Pređi na sadržaj

Tomas Lindal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tomas Lindal
Tomas Lindal u Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka (2015)
Lični podaci
Datum rođenja(1938-01-28)28. januar 1938. (86 god.)
Mesto rođenjaStokholm, Švedska
ObrazovanjeUniverzitet u Hajdelbergu
Naučni rad
PoljePopravka DNK[1]
InstitucijaUniverzitet Prinston
Nagrade
Članstvo u kraljevstvom društvu (1988)

Koplijeva medalja (2010) Nobelova nagrada za hemiju (2015)

Zvanični veb-sajt
crick.ac.uk/research/a-z-researchers/emeritus-scientists/tomas-lindahl/liu.se/medarbetare/tomli13

Tomas Robert Lindal (28. januar 1938), švedski je naučnik. Specijalizirao se u istraživanju raka.[2][3][4][5][6][7][8][9][10] Godine 2015. dobio je Nobelovu nagradu za hemiju zajedno sa američkim hemičarem Polom L. Modričem i turskim hemičarom Azizom Sančarom za mehanička proučavanja popravke DNK.[11][12][13][14].

Obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Tomas Lindal je rođen u mestu Kungsholmenu u Švedskoj od oca Folke Roberta Lindahla i majke Etel Hulde Hultberg.[15] Dobio je titulu doktora filozofije 1967. godine, a doktor medicine (danska i norveška diploma) postao je 1970. godine diplomirajući na Institutu Karolinska u Stokholmu.[16]

Karijera i istraživanje

[uredi | uredi izvor]

Nakon što je stekao istraživački doktorat, Lindahl je radio postdoktorsko istraživanje na Univerzitetu Prinston i Univerzitetu Rokfeler.[17] Bio je profesor medicinske hemije na Univerzitetu u Geteborgu u periodu od 1978. godine do 1982. godine.[17] Nakon preseljenja u Ujedinjeno Kraljevstvo pridružio se 1981. godine, kao istraživač, u Imperijalnom fondu za istraživanje raka (danas Cancer Research UK) Od 1986. godine do 2005. godine bio je prvi direktor laboratorije Klara Hal u Velikoj Britaniji za istraživanje raka u Hertfordširu, koji je od 2015. godine deo Instituta Frensis Krik.[18] Tamo je nastavio da istražuje do 2009. godine. Doprineo je mnogim radovima o popravci DNK i genetici raka.[19][20][21][22][23][24][25][26][27]

Nagrade i počasti

[uredi | uredi izvor]

Lindal je, 1974. godine, izabran u Članstvo u Evropskoj organizaciji za molekularnu biologiju i, 1988. godine među članove Kraljevskog društva, a njegova potvrda o izboru glasi: Dr. Tomas Lindal je poznat po svojim doprinosima razumevanju popravke DNA na molekularnom nivou u ćelijama bakterija i sisara. On je prvi izolovao DNK ligalizu sisara i uspeo da opiše potpuno neočekivanu grupu DNK glikozilaza kao medijatore popravke ekscizijom DNK. Takođe je otkrio jedinstvenu klasu enzima u ćelijama sisara, naime metiltransferazu, koja posreduje adaptivni odgovor na alkilaciju DNK i pokazao je da ekspresiju ovih enzima reguliše ada gen. Nedavno je razjasnio molekularni defekt u Blumovov sindromu [sic] koji predstavlja nedostatak DNK ligaze. Osim što pruža dubok uvid u prirodu procesa popravke DNK, njegov veoma važan doprinos obećava da će olakšati dizajn selektivnijih hemoterapeutskih lekova za lečenje raka. Lindal je takođe dao niz značajnih doprinosa razumevanju mehanizma transformacije na nivou DNK B-ćelije od Epštajn-Barovog virusa. Najznačajniji od njih bio je prvi opis pojave u limfopoeza zatvorenog kružnog dupleks virusne DNK.[28][29][30]

Podelio je Nobelovu nagradu za hemiju 2015. godine.[12] Švedska akademija je napomenula da je 'Nobelova nagrada za hemiju za 2015. godinu dodeljena zajedno Tomasu Lindalu, Polu Modriču i Azizu Sankaru za mehaničke studije popravke DNK'.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lindahl, Tomas (2013). „My Journey to DNA Repair”. Genomics, Proteomics & Bioinformatics. 11 (1): 2—7. ISSN 1672-0229. PMC 4357663 Slobodan pristup. PMID 23453014. doi:10.1016/j.gpb.2012.12.001. 
  2. ^ Gerken, T. is; Girard, C. A.; Tung, Y. -C. L.; Webby, C. J.; Saudek, V.; Hewitson, K. S.; Yeo, G. S. H.; McDonough, M. A.; Cunliffe, S.; McNeill, L. A.; Galvanovskis, J.; Rorsman, P.; Robins, P.; Prieur, X.; Coll, A. P.; Ma, M.; Jovanovic, Z.; Farooqi, I. S.; Sedgwick, B.; Barroso, I.; Lindahl, T.; Ponting, C. P.; Ashcroft, F. M.; O'Rahilly, S.; Schofield, C. J. (2007). „The Obesity-Associated FTO Gene Encodes a 2-Oxoglutarate-Dependent Nucleic Acid Demethylase”. Science. 318 (5855): 1469—1472. PMC 2668859 Slobodan pristup. PMID 17991826. doi:10.1126/science.1151710. 
  3. ^ „Author's profile”. Scopus. 
  4. ^ Lindahl, T. (1993). „Instability and decay of the primary structure of DNA”. Nature. 362 (6422): 709—15. PMID 8469282. doi:10.1038/362709a0. 
  5. ^ Wood, R. D. (2001). „Human DNA Repair Genes”. Science. 291 (5507): 1284—9. PMID 11181991. doi:10.1126/science.1056154. 
  6. ^ Satoh, M. S.; Lindahl, T. (1992). „Role of poly(ADP-ribose) formation in DNA repair”. Nature. 356 (6367): 356. doi:10.1038/356356a0. 
  7. ^ Trewick, S. C.; Henshaw, T. F.; Hausinger, R. P.; Lindahl, T; Sedgwick, B (2002). „Oxidative demethylation by Escherichia coli AlkB directly reverts DNA base damage”. Nature. 419 (6903): 174—8. PMID 12226667. doi:10.1038/nature00908. 
  8. ^ Barnes, D. E.; Lindahl, T (2004). „Repair and genetic consequences of endogenous DNA base damage in mammalian cells”. Annual Review of Genetics. 38: 445—76. PMID 15568983. doi:10.1146/annurev.genet.38.072902.092448. 
  9. ^ Yang, Y. G.; Lindahl, T; Barnes, D. E. (2007). „Trex1 exonuclease degrades ssDNA to prevent chronic checkpoint activation and autoimmune disease”. Cell. 131 (5): 873—86. PMID 18045533. doi:10.1016/j.cell.2007.10.017. 
  10. ^ Crow, Y. J.; Hayward, B. E.; Parmar, R; Robins, P; Leitch, A; Ali, M; Black, D. N.; Van Bokhoven, H; Brunner, H. G.; Hamel, B. C.; Corry, P. C.; Cowan, F. M.; Frints, S. G.; Klepper, J; Livingston, J. H.; Lynch, S. A.; Massey, R. F.; Meritet, J. F.; Michaud, J. L.; Ponsot, G; Voit, T; Lebon, P; Bonthron, D. T.; Jackson, A. P.; Barnes, D. E.; Lindahl, T (2006). „Mutations in the gene encoding the 3'-5' DNA exonuclease TREX1 cause Aicardi-Goutières syndrome at the AGS1 locus”. Nature Genetics. 38 (8): 917—20. PMID 16845398. doi:10.1038/ng1845. 
  11. ^ Tomas Lindahl - Nobel Prize in Chemistry 2015 na sajtu Vimeo
  12. ^ a b Broad, William J. (2015-10-07). „Nobel Prize in Chemistry Awarded to Tomas Lindahl, Paul Modrich and Aziz Sancar for DNA Studies”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2015-10-07. 
  13. ^ Staff (7. 10. 2015). „THE NOBEL PRIZE IN CHEMISTRY 2015 – DNA repair – providing chemical stability for life” (PDF). Nobel Prize. Pristupljeno 2015-10-07. 
  14. ^ Cressey, Daniel (2015). „DNA repair sleuths win chemistry Nobel: Tomas Lindahl, Paul Modrich and Aziz Sancar share 2015 prize”. Nature. 526 (7573): 307—8. ISSN 1476-4687. PMID 26469021. doi:10.1038/nature.2015.18515 Slobodan pristup. 
  15. ^ Sweden, Indexed Birth Records, 1860–1941
  16. ^ Lindahl, Tomas (1967). On the structure and stability of nucleic acids in solution. Stockholm. 
  17. ^ a b „Cancer Research UK Grants & Research – Tomas Lindahl”. Arhivirano iz originala 23. 05. 2008. g. Pristupljeno 2008-11-10. 
  18. ^ "4 ways that Tomas Lindahl’s Nobel Prize for Chemistry revolutionised cancer research" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2015), by Emma Smith, CRUK Science blog, 7 October 2015
  19. ^ Gerken, T. is; Girard, C. A.; Tung, Y. -C. L.; Webby, C. J.; Saudek, V.; Hewitson, K. S.; Yeo, G. S. H.; McDonough, M. A.; Cunliffe, S.; McNeill, L. A.; Galvanovskis, J.; Rorsman, P.; Robins, P.; Prieur, X.; Coll, A. P.; Ma, M.; Jovanovic, Z.; Farooqi, I. S.; Sedgwick, B.; Barroso, I.; Lindahl, T.; Ponting, C. P.; Ashcroft, F. M.; O'Rahilly, S.; Schofield, C. J. (2008). „The Obesity-Associated FTO Gene Encodes a 2-Oxoglutarate-Dependent Nucleic Acid Demethylase”. Science. 318 (5855): 1469—1472. Bibcode:2007Sci...318.1469G. PMC 2668859 Slobodan pristup. PMID 17991826. doi:10.1126/science.1151710. 
  20. ^ Šablon:Scopus
  21. ^ Lindahl, T. (1993). „Instability and decay of the primary structure of DNA”. Nature. 362 (6422): 709—15. Bibcode:1993Natur.362..709L. PMID 8469282. S2CID 4283694. doi:10.1038/362709a0. 
  22. ^ Wood, R. D. (2001). „Human DNA Repair Genes”. Science. 291 (5507): 1284—9. Bibcode:2001Sci...291.1284W. PMID 11181991. doi:10.1126/science.1056154 Slobodan pristup. 
  23. ^ Satoh, M. S.; Lindahl, T. (1992). „Role of poly(ADP-ribose) formation in DNA repair”. Nature. 356 (6367): 356—8. Bibcode:1992Natur.356..356S. PMID 1549180. S2CID 4364270. doi:10.1038/356356a0. 
  24. ^ Trewick, S. C.; Henshaw, T. F.; Hausinger, R. P.; Lindahl, T; Sedgwick, B (2002). „Oxidative demethylation by Escherichia coli AlkB directly reverts DNA base damage”. Nature. 419 (6903): 174—8. Bibcode:2002Natur.419..174T. PMID 12226667. S2CID 4324333. doi:10.1038/nature00908. 
  25. ^ Barnes, D. E.; Lindahl, T (2004). „Repair and genetic consequences of endogenous DNA base damage in mammalian cells”. Annual Review of Genetics. 38: 445—76. PMID 15568983. doi:10.1146/annurev.genet.38.072902.092448 Slobodan pristup. 
  26. ^ Yang, Y. G.; Lindahl, T; Barnes, D. E. (2007). „Trex1 exonuclease degrades ssDNA to prevent chronic checkpoint activation and autoimmune disease”. Cell. 131 (5): 873—86. PMID 18045533. S2CID 2332259. doi:10.1016/j.cell.2007.10.017 Slobodan pristup. 
  27. ^ Crow, Y. J.; Hayward, B. E.; Parmar, R; Robins, P; Leitch, A; Ali, M; Black, D. N.; Van Bokhoven, H; Brunner, H. G.; Hamel, B. C.; Corry, P. C.; Cowan, F. M.; Frints, S. G.; Klepper, J; Livingston, J. H.; Lynch, S. A.; Massey, R. F.; Meritet, J. F.; Michaud, J. L.; Ponsot, G; Voit, T; Lebon, P; Bonthron, D. T.; Jackson, A. P.; Barnes, D. E.; Lindahl, T (2006). „Mutations in the gene encoding the 3'-5' DNA exonuclease TREX1 cause Aicardi-Goutières syndrome at the AGS1 locus”. Nature Genetics. 38 (8): 917—20. PMID 16845398. S2CID 9069106. doi:10.1038/ng1845. 
  28. ^ Anon (1988). „Dr Tomas Lindahl FMedSci FRS”. royalsociety.org. London: Royal Society. Arhivirano iz originala 2015-09-22. g.  One or more of the preceding sentences incorporates text from the royalsociety.org website where:

    “All text published under the heading 'Biography' on Fellow profile pages is available under Creative Commons Attribution 4.0 International License.” --Royal Society Terms, conditions and policies na sajtu Wayback Machine (arhivirano septembar 25, 2015)
  29. ^ „Royal recent winners”. Pristupljeno 2008-11-10. 
  30. ^ „Gruppe 6: Cellebiologi og molekylærbiologi” (na jeziku: norveški). Norwegian Academy of Science and Letters. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 2010-10-07. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Линдал&oldid=28793126”