Tušt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Tušt, Portulaca oleracea
Portulaca oleracea MHNT.jpg
Tušt
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Caryophyllales
Porodica: Portulacaceae
Rod: Portulaca
Vrsta: P. oleracea
Binomijalna nomenklatura
Portulaca oleracea
L.
Samonikla biljka na prirodnom staništu

Tušt (lat. Portulaca oleracea) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Portulacaceae. Zovu je još i tušanj, tušac, tušnjak i portulak.

Ime roda Portulaca potiče od latinske reči portula, što znači „mala vrata”, a odnosi se na veličinu otvora na plodu kroz koje ispada seme. Ime vrste oleracea znači „zeljast” i označava da je biljka upotrebljiva kao povrće.[1] Naziv Portulaca za ovu vrstu nalazi se još kod Plinija i prihvaćeno je kao ime roda.[2]

Rasprostranjenost[uredi]

Tušt potiče iz Kine i Indije, gde se koristio kao začin i povrće. Kao takav bio je poznat još u vreme Starog Egipta. Danas samoniklo raste u svim delovima sveta, a u mnogim zemljama se i dalje uzgaja.

U našem podneblju uglavnom raste kao samonikla biljka, uz kuće i puteve, na osunčanim mestima, kao korov po vrtovima i vinogradima. Uspeva samo do 800 metara nadmorske visine.[3]

Izgled i cvetanje[uredi]

Tušt je niska, po zemlji prilegnuta, od podnožja razgranata jednogodišnja biljka. Stabljika je okrugla, mesnata i sočna, svetlozelena ili crvenkasta, duga 5-30 cm. Listovi su debeli, mesnati i sočni, dugi 1-2 cm. Obrnuto su jajasti, lopatičasti, sedeći, sjajni i glatki, svetlozelene boje. Cvetovi su sitni, žućkasti, zvezdastog oblika i rastvoreni samo u sunčanim prepodnevnim časovima. Razvijaju se od jula do oktobra.[3] Plod je čaura sa poklopcem, puna sitnog, crnog, bubrežastog semena. Seme je brojno. Može se razviti i do 10.000 semenki po jednoj biljci. Klija u proleće druge godine, a klijavost zadržava i do 40 godina.[4]

Uslovi staništa i uzgoj[uredi]

Izužetno izdržljiva i prilagodljiva vrsta, tušt može rasti i u najnepovoljnijim uslovima

Tušt najbolje uspeva na plodnom, peskovitom tlu, na osunčanim položajima, ali je veoma otporan i dobro raste i u nepovoljnim uslovima. Otporan je na temperaturne razlike i sušu, a podnosi siromašna zemljišta. Kada se tome doda i sposobnost da u ovakvim uslovima brzo raste, može se reći da poseduje sve osobine korova.[5]

Iako je uobičajeno je mišljenje da tušt predstavlja običan korov, postoje i oprečna. Prema nekim autorima tušt je koristan korov u njivama zato što raste oko glavne kulture i svojim gustim i razgranatim stablom prekriva okolno tlo, čime sprečava isušivanje žemljišta.

Tušt se može i gajiti kao povrtarska vrsta. Lako se razmnožava semenom, ali i vegetativno, jer se stabljike veoma lako same zakorenjuju.[5] U svetu je poznato oko 40 sorti tušta koje se uzgajaju.[2]

Hemijski sastav[uredi]

Listovi tušta sadrže 20-50 mg% vitamina C, karotina 1,5-5 mg%. Hranljivost tušta je relativno mala, jer zeleni deo sadrži 92-95% vode, količina belančevina je mala, 1-2,2%, masti 0,3-0,4, ugljenih hidrata 1,3-2,2%. Ima i gvožđa, kalcijuma i fosfora.[5]

Upotreba[uredi]

Tušt na pijaci u Grčkoj

Tušt se često koristi kao veoma ukusna samonikla biljka. Za jelo se može upotrebiti ceo sočni nadzemni deo, sirov ili kuvan. Mladi listovi su blagog, kiselo-slanog i aromatičnog ukusa, pa se koriste u ishrani kao salata, sami ili pomešani sa drugim povrćem. Stariji listovi se pre upotrebe kuvaju i spremaju kao varivo, poput drugog lisnatog zelenog povrća ili se od njega mogu pripremiti ukusne supe i čorbe. Takođe se cela biljka može i konzervirati u sirćetu, poput kornišona i druge zimnice, pri čemu se dobija pikantan začin za različita jela. Sušenjem tušt gubi aromatičanost. Seme se može samleti u hranljivo brašno.[3]

Kao lekovita biljka tušt se upotrebljavao još u staroj Grčkoj. Nekada se mnogo preporučivao kao lek protiv skorbuta, ali je u novije vreme ustanovljeno da, u poređenju sa drugim vrstama povrća, ima relativno malu količinu vitamina C. U novije vreme otkriveno je da tušt pomaže u povišavanju krvnog pritiska, delujući slično adrenalinu.[3] Tušt se ističe kao vrsta sa najvećim sadržajem omega 3 masnih kiselina od svih biljaka, a sadrži i određene antioksidanse. Kiselkast ukus potiče od oksalne i jabučne kiseline, a njihova količina je najveća kada se biljka bere rano ujutro. Svež tušt sadrži dosta oksalata, koji je poznat kao jedan od uzročnika stvaranja kamena u bubregu, pa se zato ne preporučuje preterana konzumacija ove biljke.[2]

Tušt pokazuje i izvesna biocidna svojstva, pa se može koristiti i u borbi protiv gljivica, insekata i nematoda.[6]

Jela pripremljena sa tuštom[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Gligić (1953)
  2. 2,0 2,1 2,2 „Tušt biljka korov uzgoj i lekovitost”. Lekovite biljke. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Grlić (1986). str. 114-115.
  4. Hulina (1998)
  5. 5,0 5,1 5,2 „Tušt”. Priroda i biljke. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  6. Knežević (2006)

Literatura[uredi]

  • Ljubiša Grlić (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec
  • Nada Hulina (1998), Korovi, Zagreb: Školska knjiga, ISBN: 953-0-3117-6
  • Gligić Vojin (1953), Etimološki botanički rečnik, Sarajevo: Veselin Masleša
  • Knežević Mira (2006), Atlas korovne, ruderalne i travnjačke flore, Osijek: Poljoprivredni fakultet, ISBN: 953-6331-49-7

Spoljašnje veze[uredi]