

Koalicija se kladi na neviđeno smanjenje socijalnih davanja. Na primer, biće pooštreni uslovi za dobijanje naknade za nezaposlene, uvešće se jednodnevno čekanje na početku bolovanja, a pristup stambenoj pomoći biće ograničen. Pored toga, biće ograničeno pravo na štrajk i uvedena novčana kazna za neovlašćene obustave rada. Vladin sporazum takođe predviđa lakše otpuštanje i korišćenje ugovora na određeno vreme, uz povećanje ulaganja u stručnu obuku.[27]

Ove najave pozdravili su poslodavci, koji u programu vide reforme koje "zahtevaju decenijama", ali su sindikati osudili "napad na zaposlene". Dok su stranke levog centra i levice takođe osudile „težak program, posebno za ljude sa niskim i srednjim primanjima“ (Sana Marin) i „najveću antiradničku vladu u finskoj istoriji“ (Li Anderson), Liderka Finske partije Rika Pura je izjavila da „ne vidi nikakve razlike između interesa poslodavaca i zaposlenih“.[27]

Što se tiče imigracije, uslovi prijema će biti ograničeni. Azil se više neće davati na privremenoj osnovi, a šest punih godina boravka u Finskoj biće potrebno da se podnese zahtev za trajnu boravišnu dozvolu. Spajanje porodice i pristup naturalizaciji biće ograničeni. Pored toga, zemlja će prihvatiti samo 500 izbeglica godišnje u okviru šeme relokacije, u poređenju sa 1.050 trenutno. Radnici imigranti više neće imati ista socijalna prava kao stalni stanovnici i moraće da napuste zemlju u roku od tri meseca od otpuštanja.[27]

Tokom prvog meseca njegovog kabineta, bilo je brojnih skandala u vezi sa prethodnim pisanjem ministara Finske partije, uključujući zamenika premijera Riku Puru.[28][29] Skandal oko šale u vezi sa nacistima i potencijalnih veza sa neonacističkim organizacijama ministra za ekonomska pitanja Vilhelma Junile doveo je do toga da on podnese ostavku.[30] Partija Orpovog kabineta, Švedska narodna partija Finske, kritikovala je Orpoa zbog suviše slabog vođstva tokom skandala Junila.[31] Orpovo vođstvo među raznim kontroverzama je takođe dovedeno u pitanje i široko kritikovano u finskim i međunarodnim medijima.[32][33][34]U martu 2024. Orpo je izjavio za Politico da Finci po njegovom mišljenju više nisu krajnje desničarska partija.[35]

On je osudio Hamasove akcije tokom rata između Izraela i Hamasa 2023. i izrazio podršku Izraelu i njegovom pravu na samoodbranu.[36]

Iako je 2019. Orpo bio suosnivač Koalicije ministara finansija za klimatsku akciju, njegova ministarka finansija Riika Pura izjavila je u januaru 2024. da klimatska pitanja nisu u nadležnosti ministra finansija.[37]

Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Organizacije evropske unije[uredi | uredi izvor]

  • Evropska investiciona banka (EIB), član Saveta guvernera po službenoj dužnosti (2016–2019)[38]
  • Evropski mehanizam za stabilnost (ESM), član Odbora guvernera (2016–2019)[39]

Međunarodne organizacije[uredi | uredi izvor]

  • Azijska banka za infrastrukturne investicije (AIIB), po službenoj dužnosti član Upravnog odbora (2016–2019)[40]
  • Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), član Odbora guvernera po službenoj dužnosti (2016–2019)[41]
  • Zajednički komitet za razvoj Svetske banke i MMF-a, član (2018–2019)[42]
  • Multilateralna agencija za garancije ulaganja (MIGA), Grupacija Svetske banke, član Upravnog odbora po službenoj dužnosti (2016–2019)[43]
  • Nordijska investiciona banka (NIB), član Odbora guvernera po službenoj dužnosti (2016–2019)[44]
  • Svetska banka, član Saveta guvernera po službenoj dužnosti (2016–2019)[45]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ministerin tiedot: Orpo, Antti Petteri” (na jeziku: finski). Finnish Government. Pristupljeno 10. 4. 2023. 
  2. ^ „Finland's parliament backs Petteri Orpo as PM, replacing Sanna Marin”. Reuters (na jeziku: engleski). 2023-06-20. Pristupljeno 2023-06-20. 
  3. ^ „Räty, Orpo and Toivakka take over ministerial portfolios”. Helsinki Times. 23. 6. 2014. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  4. ^ „Sipilä's Government appointed”. Finnish Government. 29. 5. 2015. Arhivirano iz originala 29. 5. 2015. g. Pristupljeno 29. 5. 2015. 
  5. ^ a b „Petteri Orpo”. Eduskunta. 
  6. ^ „Finland's conservative leader Orpo set to become Prime Minister”. France 24 (na jeziku: engleski). 2023-04-02. 
  7. ^ Tuomas Forsell (4 May 2016), Finnish finance minister faces new challenge as party leader Reuters.
  8. ^ „Orpo haastaa Stubbin kokoomuksen puheenjohtajakisassa – Harkimo Ylelle: En lähde kisaan, koska Orpo on paras vaihtoehto”. Helsingin sanomat. 4. 5. 2016. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  9. ^ Tuomas Forsell (4 May 2016), Finnish finance minister faces new challenge as party leader Reuters.
  10. ^ Jussi Rosendahl (22 June 2016), Finland's Finance Minister Petteri Orpo Reuters.
  11. ^ „Nyt se ratkesi – Stubb sivuun, Petteri Orpo on kokoomuksen uusi puheenjohtaja”. Ilta-sanomat. 11. 6. 2016. Pristupljeno 11. 6. 2016. 
  12. ^ „Orpo nappaa valtiovarainministerin salkun – Stubbin uudet tehtävät tarkentuvat myöhemmin”. Yle. 11. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  13. ^ „Kokoomuksen ministerivaihdoksille sinetti – presidentti vahvisti nimitykset”. Yle. 22. 6. 2016. Pristupljeno 22. 6. 2016. 
  14. ^ Tuomas Forsell and Jussi Rosendahl (12 June 2017), Finnish PM to break up coalition, kick out nationalists Reuters.
  15. ^ Council of the EU and Ministerial meetings Arhivirano 27 septembar 2016 na sajtu Wayback Machine European People's Party (EPP).
  16. ^ a b YLE TV1 A-studio. 3 December 2019.
  17. ^ „Tässä on illan vaalitulos: Kokoomus voitti, perussuomalaiset nousi toiseksi”. Yle Uutiset (na jeziku: finski). 2. 4. 2023. Pristupljeno 2. 4. 2023. 
  18. ^ Stenroos, Maria (2. 4. 2023). „Analyysi: Suomalaiset äänestivät Sanna Marinin hallituksen ulos”. Yle Uutiset (na jeziku: finski). Pristupljeno 2. 4. 2023. 
  19. ^ Karkkola, Minna (2. 4. 2023). „Petteri Orpo kertoo, miten starttaa hallitusneuvottelut – Lähteekö viestejä SDP:lle tai PS:lle?”. Tärkeimmät talousuutiset | Kauppalehti (na jeziku: finski). Pristupljeno 2. 4. 2023. 
  20. ^ Stenroos, Maria (2. 4. 2023). „Analyysi: Suomalaiset äänestivät Sanna Marinin hallituksen ulos”. Yle Uutiset (na jeziku: finski). Pristupljeno 2. 4. 2023. 
  21. ^ „President calls on MPs to cooperate in 'new era' as Finnish Parliament opens”. Yleisradio Oy. 13. 4. 2023. Pristupljeno 19. 4. 2023. 
  22. ^ Camut, Nicolas (27. 4. 2023). „Finnish far right in talks to join coalition government”. Politico. Pristupljeno 28. 4. 2023. 
  23. ^ „Finnish center-right to start coalition talks with far-right”. The Washington Post. 27. 4. 2023. Pristupljeno 28. 4. 2023. 
  24. ^ „Finland's conservatives to form coalition with far-right – DW – 06/15/2023”. dw.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-20. 
  25. ^ „Finland's conservative party picks ministers for right-wing coalition government – The Seattle Times”. www.seattletimes.com. 18. 6. 2023. Pristupljeno 2023-06-20. 
  26. ^ „Finland's parliament backs Petteri Orpo as PM, replacing Sanna Marin”. MSN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-20. 
  27. ^ a b v g „In Finland, the right will tighten migration policy”. Le Monde.fr. 18. 6. 2023. 
  28. ^ „Rasistista kieltä Halla-ahon vieraskirjassa viljellyt "riikka" näyttää olevan Riikka Purra – "Olen ilmaissut itseäni tavoilla, joita en nykyään hyväksyisi"”. Helsingin Sanomat. Pristupljeno 12. 7. 2023. 
  29. ^ „Ministeri Ville Tavio on puhunut väestönvaihdosta useita kertoja eduskunnassa”. Helsingin Sanomat. 2023-07-03. Pristupljeno 2023-07-15. 
  30. ^ „Vilhelm Junnila aikoo erota”. Ilta-Sanomat (na jeziku: finski). 2023-06-30. Pristupljeno 12. 7. 2023. 
  31. ^ „RKP:ssä toivotaan jämäkämpää johtajuutta pääministeri Orpolta”. Iltalehti. Pristupljeno 12. 7. 2023. 
  32. ^ „Orpo johtaa hallitusta silmät kiinni”. Helsingin Sanomat. Pristupljeno 15. 7. 2023. 
  33. ^ „Petteri Orpon hallituksen suurin haaste voi olla Orpo itse”. Ilta-Sanomat. Pristupljeno 15. 7. 2023. 
  34. ^ „Saksan toiseksi suurin sanomalehti ryöpyttää Orpoa: "Tehnyt maalleen valtavaa vahinkoa"”. Ilta-Sanomat. Pristupljeno 15. 7. 2023. 
  35. ^ „EU election top teams take shape”. Politico. Pristupljeno 10. 3. 2024. 
  36. ^ „Finnish leaders defend abstention in UN vote on Gaza ceasefire”. Yle News. 28. 10. 2023. 
  37. ^ „Purra nakkasi Orpon ylpeydenaiheen mäkeen”. Helsingin Sanomat. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  38. ^ Board of Governors European Investment Bank (EIB).
  39. ^ Board of Governors: Petteri Orpo Arhivirano 4 april 2019 na sajtu Wayback Machine European Stability Mechanism.
  40. ^ Board of Governors Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB).
  41. ^ Board of Governors European Bank for Reconstruction and Development (EBRD).
  42. ^ Members Joint World Bank-IMF Development Committee.
  43. ^ Board of Governors Multilateral Investment Guarantee Agency (MIGA), World Bank Group.
  44. ^ Board of Governors Arhivirano 29 oktobar 2017 na sajtu Wayback Machine Nordic Investment Bank (NIB).
  45. ^ Board of Governors World Bank.

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

Predsednik Vlade Finske
2023—danas 		Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петери_Орпо&oldid=27701446”