Ubistva u Beogradu 1990—2000.

Ovde je dat hronološki pregled ubistava, kao i atentata koji su se dogodili u Beogradu od 1990. do 2000, koja su imala političku ili kriminalnu pozadinu ili su u većoj meri uznemirila javnost.

Sa raspadom Jugoslavije, početkom 1990-ih većina beogradskih kriminalaca se vratila u zemlju, a velik broj njih je učestvovao i u ratnim dešavanjima. U zemlji, koja se nalazila pod sankcijama i u ekonomskoj krizi, oni su videli dobru šansu u zaradi švercom i kriminalom. Tada je došlo do stvaranja kriminalnih klanova i ozbiljnih sukoba među njima, koji su doveli do povećanja broja ubistava koja su tokom 1990-ih narasla na oko 100 godišnje. Većina ubijenih bili su mladi ili ljudi srednjih godina.

Istorijske okolnosti

Beograd glavni i najveći grad Srbije i Jugoslavije bio je u periodu od 1945. do 1990. relativno miran grad. U ovom periodu uobičajene kriminalne aktivnosti sačinjavala su — džeparenja, sitne krađe i provale, obijanje stanova i automobila, prebijanja i silovanja. Takođe, krajem 1960-ih i tokom 1970-ih bili su veoma popularni tzv „pozajmljivači” automobila, odnosno lopovi koji su „privremeno otuđivali” vozilo od vlasnika i koristili ga za vožnju iz zadovoljstva, a ove vožnje su se uglavnom završavale kada se potroši gorivo. Težih krivičnih dela i ubistava iz koristoljublja, gotovo da nije bilo. Broj ubistava bio je veoma nizak — godišnje oko 30 i ona su uglavnom bila rezultat nerešenih porodičnih, rođačkih, prijateljskih, ortačkih ili ljubavnih problema. Ubice su najčešće hvatane, a mnogi su se i sami prijavljivali miliciji.

U periodu do 1980. desilo se svega nekoliko ubistava koja su uznemirila javnost. Godine 1951. uhapšen je serijski silovatelj Mitar Sekulić, koji je silovao nekoliko žena, a dve žrtve ubio — Milenu Petrović, februara 1948. i Jelenu Đukić, početkom 1949. godine. Dragan Gutić i Sava Lisovac izvršili su decembra 1967. monstruozno ubistvo beogradskog taksiste Tiosava Jankovića, a sutradan izveli gotovo filmsku pljačku kurira Robnih kuća „Beograd”, koga su teško ranili i oteli mu veliki pazar. Obojica su brzo uhapšena, a kasnije su osuđeni na smrtnu kaznu. Jedno od poznatijih beogradskih ubistava dogodilo se u rano jutro 17. januara 1974. kada je Dragan Turudić, zastavnik JNA sa prozora svog stana ubio Milorada Jovanovića, koji je pokušao da ukrade njegovog fiću. Ovaj slučaj podelio je javnost na one koji su podržavali ubistvo jer je Turudić branio svoju imovinu i na one koji su ga osuđivali jer je ubio čoveka zbog običnog automobila.

Veći talas kriminala u do tada mirnom Beogradu osetio se tokom 1980-ih, kada se broj kriminalnih radnji, kao i ubistava polako počeo povećavati. Godine 1981. pronađen je mrtav prvi „jugoslovenski milijarder” — inženjer Stanko Dević, koji je od svoje pomajke, inače Francuskinje, nasledio ogromno bogatstvo u Francuskoj. Povučeni osobenjak, koji je živeo u bedi, istovremeno hvaleći se novinarima basnoslovnim bogatstvom koje treba da nasledi, na taj način je oko sebe privukao ljude sumnjivih namera. Njegov leš otkriven je 6. juna u njegovom stanu, tri nedelje nakon smrti. Kako je leš bio u fazi raspadanja bilo je nemoguće izvršiti obdukciju, tako da je njegova smrt ostala nerazjašnjena. Godine 1983. u tuči srednjoškolaca, koje tih godina nisu bile retke, ispred hotela „Srbija” u Šumicama ubijen je sedamnaestogodišnji učenik Srđan Tomić, iz Novog Beograda, koga je nožem usmrtio devetnaestogodišnji učenik Predrag Marković, sa Voždovca. Ovo brutalno ubistvo učenika Zemunske gimnazije uznemirilo je beogradsku javnost.

Godine 1985. beogradsku javnost uznemirila su još tri ubistva. Dva su bila iz banalnih razloga — zbog neuzvraćene ljubavi, odnosno nerešenih poslovnih odnosa, dok je treće ubistvo najavilo ono što će za nekoliko godina postati sumorna beogradska svakodnevnica. Dana 2. jula u Studentskom gradu na Novom Beogradu, student Tafa Mehmeti, iz Uroševca, zbog neuzvraćene ljubavi ubio je dvadesetdvogodišnju studentkinju Prirodno-matematičkog fakulteta Svetlanu Prokić. Nekoliko dana kasnije — 9. jula Momčilo Vlahović, smenjeni direktor, ubio je Dušana Papića, novog direktora Savezne direkcije za robne rezerve. Treće ubistvo, koje je kasnije nazvano „prva beogradska sačekuša”, dogodilo se na Konjarniku, kod istočne kapije Beograda 15. februara 1985. kada je ubijen Ranko Rubežić, poznati beogradski kriminalac koga su ubili njegovi saradnici — Dragan Popović Dadilja i Milovan Vujisić Vuja.

Da je Beograd bio relativno miran grad potkrepljuje i činjenica da su policija i Služba državne bezbednosti (SDB), tokom 1970-ih i početkom 1980-ih nastojali da se reše poznatih beogradskih prestupnika tako što su ih vrbovali da rade za državnu bezbednost. Oni su ih na taj način spašavali od zatvora i slali u zapadnu Evropu, gde su potom obavljali pojedine poslove za službu. Takođe, poznati beogradski prestupnici su na Zapadu, a pre svega u Zapadnoj Nemačkoj nastavljali sa svojim kriminalnim delatnostima i tamo izrasli u prave kriminalce, zarađujući ogromne sume novca. Jedan od najpoznatijih kriminalaca, bio je svakako bivši bokser Ljubomir Magaš zvani „Ljuba Zemunac”, koji je 1986. ubijen u Frankfurtu.

Ubistva 1990—1995.

1990. godina

• 23. mart 1990 — u klubu Nana, na Senjaku, ubijen Andrija Lakonjić Laki (1957—1990), bivši bokser i kriminalac. Ubijen je u pucnjavi, koja je izbila posle kraće prepirke između njega, Veska Vukotića i Darka Ašanina. Glavnoosumnjičeni za ubistvo Veselin Vesko Vukotić, iste noći je uz pomoć inspektora SUP Beograd Miroslava Bižića pobegao u SAD. Na suđenju, održanom početkom oktobra iste godine, drugooptuženi Darko Ašanin je oslobođen, a inspektor Bižić tada je po prvi put u javnost izneo informacije o saradnji državne bezbednosti sa beogradskim delinkventima.
• 2. decembar 1990 — u ulici Vojvode Stepe, na Voždovcu ubijen Radovan Raša Lagundžin zvani „Žabac” (1970—1990), bokser i kriminalac, član Voždovačkog klana. Ubistvo su izvršila trojica napadača, koji su istog dana pobegla u inostranstvo.

1991. godina

• 4. avgust 1991 — u ulici Milana Raspopovića, na Voždovcu ispred kuće u kojoj je stanovao, ubijen Branislav Matić Beli (1952—1991), vlasnik nekoliko auto otpada, kriminalac i član Voždovačkog klana i jedan od finansijera opozicionog Srpskog pokreta obnove (SPO). Ubijen je prilikom povratka iz Takova, gde je zajedno sa Đorđem Božovićem Giškom 3. avgusta prisustvovao proslavi osnivanja bataljona „Tanasko Rajić” Srpske garde, paravojne formacije SPO. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nikada nisu otkrivena.

1992. godina

• 23. januar 1992 — u kafiću u Zemunu ubijen Željko Parađina, pukovnik JNA i pilot RV i PVO. Ubistvo su izvršili Mile Bakić i Milorad Mačešić, ali nikada nisu privedeni pravdi.
• 6. april 1992 — na parkingu u ulici Indire Gandi, na Voždovcu ubijen Branislav Karadžić, direktor „Mladost-turista”. Ubica Karadžića bio je Vojislav Božilović, vođa četvoročlane bande koja je u periodu od decembra 1991. do marta 1992. izvršila tri napada na beogradske poštare, a 23. jula izvršila pljačku zlatare „Majdanpek”, u Ulici proleterskih brigada kada je ubijena prodavačica Borjanka Tatić. Vođa bande je marta 1994. osuđen na 20, a njegov saizvršilac Dalibor Guberinić na 15 godina zatvora, dok su ostali članovi bande osuđeni na manje vremenske kazne.
• 23. septembar 1992 — U Beogradu nestao Iso Lero zvani „Džamba”, poznati kriminalac sa Dorćola, koji je poslednji put viđen u rano jutro 23. septembra ispred palate Beograđanke. Pošto njegov leš nikada nije pronađen, nakon tri godine proglašen je mrtvim.
• 28. oktobar 1992 — u hotelu „Hajat”, na Novom Beogradu ubijen Aleksandar Knežević Knele (1971—1992), poznati beogradski kriminalac i član Voždovačkog klana. Iako veoma mlad, bio je jedan od bliskih saradnika Đorđa Božovića Giške i jedno vreme telohranitelj Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove (SPO). Za ubistvo je prvo bio osumnjičen Miodrag Cvijetinović, zet poznatog kriminalca Radeta Ćaldovića Ćente, ali je kasnije oslobođen optužbi, a ubica Kneževića nikada nije pronađen.

1993. godina

• 19. jul 1993 — ispred kafića „Magnum”, u ulici Mite Ružića, na Zvezdari ubijen Milomir Matović, rođeni brat Milivoja Matovića zvanog „Miša Kobra”, biznismena iz Australije. Ubica nikada nije pronađen, mada su velike sumnje za ovo ubistvo padale na Božidara Baticu Stankovića, koji je bio u sukobu sa Mišom Kobrom.
• 16. avgust 1993 — u restoranu stadiona FK „Bežanija”, na Novom Beogradu ubijen Slaviša Pavić zvani „Pirke” (1971—1993), kriminalac i član Novobeogradskog klana. Tom prilikom ranjen je njegov drug Dragan Nikolić Gagi, koji je sedeo sa njim, kao i desetak posetilaca ovog restorana. Napadači nikada nisu pronađeni.
• septembar 1993 — u kazinu hotela „Jugoslavija”, na Novom Beogradu ubijen Stanko Petrušić, jedan od šefova obezbeđenja Dafiment banke, koji je bio osumnjičen za učešće u obračunu obezbeđenja Dafine Milanović u kom je ubijen Vladimir Ilić Bulidža.
• 1. oktobar 1993 — ispred tržnog centra „Merkator” u Bulevaru Lenjina, na Novom Beogradu ubijen Georg Žorž Stanković (1947—1993), vlasnik nekoliko lokala sa bilijar klubovima i poker aparatima. Stanković je ranije bio uspešan bokser „Crvene zvezde”, a potom je otišao u inostranstvo. Po povratku u zemlju jedno vreme je radio kao taksista. Ubistvo su izvršila dva atentatora, koja nikada nisu otkrivena. U beogradskom podzemlju smatralo se da je ovo ubistvo osveta Milivoja Matovića zvanog „Miša Kobra” Žoržovom sinu Božidaru Batici Stankoviću za ubistvo njegovog brata.
• 9. oktobar 1993 — u stanu u Fruškogorskoj ulici ubijen Nebojša Salatić (1956—1993), beogradski biznismen, vlasnik robne kuće „Pardon” i pogona za šivenje modne konfekcije. Zajedno sa njim ubijeni su i njegova verenica Slavica Kovačević (1969—1993) i njegov maloletni sestrić Milan Graorinov (1976—1993). Ubio ih je Aleksandar Žlender, vođa petočlane bande koja je imala nameru da opljačka Salatića, ali posle ubistva u stanu nisu pronašli očekivani novac. Nakon skoro dve godine od ubistva, policija je uhapsila sve počinioce, sem glavnog osumnjičenog Žlendera, koji je pobegao u Sloveniju.
• 7. oktobar 1993 — u Ulici Vase Pelagića, na Senjaku ubijen Radojica Nikčević (1948—1993), direktor „Prve beogradske stambene zadruge”, koji je bio bivši košarkaš i pilot, a jedno vreme i predsednik Košarkaškog kluba „Partizan”. Ubistvo je izvršio jedan atentator, koji je imao pomagača i oni nikada nisu pronađeni.
• 1. novembar 1993 — u prodavnici „Ferum” u Požeškoj ulici, na Banovom brdu ubijen Vladimir Vojvodić zvani „Vojvoda”, vođa navijača Fudbalskog kluba „Crvene zvezde” i njegov drug Damir Prikić. Ubili su ih Nemanja Popović, Ivan Žunić i Dejan Simić. Simić je kasnije uhapšen, dok su Popović i Žunić pobegli u inostranstvo.
• 1. decembar 1993 — u stanu u Pohorskoj ulici, na Novom Beogradu prilikom pljačke ubijena Vera Židić i njen maloletni sin Davor. Izvršioci ubistva bili su Ilija Vujić zvani „Bumbar” i Darko Lončarević zvani „Lonče”. Prvooptuženi za ovo ubistvo Ilija Vujić osuđen je na smrtnu kaznu, ali mu je ona kasnije zamenjena sa 40 godina, dok je ostalih šest optuženih osuđeno na vremenske kazne.

1994. godina

• 8. april 1994 — U stanu u ulici Treći bulevar, na Novom Beogradu pronađeno beživotno telo Radislave Dade Vujasinović (1964—1994), novinarke lista „Duga”. Prema prvobitnim nalazima istrage saopšteno je da se radilo o samoubistvu, ali je 2008. prema novim navodima ono okarakterisano kao ubistvo. Početkom 2009. pokrenut je pretkrivični postupak za ubistvo, a ubica još nije pronađen.
• maj 1994 — u teretani „Fit studio”, na Voždovcu, Bane Grebenarević izvršio neuspeli atentat na Sredoja Šljukića Šljuku. Tom prilikom stradala je Tanja Nikolić (1975—1994), koja se tu slučajno nalazila.
• 21. jun 1994 — na Novom Beogradu na raskrsnici Bulevara umetnosti i Bulevara Lenjina, dok je u kolima stajao na semaforu izrešetan Zoran Medenica. Ovom prilikom ranjeno je i dvoje putnika gradskog autobusa. Ubica nikada nije pronađen, a sumnjalo se da je ubistvo osveta za ubistvo Slaviše Pavića Pirketa, izvršeno avgusta 1993. godine.
• 18. oktobar 1994 — na Zvezdari u Bulevaru Revolucije, ispred zgrade u kojoj je stanovao ubijen Dejan Marjanović zvani „Šaban” (1973—1994), kriminalac i privrednik. Ubio ga je tada petnaestogodišnji Aleksandar Paunović zvani „Mali Paun”, njegov prijatelj i kum, koji je ubistvo izveo samo da bi se dokazao većim kriminalcima od sebe jer se Marjanović smatrao „kraljem Zvezdare”. Paunović je za ubistvo osuđen na šest godina zatvora, ali je posle odslužene dve i po godine pušten na slobodu zbog novog suđenja. Godine 1999. je osuđen na četiri godine, ali nije otišao na izdržavanje kazne, jer je marta 2000. ubijen.
• 8. novembar 1994 — u Urgentnom centru usled naglog pogoršanja oboljenja srca preminuo Romeo Savić (1970—1994), bivši džudista, kriminalac, član Voždovačkog klana i dobrovoljac Srpske garde. Uprkos zvaničnom saopštenju o smrti, postojala je velika sumnja da je otrovan.
• 15. novembra 1994 — na početku ulice Kneza Miloša, podmetanjem eksploziva pod džip, izvršen atentat na preduzetnika Radeta Međeda (1962—1994), koji je od zadobijenih povreda preminuo 5. decembra u Kliničkom centru. Ubice nikad nisu pronađene. Rade Međed je bio brat po majci Radovana Lagundžina Žapca, najboljeg druga Aleksandra Kneževića Kneleta.
• 27. novembar 1994 — na splavu „Lukas”, na Novom Beogradu u vatrenom obračunu između pripadnika Voždovačkog i Zvezdarskog klana ubijen Bojan Banović (1975—1994), a teže ranjen Miodrag Mija Baškalović, članovi Voždovačkog klana.
• 12. decembar 1994 — na raskrsnici ulica Srpskih vladara i Svetozara Markovića, kod zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, iz zasede ubijen Goran Vuković zvani „Majmun” (1959—1994) i njegov prijatelj Duško Malović. Vuković je bio poznati beogradski kriminalac i jedan od vođa Voždovačkog klana, a u beogradskom podzemlju je ostao poznat kao ubica Ljube Zemunca, 1986. godine. Pre ovog atentata na Vukovića je izvršeno i nekoliko neuspelih atentata — aprila i oktobra 1992. i januara 1993. godine. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nikada nisu otkrivena.

1995. godina

• 13. februar 1995 — Ispred hotela „Putnik” na Novom Beogradu ubijen Mihailo Divac (1967—1995), bivši bokser i kriminalac. Neposredno pre ubistva on je posle kraće rasprave u restoranu hotela ranio Radovana Radusinovića, boksera i još dvojicu ljudi, nakon čega ga je ranjeni Radusinović ubio.
• 10. april 1995 — u stanu na Bežanijskoj kosi prilikom pljačke ubijena Jelica Koprićanac, koju je ubio prijatelj njenog sina Danijel Vujić (rođeni brat Ilije Vujića ubice porodice u Pohorskoj ulici 1993).
• početak maja 1995 — u Ulici Svetozara Markovića pronađeno beživotno telo, koje je prethodno izbačeno iz kola. Ubijeni je bio Marko Borak zvani „Mali Mare” (1977—1995), jedva punoletni kriminalac sa Dorćola, a ubica nikada nije otkriven.
• 11. jul 1995 — ispred kafića „Mig” u Hadži Milentijevoj ulici, na Vračaru ubijen Miodrag Nikšić zvani „Nikša”, vlasnik OFK „Zvezdara” i lanca kockarnica. Zajedno sa njim ubijen je i njegov prijatelj Petar Kotoranin, a ubica nikada nije pronađen.
• 18. jul 1995 — ispred hotela „Palas” ubijen Dragan Popović Dadilja (1955—1995), kriminalac i član Voždovačkog klana, koji je u beogradskom podzemlju postao poznat kao ubica Ranka Rubežića 1985. godine. Ubijen je ispred svoje kockarnice koja je trebalo uskoro da proradi u hotelu. Tom prilikom ranjena je i njegova devojka, a ubica nikada nije otkriven.

• 17. decembar 1995 — u stanu u ulici Omladinskih brigada, na Novom Beogradu izvršio samoubistvo Miodrag Batričević zvani „Mija Gavran”, direktor hotela „Mažestik” i vlasnik diskoteke u istoimenom hotelu. Kao razlog samoubistva navodi se činjenica da se Batričević bavio švercom nafte i cigareta i da je zbog jedne propale isporuke dugovao veliki novac.

Ubistva 1996—2000.

1996. godina

• 1. februar 1996 — u Ulici Marijane Gregoran, na Karaburmi u ulazu zgrade u kojoj je stanovao ubijen Dragan Radišić Raša (1961—1996), inspektor SUP Beograd za krvne i seksualne delikte. Ubica nikada nije pronađen, a prema nekim navodima iza ovog ubistva je stajao Voja Raičević zvani „Voja Amerikanac”.
• 27. mart 1996 — na parkingu u ulici Stojana Aralice, na Bežanijskoj kosi u automobilu ubijeni Bane Grebenarević (1974—1996) i Zoran Šubara (1974—1996), kriminalci i članovi Voždovačkog klana. Na Grebenarevića su pre ovoga bila izvršena dva neuspela atentata. Ubistvo su izvršila dvojica počinioca, koji nisu otkriveni.
• 21. maj 1996 — ispred tržnog centra „Merkator” u Bulevaru Lenjina, na Novom Beogradu ubijen Miroslav Bižić Biža (1950—1996), vlasnik privatne detektivske agencije „Biža” i bivši inspektor SUP Beograd. Ubistvo je izvršio jedan počinilac, koji nije otkriven.
• 23. jun 1996 — ispred kafića „Daša”, u ulici Narodnih heroja ubijen Božidar Stanković zvani „Batica” (1969—1996) i njegov drug Branislav Milutinović (1972—1996). Ubistvo je počinio jedan počinilac, koji nije pronađen. Ubijeni Batica Stanković bio je sin Žorža Stankovića, a u beogradskom podzemlju se smatralo da iza njegovog ubistva stoji Milivoje Matović zvani „Miša Kobra”, sa kojim je Stanković već duže vreme bio u sukobu.
• 23. jul 1996 — u bašti gril-restorana „Mala” u Zemunu ubijeni Mile Bakić i Milorad Mačešić, kriminalci. Ubica nikada nije pronađen, a prema nekim izvorima ubistvo su izvršili pripadnici Kontraobaveštajne službe VJ, kao znak odmazde za ubistvo pukovnika Željka Parađine, koga je 1992. ubio Bakić.
• 9. avgust 1996 — ispred glavnog ulaza u „Sava centar”, u ulici Milentija Popovića na Novom Beogradu ubijen Milan Vukmanović (1976—1996), koji je stradao u vatrenom okršaju sa Ivanom Borovčaninom i Vojkanom Pejanovićem. Za ubistvo je bio optužen Borovčanin, koji je tom prilikom teško ranjen, ali je kasnije oslobođen.
• 30. avgust 1996 — ispred hotela „Metropol”, u Bulevaru revolucije ubijen Zoran Stevanović zvani „Kiri” (1961—1996), biznismen, major Srpske dobrovoljačke garde (SDG) i prijatelj Željka Ražnatovića Arkana.
• 13. septembar 1996 — u bašti kafića „Gaston” u tržnom centru „Blok 70”, na Novom Beogradu ubijen Mališa Milovanović (1969—1996). Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nikada nisu pronađena, a u beogradskom podzemlju se pretpostavljalo da iza ovog ubistva stoji Voja Raičević zvani „Voja Amerikanac”.
• 6. oktobar 1996 — na uglu ulica Glasinačke i Vladimira Tomanovića, na Konjarniku ubijen Zoran Dimitrov zvani „Žuća” (1966— 1996), kriminalac i član Voždovačkog klana. Posebno je bio blizak sa pokojnim Goranom Vukovićem Majmunom, koji je bio vođa Voždovačkog klana. Pre ubistva Dimitrov je nekoliko puta bio meta atentatora. Ubistvo je izvršio jedan počinilac, koji nikada nije otkriven.
• 12. oktobar 1996 — u ulici Despota Đurđa, u Zemunu ispred kuće u kojoj je stanovao ubijen Nebojša Đorđević zvani „Šuca” (1970—1996), bivši vođa zvezdaške navijačke grupe „Delije”, pukovnik Srpske dobrovoljačke garde (SDG) i direktor FK „Zmaj” iz Zemuna. Ubica nikada nije pronađen.
• 26. decembar 1996 — ispred restorana „Franš”, u Bulevaru JNA ubijeni su Igor Ćosović (1969—1996), poznati crnogorski kockar i njegov prijatelj Zoran Jovanović (1962—1996). Ubica nikada nije pronađen, a u beogradskom podzemlju se sumnjalo da iza ovog ubistva stoji Voja Raičević zvani „Voja Amerikanac”.

1997. godina

• 13/14. januar 1997 — u kafiću „Antika” u tržnom centru Vidikovac, tokom dočeka Srpske Nove godine nepoznati napadač goste lokala zasuo paljbom iz poluautomatske puške. Tom prilikom ubijeno je četvoro, a ranjeno troje ljudi. Ubijeni su — Srđan Jakšić (1973—1997), Miloš Stanković (1973—1997), Mile Stanić (1978—1997) i Aleksandar Matović (1966—1997).
• 20. januar 1997 — u holu Glavne železničke stanice u Beogradu, prilikom izlaska iz voza kojim je stigao iz Bara, ubijen Jugoslav Jugo Vučinić (1968—1997). Ubica nikada nije pronađen, a u beogradskom podzemlju se sumnjalo da iza ovog ubistva stoji Voja Raičević zvani „Voja Amerikanac”.
• 15. februar 1997 — ispred kluba „F6” u Francuskoj ulici, u centru Beograda ubijen Rade Ćaldović zvani „Ćenta” (1950—1997), poznati kriminalac iz Zemuna, nekadašnji pripadnik klana Ljube Zemunca. Zajedno sa njim ubijena je i njegova devojka Maja Pavić (1973—1997), novinarka, voditeljka televizije „Studio B” i kuma Svetlane Cece Ražnatović. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nikad nisu otkrivena.
• 20. februar 1997 — ispred tehničkog ulaza u „Sava centar”, u ulici Milentija Popovića na Novom Beogradu ubijen Vladan Kovačević zvani „Vlada Tref” (1958—1997), biznismen, bivši autotrkač i prijatelj Marka Miloševića, sina predsednika Slobodana Miloševića.

• početkom marta 1997 — u Beogradu nestao Voja Raičević zvani „Voja Amerikanac”, kriminalac, surovi plaćeni ubica i prijatelj Bojana Petrovića, poznatog kriminalca sa Zvezdare. Njegovo telo nikada nije pronađeno, a posle tri godine je proglašen mrtvim. Za njegov nestanak u beogradskom podzemlju se pričalo da je ono osveta italijanske mafije iz SAD, ali i da ga je ubio Milan Roganović, kriminalac i kum Bojana Petrovića. Takođe, ime Voje Amerikanca se u podzemlju vezivalo za čitav niz likvidacija.
• 11. april 1997 — u restoranu „Mama mia” u ulici generala Ždanova, u centru Beograda ubijen Radovan Stojičić zvani „Badža” (1951—1997), v.d. ministar policije Republike Srbije, načelnik Resora javne bezbednosti, komandant Antiterorističke jedinice i general-pukovnik policije. U trenutku atentata Stojčić je sedeo u restoranu sa prijateljem Milošem Kurdulijom i sinom Vojkanom. Ubica nikada nije pronađen.
• 7. jun 1997 — u ulici Koste Glavinića, na Senjaku ubijen Milan Roganović zvani „Rogo” (1969—1997), kriminalac i narko-diler. Ubica nikada nije pronađen.
• 23. avgust 1997 — na splavu „Seks”, na Novom Beogradu u masovnoj pucnjavi ubijeni Dragan Lazarević zvani „Bosanac” (1974—1997), kriminalac i bivši član Voždovačkog klana i njegov drug Dejan Nikolić zvani „Zuba” (1975—1997). Tom prilikom ranjeno je još šest lica. Za ovo ubistvo bili su osumnjičeni Predrag Zarić i Igor Gajić.
• 7. septembar 1997 — ispred diskoteke „Ric”, u Košutnjaku čiji je bio vlasnik ubijen Vukašin Vule zvani „Gojak” (1955—1997), major Srpske dobrovoljačke garde (SDG) i telohranitelj Željka Ražnatovića Arkana. Ubistvo je izvršeno snajperom, a ubica nikada nije pronađen.
• 18. septembar 1997 — u svojoj kući u ulici Bački Ilovik, u Zemunu ubijen Borislav Boris Andrić (1968—1997), kriminalac i član italijanskog mafijaškog klana.
• 24. oktobar 1997 — ispred zgrade građevinskog preduzeća „Napred”, u Bulevaru Lenjina na Novom Beogradu, u kojoj su se nalazile i prostorije preduzeća „Beopetrol” ubijen Zoran Todorović zvani „Kundak” (1959—1997), generalni direktor „Beopetrola”, suvlasnike firme „Tim trejd” i generalni sekretar Jugoslovenske levice (JUL). Tom prilikom ranjen je njegov vozač Siniša Milenković. Ubica nikada nije otkriven.
• 3. novembar 1997 — ispred službenog ulaza u stadion FK „Crvene zvezde”, u ulici Ljutice Bogdana ubijen Vladan Cvetković (1977—1997), kik-bokser i reprezentativac Jugoslavije. Za ubistvo su bili osumnjičeni Goran Pavlović i Predrag Miketić.
• početak decembra 1997 — u Beogradu nestao Miodrag Miša Cvjetinović zvani „Miša Dizeldorf” (1966—1997), zet Radeta Ćaldovića Ćente, poznatog kriminalca iz Zemuna. Cvjetinović je nekoliko dana pred nestanak bio pušten iz zatvora, nakon što je oslobođen optužbi za ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta, 1992. godine. On je Kneleta, s kojim je bio u zavadi jer mu je oduzeo džip, poslednji video živog.

1998. godina

• 10. januar 1998 — u Zemunu, na okretnici autobusa 18 i 83 u Bačkoj ulici, došlo do sukoba četvorice mladića u kojem je ubijen Igor Stojin (1979—1998), dok su dvojica mladića teže ranjena. Ubica dvadesetsedmogodišnji Stevan Vukobratović, pokušao je nakon ubistva da pobegne, ali je brzom intervencijom policije uhapšen.
• 27. januar 1998 — u ulazu zgrade u Zmaj Jovinoj ulici broj 46 ubijena braća Jakub (1961—1998) i Haki Avduti (1956—1998) iz Prizrena, koji su radili kao dileri droge na Dorćolu.
• 21. februar 1998 — na uglu Ulica Vladimira Gaćinovića i Milana Ilića Čiče, na Dedinju, posle spektakularnog bekstva od policije došlo do sukoba između policije i odmetnika u kome je stradao Siniša Simić (1975—1998), a teže ranjen Moma Jevtović, jedan od najvećih i najpoznatijih beogradskih narko-dilera. Simić je avgusta 1997. uspeo da pobegne iz zatvora, gde je izdržavao šestogodišnju kaznu zatvora.
• 28. februar 1998 — na uglu Ulica Carice Milice i Brankove, na semaforu dok su čekali zeleno svetlo ubijeni — Bojan Petrović (1962—1998), poznati kriminalac sa Zvezdare i njegov prijatelj Zoran Bogdanović zvani „Kepa” (1968—1998). Petrović je u beogradskom podzemlju postao poznat 1985. kao ubica Ranka Rubežića. Posle odležanih pet godina otišao je u Švedsku, gde se bavio reketiranjem i kriminalom, a posle hapšenja je pobegao iz zatvora i 1993. se vratio u Srbiju, gde se bavio poslovima sa drogom. Ubice nikada nisu pronađene, a u podzemlju se smatralo da je ovo ubistvo osveta Voždovačkog klana.
• 7. mart 1998 — ispred diskoteke „Četiri sobe”, na Dorćolu Zvezdan Slavnić, sin poznatog košarkaša Zorana Moke Slavnića ubio Olivera Jovanovića (1967—1998) i teško povredio Uglješu Vlajkovića. Kao povod za ovo ubistvo smatra se sukob oko pevačice Ksenije Pajčin, sa kojom je Slavnić tada bio u vezi. Za ovo ubistvo i pokušaj ubistva 1999. bio je osuđen na 9,5 godina zatvora, ali mu je kazna kasnije smanjena na osam godina.
• 5. maj 1998 — ispred kafića „22” u Ulici Omladinskih brigada u Novom Beogradu ubijen Jusuf Jusa Bulić (1952—1998), poznati kriminalac i nekadašnji član klana Ljube Zemunca. Zajedno sa njim ubijeni su — Petar Vujičić zvani „Pera Žuti” (1957—1998), direktor FK „Železnik” i Nenad Raščanin zvani „Crni” (1972—1998), telohranitelj Juse Bulića i vodnik prve klase vojne policije VJ. U atentatu su ranjeni i Muka Bulić, Jusin stariji brat i Dragoslav Perić. Od dvojice atentatora jedan je u okršaju bio ranjen, ali nikada nisu otkriveni. Ubijeni Bulić bio je vlasnik nekoliko kockarnica i u beogradskom podzemlju je ovo ubistvo okarakterisano kao obračun oko posla sa kockom, u kome je pre njega već stradalo nekoliko poznatijih beogradskih kriminalaca.
• 15. maj 1998 — u Cetinskoj ulici, kod Prve ekonomske škole, teško ranjen policajac Milić Vukosavljević (1959—1998), koji je pokušao da uhvati pljačkaša zlatare „Stanković” u Makedonskoj ulici. Od posledica ranjavanja, Vukosavljević je preminuo u Urgentnom centru.
• 17/18 maj 1998 — u Ulici Ignjata Joba, na Medakoviću ubijen Zoran Kovačević zvani „Koča” (1959—1998), bivši bokser, kockar i vlasnik lanca kockarnica i sportskih kladionica u Srbiji. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nisu otkrivena. U beogradskom podzemlju ovo ubistvo je okarakterisano kao nastavak kockarskog obračuna, a takođe je bilo očigledno da je Kovačević ubijen pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu, jer bi na njemu preko lanca svojih kockarnica zaradio milione.
• 1. jul 1998 — u klubu „Legat”, u Ulici Rodoljuba Čolakovića na Dedinju ubijen Darko Ašanin (1956—1998), bivši bokser i vlasnik nekoliko kazina, a tom prilikom ranjen je njegov prijatelj Đorđe Mišković. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koji nikada nisu otkriveni. U beogradskom podzemlju ovo ubistvo je povezano sa Darkovim sukobom sa crnogorskom mafijom, iza koje je stajao Milo Đukanović, jer je Darko bio u rodbinskim vezama sa ministrom Pavlom Bulatovićem i prijateljskim vezama sa Momirom Bulatovićem, bivšim crnogorskim predsednikom.
• 10. oktobar 1998 — u Užičkoj ulici, u Železniku prilikom pokušaja hapšenja Josipa Golomejića zvanog „Josip Šiptar”, poznatog narko-dilera ubijen Prvoslav Obradović (1967—1998), inspektor Sedmog odeljenja Gradskog SUP-a Beograd. Golomejić je posle ovog ubistva pobegao u inostranstvo, a uhapšen je 1999. u Austriji i 2002. prebačen u Srbiju, gde je osuđen na 15 godina zatvora.

1999. godina

• 4. januar 1999 — u Ulici Mirijevski venac, na Karaburmi, prilikom hapšenja devetnaestogodišnjeg Aleksandra Matića, ubijeni Zoran Pavličević (1961—1999) i Slavoljub Božović (1958—1999), a teško ranjen Rodoljub Milović, inspektori Trećeg odeljenja inspektori Gradskog SUP-a Beograd. Inspektor Milović uspeo je da rani napadača i on je uhapšen. Matić je hapšen zbog ubistva druga Davida Dunjića (1980—1999), koje je počinio 3. januara zbog svađe oko mobilnog telefona. Za ubistvo druga i dvojice inspektora Matić je bio osuđen na 21 godinu zatvora, ali je prilikom izdržavanja kazne preminuo 2015. godine.
• 11. mart 1999 — na parkingu ispred Sportskog centra „Košutnjak” ubijen Milorad Vlahović (1954—1999), savetnik u Upravi kriminalističke policije Gradskog SUP-a Beograd, pukovnik policije i bliski prijatelj pokojnog generala policije Radovana Stojčića Badže. Nepoznati ubica je Vlahovića teško ranio, ali je on preminuo na putu ka Urgentnom centru. Ubica nikada nije otkriven.
• 19. mart 1999 — ubijen Predrag Ikač zvani „Peca” (1966—1999), poznati beogradski kockar i suvlasnik kazina „Fer plej”. Ubica nikada nije otkriven.
• 11. april 1999 — u Ulici Svetogorskoj kod broja 35, ispred ulaza u kome je stanovao, ubijen novinar Slavko Ćuruvija (1949—1999), vlasnik beogradskog dnevnika „Dnevni telegraf” i nedeljnika „Evropljanin”. Ubistvo još uvek nije rasvetljeno u potpunosti, a za sada su optuženi bivši šef Državne bezbednosti Rade Marković, nekadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić, kao i pripadnici tajne službe Ratko Romić i Miroslav Miki Kurak.
• 8. jul 1999 — u Ulici Save Kovačevića ispred zgrade u kojoj je živeo, ubijen Dragan Simić zvani „Simke” (1956—1999), načelnik SUP-a Savski venac, a pre toga dugogodišnji načelnik Odeljenja za krvne i seksualne delikte i pukovnik policije. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nikada nisu otkrivena.
• 31. oktobar 1999 — na Dorćolu, ispred zgrade u kojoj je stanovao ubijen Goran Radulović zvani „Goksi” (1960—1999), kriminalac, član Dorćolskog klana, suvlasnik teretane „Taš” i član obezbeđenja Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove (SPO). Ubica nikada nije pronađen.
• 3. novembar 1999 — u svom stanu u ulici Save Kovačevića, na Vračaru pronađen mrtav Branislav Branko Vasiljević (1963—1999), karatista, reprezentativac Jugoslavije, bivši funkcioner Srpskog pokreta obnove (SPO) i šef obezbeđenja Demokratske stranke i njenog lidera Zorana Đinđića. Zvanična istraga je saopštila da se radilo o samoubistvu, ali su mnogi tada sumnjali u to.
• 21. novembar 1999 — ispred restorana „Mek Donalds”, na raskrsnici Ulica narodnih heroja i Pariske komune, na Novom Beogradu ubijen Dragan Ugarković zvani „Ugar” (1964—1999), kriminalac i član Zemunskog klana. Ubijen je dok je na semaforu sedeo u svojim kolima iz drugog automobila u pokretu, a ubice nikada nisu pronađene. Pre ubistva Ugarković preživeo je nekoliko atentata, zbog čega je u kriminalnim krugovima dobio nadimak „Čovek Mačka”.
• 27. novembar 1999 — u centru Beograda, na raskrsnici Ulice Svetozara Markovića i Nemanjine ubijen Zoran Šijan (1964—1999), kik-bokser, reprezentativac Jugoslavije i vođa Surčinskog klana. Ubijen je iz vozila u pokretu, dok je u svom automobilu, marke mercedes čekao zeleno svetlo na semaforu. Ubice nikada nisu pronađene.

2000. godina

• 15. januar 2000 — u hotelu „Interkontinental”, na Novom Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan (1952—2000), bivši komandant paravojne formacije „Srpska dobrovoljačka garda”, predsednik Stranka srpskog jedinstva (SSJ) i vlasnik FK „Obilić”. Zajedno sa Ražnatovićem ubijena su i njegova dva telohranitelja Dragan Garić (1953—2000) i Milenko Mandić (1956—2000). Prilikom izvršenja atentata ranjena je i Ljiljana Albijanić, slučajna prolaznica. Izvršilac atentata bio je Dobrosav Gavrić, bivši policajac, a njegovi pomagači — Milan Đuričić Miki, Dragan Nikolić Gagi i Zoran Nikolić Pegla. Zbog ubistva Gavrić je osuđen na 35 godina zatvora, a njegovi pomagači Đuričić i Nikolić na po 30 godina, ali su sva trojica posle donošenja presude pobegla iz zemlje.
• 7. februar 2000 — u restoranu FK „Rad”, u Ulici neznanog junaka, na Banjici, ubijen Pavle Bulatović (1948—2000), ministar odbrane u Vladi SRJ, funkcioner Socijalističke narodne partije (SNP) i jedan od bližih saradnika Slobodana Miloševića, predsednika SRJ. U trenutku atentata, Bulatović je u restoranu večerao sa Vukom Obradovićem, bivšim general-majorom VJ i direktorom JU-garant banke, kao i sa Mirkom Kneževićem, upravnikom restorana. Ubica nikada nije pronađen.
• 13. februar 2000 — u Bulevaru Nikole Tesle, na Novom Beogradu, u blizini poslovnog centra „Ušće” tokom vožnje svog automobila, marke „golf” ubijen Mirko Tomić zvani „Bosanac” (1972—2000), poznati kockar i član Zemunskog klana. Ubice nikada nisu pronađene.
• 25. februar 2000 — na Novom Beogradu, u Ulici dr Ivana Ribara kod broja 142 ubijen Radoslav Trlajić zvani „Bata Trlaja” (1963—2000), kriminalac i vođa Bežanijskog klana. Pre ubistva odvijao se gotovo filmski obračun između Trlajića i njegovih ubica, koji su se susreli na raskrsnici Ulice Jurija Gagarina i Dr Ivana Ribara, a posle jurnjave kolima, uz pucanje, Trlajić se dao u bekstvo ka jednom ulazu, ispred koga je ubijen. Ubice nikada nisu pronađene.
• 20. mart 2000 — ispred hotela „Srbija”, u Ustaničkoj ulici, na Voždovcu, ubijen Branislav Lainović zvani „Dugi” (1955—1999), kriminalac i bivši komandant „Srpske garde”, paravojne formacije Srpskog pokreta obnove (SPO). Ubica, koji nikada nije pronađen, ubio je Lainovića ispred trafike dok je razgovarao mobilnim telefonom.
• 23. mart 2000 — na uključenju na auto-put „Beograd-Zagreb”, kod pumpe „Zmaj” u svom automobilu marke „Audi” ubijeni Zoran Davidović zvani „Ćanda” (1972—2000), kriminalac i član Voždovačkog klana i Ivan Stojanović (1971—2000), njegov prijatelj. Davidović i Stojanović, su izrešetani iz automobila u pokretu, kada su se vraćali iz Novog Sada, sa sahrane ranije ubijenog Branislava Lainovića. Davidović je tadašnjoj javnosti bio poznat kao dečko pevačice Jelene Karleuše. Ubice nikada nisu pronađene.
• 25. april 2000 — u Ulici Jaše Prodanovića, kod broja 20, ispred zgrade u kojoj je živeo ubijen Žika Petrović (1939—2000), generali direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT). Ubica nikada nije pronađen.
• 27. april 2000 — u Ulici 18. oktobra, na Labudovom brdu posle jurnjave automobilima po Ceraku i Vidikovcu ubijen Zoran Uskoković zvani „Skole” (1967—2000), kriminalac i vođa banjičko-miljakovačkog ganga. Zajedno sa njim ubijen je i Miloš Stevanović (1978—2000), njegov telohranitelj, koji je inače radio kao policajac u SUP-u Voždovac. Ubice nikada nisu pronađene.
• 5. jul 2000 — na parkingu ispred hotela „Jugoslavija”, na Novom Beogradu ubijen Todor Gardašević, kum Andrije Draškovića, poznatog kriminalca. Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nisu otkrivena. U beogradskom podzemlju se posle ovog ubistva pročula vest da je ovo osveta zemunskog klana za Arkanovo ubistvo, iako se nije pouzdano znalo da je u njega umešan Drašković.
• 5. septembar 2000 — na delu Ibarske magistrale, kroz naselje Žarkovo u paralelnoj vožnji ubijen Veselin Vesko Božović (1967—2000), koje je ranije bio član obezbeđenja firme „Interspid”, čiji je vlasnik bio Vladan Kovačević zvani „Tref”. Zajedno sa Božovićem u kolima je bila njegova supruga Snežana, koja je ranjena i četvorogodišnji sin Boris. Pre ovoga na Božovića je pokušan atentat u aprilu ispred zgrade u Žarkovu, gde je stanovao. Ubice nikada nisu pronađene.

Vidi još

• Ubistva u Beogradu 2001—2009.
• Srpska mafija

Literatura

• Lopušina, Marko (2003). Sačekuša — krvavo srce Beograda. Beograd: Alfa.  COBISS.SR 104770060