Пупавац

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pupavac
Upupa epops
Pupavac sa raširenom krestom
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Tip:
Hordati (Chordata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Modrovrane (Coraciiformes)
Porodica:
Pupavci (Upupidae)

Leach, 1820
Rod:
Upupa

Linnaeus, 1758
Vrsta:
U. epops
Binomno ime
Upupa epops
Linnaeus, 1758
Podvrste
  • Upupa epops epops
  • Upupa epops major
  • Upupa epops senegalensis
  • Upupa epops waibeli
  • Upupa epops saturata
  • Upupa epops ceylonensis
  • Upupa epops longirostris
  • Upupa epops orientalis
  • Upupa epops africana
  • Upupa epops marginata
Areal pupavca:
evroazijskog pupavca (nekoliko podvrsta)
  leti u vreme gnežđenja (selica)
  u toku cele godine (stanarica)
  zimi u vreme zimovanja (selica)

afričkog pupavca (U. e. africana)
  u toku cele godine (stanarica)

madagaskarskog pupavca (U. e. marginata)
  u toku cele godine (stanarica)

Pupavac (lat. Upupa epops) ptica je iz reda Coraciiformes i jedini član porodice Upupidae. Naseljava Evroaziju i Afriku. Prepoznaje se po živopisnim bojama i krestom od perja. Jedna ostrvska vrsta - džinovski pupavac sa ostrva Sveta Helena je izumrla, dok se pupavac sa Madagaskara ponekad izdvaja u posebnu vrstu. Naziv „pupavac”, kao i engleski „hoopoe” i latinski „upupa” su onomatopejski nazivi.

Pupavac je smešten u red vikačica ili kreštalica (Coraciiformes), grupu koja uključuje i vodomare, pčelarice, zlatovrane i šumske pupavce. Bliska povezanost između pupavaca i šumskih pupavaca je potkrepljena i jedinstvenom prirodom njihovih stremenjača (ušnih koščica). U taksonomiji po Sibli-Alkvestu pupavci su smešteni u poseban red Upupiformes u koji neki smeštaju i šumske pupavce. Fosilni ostaci pupavaca su oskudni, sa najranijim fosilima poreklom iz kvartara. Fosilni ostaci njihovih rođaka su stariji fosili šumskih pupavaca datiraju iz miocena, a izumrle familije Messelirrisoridae iz eocena.

Nekoliko autora izdvajaju madagaskarskog pupavca (U. e. marginata) i afričkog pupavca (U. e. africana) kao posebne vrste, ali razlika između svih podvrsta pupavaca je beznačajna, a jedino madagaskarski pupavac ima različito oglašavanje. Jedina poznata posebna vrsta, džinovski pupavac U. antaios, je izumrla. Taj pupavac živeo je na jugozapadnom afričkom ostrvu Sveta Helena, ali je izumro u 16. veku najverovatnije zbog uvođenja došljačkih životinjskih vrsta na ostrvo dolaskom čoveka. Rod Upupa stvorio je Karl Line u svom čuvenom delu Systema Naturae iz 1758. godine.[2]

On je tada uključivao tri druge vrste sa dugim zakrivljenim kljunom:

  • U. eremita (sad Geronticus eremita), severni ibis
  • U. pyrrhocorax (sad Pyrrhocorax pyrrhocorax), crvenokljuna čavka
  • U. paradisea

Podvrste[uredi | uredi izvor]

9 podvrsta pupavaca su navedene u poznatom delu Priručnik za ptice sveta.[3] Razlika u podvrstama sastoji se u njihovoj veličini kao i jačini boje perja.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Pupavci su monogamni iako, kako se čini, vezivanje parova traje samo tokom jedne sezone. Takođe su i teritorijalni, sa mužjacima koji se često oglašavaju da bi označili vlasništvo nad tim područjem. Borbe između suparničkih mužjaka (nekada i ženki) su česte i mogu biti brutalne. Suparnici će pokušati da ubodu jedno drugo kljunom što može uzrokovati i slepilo. Gnezdo je smešteno u šupljini drveta ili zida sa uskim ulazom. Može biti golo ili postavljeno sa raznim otpacima. Samo ženka leži na jajima. Veličina nasada varira i veća je kod severne populacije i one na većim nadmorskim visinama. Broj jaja u nasadu u severnoj Evropi i Aziji je oko 12 a u tropima je 4. Jaja su okrugla i plava po snešanju ali ubrzo izgube boju u prljavim gnezdima. Teže 4,5 grama, a period inkubacije je oko 15 dana.[4]

Pupavci su dobro razvili odbranu protiv predatora u gnezdima. Trtična žlezda ženke koja leži na jajima se transformiše da proizvodi tečnost užasnog mirisa a to isto čine i žlezde ptića. Ta tečnost mirisa pokvarenog mesa biva utrljana u perje i služi da odvrati predatore ali i parazite a veruje se da ima i antibakterijsko dejstvo. Lučenje ove tečnosti prestaje nakon što ptići napuste gnezdo. Kao dodatni način odbrane od grabljivaca ptići su već šesti dan sposobni da prsnu izmet na uljeze a služe se i zvukovima nalik na zmijsko šištanje. Mogu i da napadaju kljunom ili krilima. Inkubacija jaja traje između 15-18 dana. Tokom tog perioda ženku hrani mužjak. Ptići se izležu asinhrono. Prekriveni su paperjem. U periodu 9-14 dana sa njima je ženka dok kasnije i ona pomaže mužjaku u hranjenju. Između 26. i 29. dana napuštaju gnezdo i u početku ostaju u blizini roditelja oko 7 dana.

Odnosi sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Pupavci su osobene ptice i zauzimaju posebno mesto u narodnom predanju i kulturi ljudi u većem delu područja gde žive. Tome je doprinela i njihova osobina da se često gnezde u blizini ljudi.

U Drevnom Egiptu smatrani su svetim a u Persiji simbolom čednosti.U Islamu je zabranjeno ubijati ovu životinju, zabrana je došla od Božijeg poslanika Muhameda salalahu alejhi ve seleme. U Bibliji su navedeni među životinjama koje su neukusne i ne bi trebale da se jedu. U većem delu Evrope smatrani su lopovima, a u Skandinaviji predznacima rata. U estonskoj tradiciji snažno su povezani sa smrću i podzemnim svetom, a njihova pesma smatrala se zloslutnom. U Egiptu su naslikani na zidovima grobnica i hramova, a slično je bilo i na Minojskom Kritu.

Ishrana pupavaca sastoji se od mnogih insekata štetočina za useve npr. četnih prelaca. Zbog toga su zakonom zaštićeni u mnogim zemljama.

Pupavac je nacionalna ptica Izraela. Izabran je u maju 2008. povodom 60. godišnjice države, a kao pobednik velike ankete. Takođe je nacionalna ptica pokrajine Pundžab u Indiji.

U Ovidijevim Metamorfozama, kralj Trakije Terej muž Prokne, siluje sestru svoje žene Filomelu i nakon toga joj odseca jezik. Za osvetu Prokne ubija njihovog sina Itisa i servira ga svom mužu kao pečenje. Kada Terej ugleda glavu dečaka posluženu na stolu, uzima mač i u trenutku kada pokuša da ubije ženu i njenu sestru svi se pretvaraju u ptice: Filomela u slavuja, Prokne u lastavicu, a Terej u pupavca.

Pupavac je izabran za logo Univerziteta u Johanezburgu.

Opis[uredi | uredi izvor]

Snimljen na planini Bobiji

Pupavac je najpoznatiji po svojoj karakterističnoj ukrasnoj kruni koju nose oba pola. Odvažno je smeđe-narandžasto obojen sa crno-belim prugama po leđima i krilima nalik zebrinim koje se utapaju u pozadinu kada ga se posmatra iz daljine.

Pupavac je dugačak 25-32 cm, sa rasponom krila od 44 do 48 cm. Težina mu iznosi 46-89 grama. Smeđe-narandžaste je boje, dok su mu krila i rep crno-belo isprugani. To je krajnje osobena ptica sa dugim, tankim i zašiljenim kljunom koji je crn sa sivosmeđom osnovom. Pojačana mišićavost glave omogućava otvorenost kljuna prilikom bušenja tla. Pupavac ima široka i zaobljena krila sposobna za jak let. Krila su veća kod severne populacije selica. Dugačka pera na njegovoj glavi imaju crne vrhove i polegnuta su prema zatiljku, a povremeno ih raširi u krestu. Kljun mu je tanak i dugačak, povijen nadole. Mužjak i ženka su isti.

Imaju osoben talasast let, poput leta velikog leptira, omogućen poluzatvorenim krilima pri kraju svakog zamaha ili kratkog niza zamaha. Cvrkut pupavaca je trosložan "up-up-up" na osnovu čega je ptica i dobila ime. U Himalajima cvrkut pupavaca se može zameniti sa cvrkutom himalajske kukavice iako ona obično proizvodi četiri sloga. Drugi zvukovi koje pupavac proizvodi su škripavo graktanje i zviždanje. Šištajući zvuk proizvode ženke tokom ležanja na jajima kada ih hrane mužjaci. Pupavci se često sunčaju šireći krila i rep i zabacujući glavu. Takođe su skloni valjanju u prašini ili pesku.

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Pupavac je široko rasprostranjen u Evropi, Aziji, severnoj Africi, subsaharskoj Africi i na Madagaskaru.[5] Većina evropskih i severnoazijskih ptica se seli u tople krajeve za vreme zime,[6] dok su afričke ptice stanarice. Delovi populacije mogu zalutati i šire od ovog područja pa su neki primerci viđeni i na Aljasci.[7] Godine 1975, je pripadnici U. e. saturata su zapaženi u delti Jukona.[8] U Evropi pupavci se razmnožavaju i severnije od svog uobičajenog pojasa rasprostranjenosti,[9] te su tako česti u Engleskoj za vreme toplih i suvih leta kada se namnoži puno skakavaca i drugih insekata.[10] Međutim od ranih 1980-ih njihova populacija u severnoj Evropi je u opadanju verovatno zbog klimatskih promena.[9] Godine 2015, u Irskoj je zabeležen rekordan broj, sa najmanje 50 ptica zabeleženih na jugozapadu zemlje.[11] To je bio najveći zabeleženi broj od 1965. godine kada je viđeno 65 primeraka.[12]

Pupavac može da živi u područjima koja ispunjavaju dva glavna uslova: golo zemljište ili sa slabom vegetacijom i vertikalne površine sa šupljinama (kao što su drveće, stene ili čak zidovi, kućice za ptice, plastovi sena i napuštene jazbine) u kojima se gnezdi. Ovakvi zahtevi mogu se zadovoljiti u velikom broju ekosistema što za posledicu ima da oni naseljavaju široki pojas staništa od vresišta, šumskih stepa, savana i pašnjaka do proplanaka. Podvrsta sa Madagaskara naseljava i šume. Promena prirodnih staništa od strane ljudi u svrhu poljoprivrede dovela je do njihovog naseljavanja maslinjaka, voćnjaka, vinograda, parkova i farmi, iako su manje prisutni u područjima intenzivne poljoprivrede. U nekim područjima pupavci migriraju sklanjajući se od kiše kao na Cejlonu i zapadnoj Indiji. Viđeni su i na velikim nadmorskim visinama tokom migracija preko Himalaja i to čak na 6400 m.

Gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Jaja pupavca (Upupa epops)

Gnezdi se uglavnom u dupljama drveća. Iako žive u parovima, samo ženka leži na jajima. Ženka i ptići u opasnosti izlučuju smrdljivi sekret iz trtične žlezde, kao odbrambeni mehanizam. Zbog toga je i nastala izreka: „Smrdiš kao pupavac“!

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Ishrana im se sastoji od insekata ali hvataju i sitne gmizavce i žabe kao i seme i plodove. Samostalno tragaju za hranom po tlu. Ponekad love u letu u poteri za rojevima insekata kada ih njihova snažna krila čine brzim i okretnim. Češće pak obilaze otvorena područja zastajući da bi zabili kljun u tlo. Larve i lutke insekata i podzemne zrikavce otkrivaju kljunom a zatim iz izvlače kljunom ili iskopavaju snažnim kandžama. Insekte love i na površini tražeći ih kljunom po gomili lišća, podižući kamenje ili otkidajući koru drveća. Uobičajeni jelovnik sastoji se iz cvrčaka, skakavaca, raznih tvrdokrilaca, uholaža, cikada, stenica i mrava. Krupniji plen udaraju o zemlju ili o kamen kako bi ih ubili ili uklonili nesvarljive delove poput krila i nogu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2012). „Upupa epops”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ Linnaeus, C (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. Holmiae. (Laurentii Salvii). str. 117–118. 
  3. ^ Handbook of the Birds of the World, David A Christie
  4. ^ Fry, Hilary C. (2003). Christopher Perrins. ed. Firefly Encyclopedia of Birds. Firefly Books. pp. 382.
  5. ^ Kristin, A (2001). „Family Upupidae (Hoopoes)”. Ur.: Josep, del Hoyo; Andrew, Elliott; Sargatal, Jordi. Handbook of the Birds of the World. Volume 6, Mousebirds to Hornbills. Barcelona: Lynx Edicions. str. 396–411. ISBN 978-84-87334-30-6. 
  6. ^ Reichlin, Thomas; Michael Schaub; Myles H. M. Menz; Murielle Mermod; Patricia Portner; Raphaël Arlettaz; Lukas Jenni (2008). „Migration patterns of Hoopoe Upupa epops and Wryneck Jynx torquilla: an analysis of European ring recoveries” (PDF). Journal of Ornithology. 150 (2): 393. S2CID 43360238. doi:10.1007/s10336-008-0361-3. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-05-27. g. 
  7. ^ Dau, Christian; Paniyak, Jack (1977). „Hoopoe, A First Record for North America” (PDF). Auk. 94 (3): 601. 
  8. ^ Heindel, Matthew T. (2006). Jonathan Alderfer, ur. Complete Birds of North America. National Geographic Society. str. 360. ISBN 978-0-7922-4175-1. 
  9. ^ a b Pforr, Manfred; Alfred Limbrunner (1982). The Breeding Birds of Europe 2: A Photographic Handbook. London: Croom and Helm. str. 82. ISBN 978-0-7099-2020-5. 
  10. ^ Soper, Tony (1982). Birdwatch. Exeter, England: Webb & Bower. str. 141. ISBN 978-0-906671-55-9. 
  11. ^ Healy, Alison (27. 4. 2015). „Hoopoe causing a hoopla in southeast as 50 exotic birds spotted”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-27. 
  12. ^ „Hoopoe invasion of Ireland's south coast”. Ireland's Wildlife (na jeziku: engleski). 2015-04-15. Pristupljeno 2020-07-27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pupavac na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Pupavac.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пупавац&oldid=27747229”