Sidnej

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sidnej
engl. Sydney
Sydney Harbour Bridge from the air.JPG
Sidnej iz vazduha
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država  Australija
Savezna država Novi Južni Vels
Osnovan 26. januar 1788.
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2014. 4840628
Geografske karakteristike
Koordinate 33°52′10″ JGŠ; 151°12′30″ IGD / 33.869444° JGŠ; 151.208333° IGD / -33.869444; 151.208333Koordinate: 33°52′10″ JGŠ; 151°12′30″ IGD / 33.869444° JGŠ; 151.208333° IGD / -33.869444; 151.208333
Površina 12144,6 km2
Sidnej na mapi Australije
Sidnej
Sidnej
Ostali podaci
Gradonačelnik Džon Stenhoup
Pozivni broj 02
Veb-sajt
www.cityofsydney.nsw.gov.au

Sidnej (engl. Sydney izgovor: /ˈsɪdni/) je glavni grad australijske države Novi Južni Vels (engl. New South Wales). Sidnej je najveći grad po površini u južnoj hemisferi i najnaseljeniji grad u Australiji. Prema popisu iz 2012. u gradu je živelo 4.667.283 stanovnika, od čega 170.000 stanuje u centralnoj zoni (city of Sydney). Artur Filip, vođa Prve flote, osnovao je prvu evropsku koloniju 1788. u Sidnejskoj uvali.

Sidnej se nalazi u jugoistočnom delu australijske obale. Izgrađen je oko zaliva Port Džekson. Sidnej je najveći finansijski centar Australije. Vodeće privredne grane su poslovne usluge, proizvodnja, turizam, mediji i zdravstvo.

Sidnej je veoma važna svetska turistička destinacija, poznat po plažama i dve znamenitosti - Sidnejskoj operi i Sidnejskom lučkom mostu. Grad je okružen nacionalnim parkovima i mnogobrojnim zalivima, rekama i uvalama. Prema istraživanju iz 1999, Univerzitet Louborou klasifikuje Sidnej kao beta grad sa 9 poena - na istom nivou sa San Franciskom, Torontom i Cirihom. Sidnej je bio domaćin mnogih sportskih, kulturnih i političkih događaja i priredbi poput Igara Komonvelta 1938, Letnjih olimpijskih igara 2000., Ragbi kupa 2003 kao i samita APEK-a 2007. a 2008. u Sidneju je održan Svetski dan mladih.

Prema istraživanju o troškovima života, Sidnej je najskuplji grad u Australiji i 21. najskuplji grad na svetu.

Položaj grada[uredi]

Centralna zona Sidneja

Na nivou Australije Sidnej je udaljen:

Geografija[uredi]

Sidnej je smješten na jugoistoku Australije, oko zaliva Botani Bej. Zaliv je podeljen na mnogo manjih zaliva. Unutrašnji deo zaliva nazvan Port Džekson je najveća prirodna luka na svetu. Pogodna luka je osnovni uzrok nastanka grada na tom mestu. Postoji mnogo peščanih plaža, od kojih je najpoznatija Bondi.

Južni deo grada (južno od zaliva) je ravnica Kamberland Plejn. Severno od zaliva je brežuljkasti prostor Hornsbi Pletju, koji doseže i 200 m nadmorske visine. U pozadini je grada planina Blu Mountejns sa poznatim strmim stenama i ostacima kulture Aboridžina koje su na listi Svetske baštine UNESK–a.

Klima[uredi]

Klima Sidneja je vlažna suptropska sa mnogo padavina[1] i malim godišnjim razlikama u temperaturi.[2] Najniža zimska temperatura retko pada ispod 8 °C, a najviša letnja retko prelazi 32 °C.

Uprkos reputacije grada da ima izobilje sunčanih dana, Sidnej je podložan vlažnim i često oblačnim vremenskim uslovima tokom leta, koji dovode do visokih nivoa vlažnosti i oblačnog neba. Grad je zapravo sunčaniji tokom zime i proleća, kad su vremenski uslovi hladni ali prijatni. U sindejskog primarnoj vremenskoj stanici na Opservacionom brdu, ekstremne temperature su u opsegu od 45,8 °C (114,4 °F) dana 18. januara 2013. do 2,1 °C (35,8 °F) dana 22. juna 1932.[3][4][5] U proseku 14,9 dana godišnje imaju temperature od ili iznad 30 °C (86 °F) u centru grada.[6] U kontrastu s tim, metropolitanska oblast ima u proseku 35 do 65 dana, u zavisnosti od predgrađa.[7] Najviša minimalna temperatura zabeležena u centru grada je 27,6 °C (82 °F) u februaru 2011, dok je najniža maksimalna temperatura 7,7 °C (46 °F) zabeležena jula 1868.[6]

Vremenske prilike su ublažene blizinom okeana, i ekstremnije temperature su zabeležene na zapadnim ostrvskim predgrađima.[6] U Sidneju dolazi do ispoljavanja efekta urbanog toplotnog ostrva.[8] To čini određene delove grada u većoj meri podložnim ekstremnim toplotama.[8] U kasnom proleću i tokom leta, temperature preko 35 °C (95 °F) nisu neuobičajene,[9] mada tople, suve uslove obično okončavaju južni vetrovi.[10] Te moćne oluje donose jake vetrove i brz pad temperature, čemu slede kratkotrajne teške kiše i grmljavina.[11] Usled lokacije ostrva, magla se javlja u Zapadnom Sidneju nekoliko puta tokom zime. Jesen i proleće su prelazne sezone, pri čemu u proleće dolazi do većih temperaturnih varijacija nego u jesen.[12]

Munja u Sidnejskoj luci

Padavine imaju umerenu do niske varijabilnosti i traju više meseci, mada su nešto više izražene tokom prve polovine godine.[6][13] Tokom perioda 1990–1999, Sidnej je imao oko 20 oluja sa grmljavinom godišnje.[14] U kasnu jesen i tokom zime, niskog pritisak na istočnoj obali mogu da donesu velike količine kiše, posebno u centralnom poslovnom distriktu.[15] U zavisnosti od smera vetra, letnje vreme može da bude vlažno ili suvo, pri čemu kasni letnji/jesenji period ima povišenu prosečnu vlažnost i rosišta od kasnog proleća/ranog leta. Tokom leta, najveći deo kiše potiče od oluja sa grmljavinom, a tokom zime od hladnih frontova.[16] Snežne padavine su zadnji put zabeležene u Sidnejskoj oblasti 1836. godine, mada su jesenji grad, ili mekanu tuču, mnogi pogrešno poistovetili sa snegom, u julu 2008, te je moguće da događaj iz 1836 isto tako nije bio sneg.[17]

Grad je retko pod uticajem ciklona, mada ostaci ciklona utiču na grad. Južne oscilacije El Ninja imaju važnu ulogu u određivanju sidnejskih vremenskih obrazaca: suša i šumskih požara s jedne strane, i oluja i poplava s druge, koji su vezani za suprotne faze oscilacije. Mnoge oblasti grada koje se graniče sa šikarama su bile suočene sa šumskim požarima, koji se javljaju tokom proleća i leta. Grad je isto tako podložan jakom olujama. Jedna takova oluja je bila oluja s gradom iz 1999, koja je proizvela masivne komada grada do 9 cm (3,5 in) u prečniku.[18]

Zavod za meteorologiju je izvestio da su u periodu od 2002 do 2005 leta bila najtoplija u zapisanoj istoriji Sindneja, koja je započela 1859. godine.[19] Leto 2007–08 je međutim bilo najhladnije od 1996–97 i jedino je leto u ovom veku koje je bilo na ili ispod prosečne temperature.[20] Godine 2009, suvi vremenski uslovi su doneli jaku oluju prašine u istočnu Australiju.[21][22]

Prosečna godišnja temperatura mora je u opsegu od 185 °C (365 °F) u septembru do 237 °C (459 °F) u februaru.[23]

Klima Sidneja (Sidnejska opservatorija)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 45,8
(114,4)
42,1
(107,8)
39,8
(103,6)
34,2
(93,6)
30,0
(86)
26,9
(80,4)
26,5
(79,7)
31,3
(88,3)
34,6
(94,3)
38,2
(100,8)
41,8
(107,2)
42,2
(108)
45,8
(114,4)
Maksimum, °C (°F) 26,5
(79,7)
26,5
(79,7)
25,4
(77,7)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
18,0
(64,4)
17,4
(63,3)
18,9
(66)
21,2
(70,2)
22,8
(73)
23,8
(74,8)
25,5
(77,9)
22,5
(72,5)
Prosek, °C (°F) 23,0
(73,4)
23,1
(73,6)
21,7
(71,1)
20,7
(69,3)
16,5
(61,7)
13,9
(57)
13,0
(55,4)
14,3
(57,7)
16,6
(61,9)
18,6
(65,5)
20,0
(68)
21,9
(71,4)
18,5
(65,3)
Minimum, °C (°F) 19,6
(67,3)
19,7
(67,5)
18,1
(64,6)
15,3
(59,5)
12,5
(54,5)
9,8
(49,6)
8,7
(47,7)
9,7
(49,5)
12,0
(53,6)
14,4
(57,9)
16,3
(61,3)
18,3
(64,9)
14,5
(58,1)
Apsolutni minimum, °C (°F) 10,6
(51,1)
9,6
(49,3)
9,3
(48,7)
7,0
(44,6)
4,4
(39,9)
2,1
(35,8)
2,2
(36)
2,7
(36,9)
4,9
(40,8)
5,7
(42,3)
7,7
(45,9)
9,1
(48,4)
2,1
(35,8)
Količina kiše, mm (in) 96,0
(3,78)
136,6
(5,378)
109,4
(4,307)
137,0
(5,394)
117,6
(4,63)
117,8
(4,638)
80,8
(3,181)
91,8
(3,614)
69,2
(2,724)
82,2
(3,236)
104,8
(4,126)
79,4
(3,126)
1.222,7
(48,138)
Dani sa kišom 12,3 12,9 13,3 11,1 12,2 10,5 10,2 8,4 8,8 11,1 12,7 11,2 134,7
Popodnevna relativna vlažnost, % 61 62 60 59 58 56 52 48 50 53 57 58 56,2
Sunčani sati — mesečni prosek 235,6 202,4 213,9 207,0 195,3 177,0 204,6 244,9 237,0 244,9 228,0 244,9 2.635,5
Sunčano vreme — mesečni procenti 53 54 56 61 59 60 65 72 66 61 55 55 59,8
Izvor #1: Zavod za meteorologiju[24] (1981-2010 proseci, zapisi 1861-)
Izvor #2: Zavod za meteorologiju, Aerodrom Kingsford Smit (sunčani sati)[25]

Istorija[uredi]

Prostor današnjeg Sidneja su pre 40.000 godina naseljavali australijski starosedeoci Aboridžini. Pronalazač Australije, Džejms Kuk, je 1770. prvi put stigao na tlo Australije u zalivu Botani Bej na prostoru današnjeg Sidneja. Grad je osnovao britanski admiral Artur Filip 1788. godine kao prvo britansko naselje na prostoru Australije. Filip je grad nazvao Nju Albion, ali je kasnije preimenovan u „Sidnej“ prema britanskom ministru unutrašnjih poslova Tomasu Taunshendu, lordu od Sidneja. Evropljani su uništili stara naselja Aboridžina koji su nastradali zbog bolesti na koje nisu bili imuni.

U prvim godinama postojanja grada došlo je do sukoba između guvernera i vojnih oficira, što je bila jedina vojna pobuna u australijskoj istoriji. Sredinom 19. veka otkriveno je zlato u Bathurst, 150 km od Sidneja, zbog čega su u Sidnej došli mnogi naseljenici te je grad od 1850. do 1870. narastao sa 40.000 na 200.000 stanovnika.

Otkriće zlata bilo je glavni podsticaj razvoju Sidneja. Grad je postao veći od tadašnjeg glavnog australijskog grada Melburna te je želeo postati glavni grad. Došlo je do sukoba između dva grada pa je sklopljen kompromis prema kojem je glavni grad postala Kanbera između njih.

U 20. veku Sidnej se industrijalizira i brzo raste te premašuje broj od 1 milion stanovnika. 1932. je izgrađen poznanti Sidnejski lučki most, a 1973. je izgrađena Sidnejska opera.

Stanovništvo[uredi]

Prema popisu, u gradu je 2006. živelo 3.641.422 stanovnika.

Demografija
1991. 1996. 2001. 2006.
3.097.956[29] 3.276.207[29] 3.502.301[29] 3.641.422[29]

Prema popisu iz 2006. godine u široj zoni Sidneja je bilo 4.119.190 stanovnika, od kojih je 3.641.422 živelo u urbanom području grada. Unutrašnji Sidnej je jedno od najgušće naseljenih mesta u Australiji sa gustinom naseljenosti od 4.023 stanovnika/km².[traži se izvor]

U Sidneju je najviše, naravno poslije Austalaca, Engleza, Iraca, Škota i Kineza. Takođe 1,1% stanovništva Sidneja su autohotnog porekla, dok je 31,7% rođeno van grada. Azijski Australijanci čine 16,9% stanovništva Sidneja.[traži se izvor]

Većini stanovnika je maternji jezik engleski, ali ima i onih koji pričaju druge jezike, od kojih se najviše priča arapski, kineski (uglavnom kanotnski i mandarinski) i grčki. Sidnej je sedmi po redu grad na svijetu po broju stranih imigranata. Imigranti su zaslužni za godišnji rast stanovništva Sidneja od 75%.[traži se izvor]

34,12% stanovništva Sidneja je preko 65 godina. 15,2% populacije ovog grada je najmanje diplomiralo. 2006. 64% stanovništva ovog grada su identifikovani kao hrišćani, 14,1% su ateisti, 10,4% se nije izjasnilo o veri, 3,9% su bili muslimani, 3,7% budisti, 1,7% hindusi, 0,9% Jevreji i 0,4% su bili Srbi.[traži se izvor]

Uprava i politika[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.


Znamenitosti[uredi]

Sidnejska opera danskog arhitekte Jerna Ucona najpoznatija je građevina u Sidneju. Sagrađena je u ekspresionističkom stilu. Druga poznata građevina u Sidneju je Sidnejski lučki most čiji je projektant engleski inženjer Ralf Friman. Grad ima tri botaničke bašte od kojih je najpoznatija Kraljevska botanička bašta. Sidnejski toranj je visok 305 m, te je drugi po visini u Australiji i treći po visini na Južnoj hemisferi.

Kultura[uredi]

Sidnej je domaćin mnogih festivala i najvećih kulturnih i društvenih događaja u Australiji. Tu spadaju Sidnejski festival, najveći festival umetnosti u Australiji, Dvogodišnji festival koji je osnovan 1973, Big dej aut je putujući rok festival koji je nastao u Sidneju, Sidnejski gej i lezbijski mardi gra duž ulice Oksford, Sidnejski filmski festival i mnogi drugi manji filmski festivali.

Po jednom istraživanju Sidnej je 9. na listi najvećih modnih gradova 2009.-te godine. U ovom gradu se održava Australijski fešn vik. Mnogi međunarodni dizajneri žive u Sidneju.

Sport[uredi]

XXVII Olimpijske igre održane su 2000. godine u Sidneju. MOK je 1993. godine izabrao Sidnej u konkurenciji sledećih gradova: Pekinga, Berlina, Istanbula i Mančestera.

Privreda[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.


Saobraćaj[uredi]

Aerodrom Kingsford Smit služi Sidnej.

Krajevi i predgrađa[uredi]

Pogled na Sidnej sa Sidnejskog tornja
Panorama Sidnejskog centralnog poslovnog centra gledano sa Toronga zološkog vrta, Mosman

Krajevi Sidneja[uredi]

Sidnejska predgrađa i satelitski gradovi[uredi]

Partnerski gradovi[uredi]

Reference[uredi]

  1. „Modelling and simulation of seasonal rainfall” (PDF). Centre for Computer Assisted Research Mathematics and its Applications (CARMA). 20. 5. 2014. Pristupljeno 25. 2. 2016. »Brisbane and Sydney each have a humid sub-tropical or temperate climate with no pronounced dry season...the classification is Cfa« 
  2. „Climate and the Sydney 2000 Olympic Games”. Australian Government. Australian Bureau of Statistics. 24. 9. 2007. Arhivirano iz originala na datum 10. 6. 2008. Pristupljeno 21. 12. 2008. 
  3. „Sydney (Observatory Hill)”. Climate statistics for Australian locations. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  4. Bureau of Meteorology. 2006. Climate summary for Sydney, January 2006
  5. Creagh, Sunanda. „Sydney smashes temperature records but heatwave nearly over”. The Conversation. The Conversation Media Group. Pristupljeno 21. 1. 2013. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 „Climate statistics for Australian locations”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  7. Torok, S. and Nicholls, N. 1996. A historical annual temperature dataset for Australia. Aust. Met. Mag., 45, 251–60.
  8. 8,0 8,1 „Sydney area an 'urban heat island' vulnerable to extreme temperatures”. The Sydney Morning Herald. 14. 1. 2016. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  9. „Special Climate Statement 43 – extreme heat in January 2013” (PDF). Bureau of Meteorology. 1. 2. 2013. Pristupljeno 2. 2. 2013. 
  10. Batt, K, 1995: Sea breezes on the NSW coast, Offshore Yachting, Oct/Nov 1995, Jamieson Publishing.
  11. „"Southerly Buster" Relieves City.”. The Sydney Morning Herald. National Library of Australia. 17. 12. 1953. str. 1. Pristupljeno 27. 3. 2015. 
  12. MacDonnell, Freda. Thomas Nelson (Australia) Limited, 1967. Before King's Cross
  13. Australian Bureau of Meteorology. Ellyard, D. 1994. Droughts and Flooding Rains. Angus & Robertson. 2005. ISBN 978-0-207-18557-1.
  14. „Average annual thunder-day map”. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  15. „About East Coast Lows”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 6. 4. 2013. 
  16. Power, S., Tseitkin, F., Torok, S., Lavery, B., Dahni, R. and McAvaney, B. 1998. Australian temperature, Australian rainfall and the Southern Oscillation, 1910–1992: coherent variability and recent changes. Aust. Met. Mag., 47, 85–101
  17. „Sydney winter not snow, just hail”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 15. 11. 2013. »Mr Zmijewski doubted the 1836 snow report, saying weather observers of the era lacked the expertise of today. "We are almost in the sub-tropics in Sydney", he said.« 
  18. „The Sydney Hailstorm – 14 April 1999”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 5. 10. 2006. 
  19. Sydney has coldest June in 24 years in Sydney Monthly Climate Summary – NSW Regional Office, Bureau of Meteorology. Retrieved 21 October 2007.
  20. „Sydney – Greater Sydney in 2008”. Bom.gov.au. 5. 1. 2009. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  21. „Sydney in 2009”. Bom.gov.au. 4. 1. 2010. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  22. „Sydney in 2010”. Bom.gov.au. 4. 1. 2011. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  23. „Sydney Sea Temperature”. 
  24. „Sydney (Observatory Hill) Period 1981-2010”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 30. 10. 2016. 
  25. „Climate statistics for Australian locations Sydney Airport AMO”. Bureau of Meteorology. 
  26. „Sydney Airport AMO”. Climate statistics for Australian locations. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 1. 2. 2017. 
  27. Weather Data temporarily unavailable
  28. „Climate statistics for Bankstown Airport”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 18. 7. 2017. 
  29. 29,0 29,1 29,2 29,3 „Australian Bureau of Statistics: 2006 Census QuickStats by Location”. Pristupljeno 6. 12. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi]