Finale Svjetskog prvenstva u fudbalu 2022.

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Finale Svjetskog prvenstva u fudbalu 2022.
Poster za najavu finala
DogađajSvjetsko prvenstvo u fudbalu 2022.
Argentina Francuska
Argentina Francuska
3 3
Poslije produžetaka
Argentina je pobijedila sa 4 : 2 poslije izvođenja jedanaesteraca
Datum18. decembar 2022. (2022-12-18)
StadionStadion Lusail, Lusail
Igrač utakmiceArgentina Lionel Mesi
SudijaPoljska Šimon Marćinjak
Posjećenost88.966
Vrijemedjelimično oblačno
22°C
vlažnost vazduha: 65%
← 2018.
2026. →

Finale Svjetskog prvenstva u fudbalu 2022. bila je fudbalska utakmica koja je odlučila pobjednika Svjetskog prvenstva 2022. To je bilo 22. finale Svjetskog prvenstva, turnira u kome učestvuju fudbalske reprezentacije članice Fife. Finalna utakmica je igrana na stadionu Lusail u istoimenom gradu, 18. decembra 2022. godine, s početkom u 16 časova, na Dan državnosti Katara. U finalu su učestvovali pobjednici polufinalnih utakmica Argentina i Francuska, šampion Svjetskog prvenstva 2018. godine.

Ovo je bilo šesto finale za Argentinu i četvrto za Francusku, a obje reprezentacije su prethodno osvojile po dvije titule prvaka svijeta. Argentina je prvenstvo počela porazom od Saudijske Arabije, dok je Francuska u trećem kolu grupne faze izgubila od Tunisa. U četvrtfinalu, Argentina je pobijedila Holandiju na penale, dok je Francuska pobijedila Englesku, koja nije iskoristila penal za izjednačenje. Do finala, Lionel Mesi je postigao pet golova i upisao tri asistencije, dok je Kilijan Mbape postigao pet golova i upisao dvije asistencije. Hulijan Alvarez i Olivije Žiru postigli su po četiri gola.

Argentina je pobijedila Francusku sa 4 : 2 na penale i osvojila svoju treću titulu prvaka svijeta, prvu od 1986. Argentina je vodila 2 : 0 do 80. minuta, golovima Mesija i Di Marije, nakon čega je Mbape postigao dva gola za dva minuta i utakmica je završena neriješeno poslije 90 minuta. U produžecima, Mesi je postigao gol za vođstvo od 3 : 2, dok je Mbape izjednačio iz penala u 118. minutu i rezultat je iznosio 3 : 3 poslije drugog produžetka. Tokom izvođenja jedanaesteraca, Mbape i Mesi su postigli golove u prvoj seriji nakon čega Koman i Tšuameni nisu pogodili za Francusku. U poslednjoj seriji, Montijel je postigao gol i Argentina je pobijedila. Mbape je postigao tri gola postavši prvi igrač koji je postigao het-trik u finalu od 1966. Utakmicu su mnogi opisali kao najbolje finale Svjetskog fudbalskog prvenstva u istoriji.

Na ceremoniji je Mesi proglašen za igrača utakmice, a dobio je i Zlatnu loptu za najboljeg igrača cijelog prvenstva. Mbape je dobio Zlatnu kopačku za najboljeg strijelca prvenstva, Emilijano Martinez je dobio Zlatnu rukavicu za najboljeg golmana, dok je Enzo Fernandez dobio nagradu za najboljeg mladog igrača.

Predsjednik Francuske Emanuel Makron je prisustvovao finalu dok predsjednik Argentine Alberto Fernandez nije prisustvovao zbog, kako je rekao, rizika od donošenja loše sreće svojoj reprezentaciji.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Prvenstvo 2022. je bilo 22 Svjetsko prvenstvo, međunarodno takmičenje za reprezentacije koje organizuje FIFA na svake četiri godine. Održano je u Kataru od 20. novembra do 18. decembra,[1] kao prvo Svjetsko prvenstvo koje se održava na Srednjem istoku.[2] Katar je za domaćina izabran na glasanju 2. decembra 2010. godine,[3] a kao domaćin, plasirao se direktno, dok je u kvalifikacijama, koje su održane u raznim terminima od juna 2019. do juna 2022. godine, učestvovalo 206 reprezentacija iz šest konfederacija, a njih 31 plasirala se na prvenstvo. Timovi su bili podijeljeni u osam grupa po četiri tima, gdje su igrali po sistemu razigravanja, svako sa svakim po jednu utakmicu, a dvije prvoplasirane ekipe iz svake grupe prošle su u osminu finala.[4] U grupnoj fazi, nijedna reprezentacija u bilo kojoj grupi nije ostvarila sve tri pobjede, što se desilo prvi put nakon 1994.[5] U eliminacionoj fazi igrana je po jedna utakmica, a u slučaju neriješenog rezultata, igrani su produžeci i penali.[4] Finale je igrano na stadionu Lusail Ajkonik u Lusailu, 18. decembra 2022. godine,[6] na nacionalni dan Katara, koji se praznuje od 2007. godine.[7]

Didje Dešan, ima priliku da osvoji Svjetsko prvenstvo treći put.

Branilac titule je bila Francuska, koja je osvojila prvenstvo 2018. a plasiravši se u finale prvenstva 2022. postala je prva reprezentacija nakon Brazila 2002, koja je igrala u dva finala zaredom, kao i prvi branilac titule koji se plasirao u drugo finale zaredom nakon Brazila 1998.[8] Selektor Francuske — Didje Dešan, imao je priliku da postane drugi selektor koji će osvojiti dvije titule prvaka svijeta, nakon Vitorija Poca koji je osvojio sa Italijom prvenstva 1934. i 1938.[9] Pošto je osvojio prvenstvo 1998. kao igrač, Dešan je imao priliku da postane treća osoba koja će osvojiti Svjetsko prvenstvo tri puta, nakon Pelea koji je osvojio tri puta kao igrač i Maria Zagala koji je osvojio dva puta kao igrač i jednom kao selektor.[10][11]

Argentina je prije 2022. osvojila dva puta Svjetsko prvenstvo — 1978. i 1986.[12] Pored toga, igrala je još tri puta finale — 1930, 1990. i 2014.[13] Nakon poraza u finalu Svjetskog prvenstva 2014. izgubila je dva puta zaredom od Čilea u finalu Kopa Amerike — 2015. i 2016. oba puta na penale.[14] Nakon Svjetskog prvenstva 2018. gdje je ispala od Francuske u osmini finala,[15] kao i Kopa Amerike 2019. gdje je ispala od Brazila u polufinalu,[16] novi selektor — Lionel Skaloni, predvodio je Argentinu do titule na Kopa Americi 2021. prve nakon 28 godina, što je takođe bio prvi trofej sa reprezentacijom za Lionela Mesija.[17][18] Nakon što je osvojila Kup šampiona 2022. gdje je rezultatom 3 : 0 pobijedila Italiju, prvaka Evrope iz 2020,[19] na Svjetsko prvenstvo 2022. došla je kao jedan od najvećih favorita za titulu.[20][21]

Kilijan Mbape (lijevo) i Lionel Mesi (desno), obojica igraju svoje drugo finale Svjetskog prvenstva i obojica su postigli po pet golova prije finala.

Argentina i Francuska su igrali međusobno na drugom prvenstvu zaredom. Na prvenstvu 2018. igrali su u osmini finala, na stadionu Kazanj arena, gdje je Francuska pobijedila 4 : 3, a časopis The Independent je tu utakmicu nazvao jednom od najboljih utakmica na Svjetskom prvenstvu svih vremena.[22] Antoan Grizman je postigao prvi gol na utakmici iz penala, nakon čega su Anhel di Marija i Gabrijel Merkado postigli golove za Argentinu i preokrenuli. Benžamen Pavar je izjednačio, a zatim je Kilijan Mbape postigao dva gola za novo vođstvo Francuske, dok je Serhio Agvero u sudijskoj nadoknadi vremena postigao gol za 4 : 3.[23]

Francuska je takođe osvojila Svjetsko prvenstvo dva puta — 1998. i 2018.[24] Igrala je u finalu 2006. gdje je izgubila od Italije na penale, nakon što je prethodno Zinedin Zidan dobio crveni karton zbog udaranja Marka Materacija glavom u grudi.[25] Na prvenstvu 2014. ispala je u četvrtfinalu od Njemačke,[26] dok je na Evropskom prvenstvu 2016. izgubila u finalu od Portugalije,[27] nakon čega je osvojila Svjetsko prvenstvo 2018. i ispala u osmini finala Evropskog prvenstva 2020. od Švajcarske.[28] Kao aktuelni prvak, Francuska je takođe bila jedan od favorita za titulu na prvenstvu 2022.[29]

Lopta kojom se igralo polufinale, utakmica za treće mjesto i finale, predstavljena je 11. decembra 2022. To je bila varijacija lopte El rihla, zvanične lopte sa kojom su igrane sve utakmice na prvenstvu i nazvana je El hilm, što u prevodu sa arapskog znači „san“, kao aluzija na to da svaka reprezentacija sanja da osvoji Svjetsko prvenstvo.[30] Iako su tehnički aspekti lopte bili isti, boja se razlikovala od lopti korišćenih u grupnoj fazi i prethodnim eliminacionim utakmicama, sa „zlatnom metalik“, kestenjastom, bordo i crvenim dizajnom, u motivu nacionalnih boja Katara, kao i zlatnim bojama sa motivima stadiona Lusail Ajkonik.[31] To je bila peta specijalna lopta za finalne mečeve Svjetskog prvenstva.[32]

Stadion[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Stadion Lusail Ajkonik
Stadion Lusail Ajkonik, na kojem je igrano finale.

Finale je održano na stadionu Lusail Ajkonik, u Lusailu, 15 km svjeverno od centra Dohe.[33] Stadion je predstavljen kao kandidat za finale u okviru prijave Katara za domaćina Svjetskog prvenstva,[34] a potvrđen je kao stadion na kojem će se igrati finale 15. jula 2020.[35] Pored finala, na stadionu je igrano i devet drugih utakmica, šest u grupnoj fazi i tri u eliminacionoj fazi.[6]

U vlasništvu je fudbalskog saveza Katara, a izgrađen je u sklopu kandidature Katara za domaćina Svjetskog prvenstva. Izgradile su ga britanske kompanije Foster + Partners i Populous,[36] sa podrškom kompanije Manica Architecture.[37] Hladi se solarnom energijom i ima nulti ugljenični otisak.[38] Izgradnja je počela u aprilu 2017. godine,[39] sa planom da bude završen do 2020. godine, ali su završni radovi kasnili i završen je u novembru 2021. godine.[40] Kapaciteta je od 88.966 mjesta, a planirano je da se kapacitet smanji na 40.000 mjesta nakon prvenstva.[41][42] Na njemu je prvobitno planirano da se igraju tri utakmice prije prvenstva, da je završen do 2020. godine,[43] ali pošto je otvaranje kasnilo, prva utakmica odigrana je 10. septembra 2022. godine, kao prijateljska utakmica Lusail superkup,[44] u kojoj je prvak Saudijske Arabije — Ali Hilal, pobijedio prvaka Egipta — Zamalek 4 : 1 na penale, nakon što je utakmica završena 1 : 1.[45]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022.
 Argentina Faza  Francuska
Protivnici Rezultat Grupna faza Protivnici Rezultat
 Saudijska Arabija 1 : 2 Prvo kolo  Australija 4 : 1
 Meksiko 2 : 0 Drugo kolo  Danska 2 : 1
 Poljska 2 : 0 Treće kolo  Tunis 0 : 1
Poz. Ekipa I P N PR Bod.
1.  Argentina 3 2 0 1 6
2.  Poljska 3 1 1 1 4
3.  Meksiko 3 1 1 1 4
4.  Saudijska Arabija 3 1 0 2 3
Konačni plasman
Poz. Ekipa I P N PR Bod.
1.  Francuska 3 2 0 1 6
2.  Australija 3 2 0 1 6
3.  Tunis 3 1 1 1 4
4.  Danska 3 0 1 2 1
Protivnici Rezultat Eliminaciona faza Protivnici Rezultat
 Australija 2 : 1 Osmina finala  Poljska 3 : 1
 Holandija 2 : 2 (p. s. n.) (4 : 3, pen.) Četvrtfinale  Engleska 2 : 1
 Hrvatska 3 : 0 Polufinale  Maroko 2 : 0

Argentina[uredi | uredi izvor]

Hulijan Alvarez, postigao je četiri gola na prvenstvu.

Argentina je izvučena u grupi C na žrijebu koji je održan 1. aprila 2022. godine,[46] a nakon perioda od tri godine i 36 utakmica bez poraza,[47] došla je na prvenstvo kao jedan od glavnih favorita za osvajanje.[20] U prvom kolu, izgubila je od Saudijske Arabije, što je opisano kao najveće iznenađenje u istoriji Svjetskog prvenstva.[48][49] Mesi je postigao gol za vođstvo Argentine u 10. minutu iz penala, nakon čega mu je poništen jedan gol i dva gola Lautaru Martinezu zbog ofsajda.[50][51] Na početku drugog poluvremena, Saleh el Šehri i Salem el Davsari su u periodu od pet minuta postigli dva gola za preokret i pobjedu Saudijske Arabije rezultatom 2 : 1.[52] U drugom kolu, pobijedila je Meksiko 2 : 0, golovima Mesija i Enza Fernandeza.[53] U trećem kolu, protiv Poljske, Vojćeh Ščensni je odbranio penal Mesiju u prvom poluvremenu,[54] dok su u drugom poluvremenu Aleksis Makalister i Hulijan Alvarez postigli golove za pobjedu od 2 : 0,[55] zahvaljujući čemu je Argentina završila na prvom mjestu u grupi.[56]

U osmini finala igrala je protiv Australije, koja je završila na drugom mjestu u grupi D.[57] Mesi je postigao gol za vođstvo od 1 : 0 u 35. minutu, što mu je bio prvi gol u eliminacionoj fazi na Svjetskom prvenstvu,[58] a sa 35 godina i 162 dana postao je najstariji igrač Argentine koji je postigao gol u eliminacionoj fazi.[59] Alvarez je postigao gol u 57. minutu, za vođstvo od 2 : 0, dok je Enzo Fernandez postigao autogol u 77. minutu za 2 : 1. U 97. minutu, Australija je imala šansu da izjednači, ali je Emilijano Martinez odbranio udarac Garanga Kuola.[60][61] U četvrtfinalu igrala je protiv Holandije, koju je na prvenstvu 2014. pobijedila na penale u polufinalu.[62] Navel Molina je postigao gol u 35. minutu za 1 : 0, dok je Mesi postigao gol u 73. minutu iz penala za 2 : 0.[63] Vaut Vegorst, koji je ušao u igru u 79. minutu, postigao je golove u 83. i 101. minutu i utakmica je završena 2 : 2.[64] U produžecima nije bilo golova, nakon čega su se izvodili penali. Emilijano Martinez je odbranio prva dva penala, koja su šutirali Virdžil van Dajk i Steven Bergojs, dok je Enzo Fernandez promašio; poslednji penal šutirao je Lautaro Martinez, koji je postigao gol i Argentina je pobijedila 4 : 3.[65]

Navijači Argentine gledaju utakmicu polufinala.

U polufinalu igrala je protiv Hrvatske, od koje je izgubila 3 : 0 u grupnoj fazi na prvenstvu 2018.[66] U 34. minutu, Mesi je postigao gol iz penala, koji je Dominik Livaković napravio nad Alvarezom.[67] To je bio Mesijev peti gol, čime je postao najstariji igrač sa pet golova na jednom Svjetskom prvenstvu.[68] U 39. minutu, Alvarez je postigao gol za 2 : 0, dok je u 69. minutu, Alvarez postigao gol za pobjedu od 3 :0, na asistenciju Mesija,[69] koji je tako postao prvi igrač od 1966. koji je postigao gol i upisao asistenciju na tri različite utakmice na Svjetskom prvenstvu.[68] Takođe, Mesi je postigao 11 gol na Svjetskim prvenstvima, čime je postao najbolji strijelac Argentine, prestigavši Gabrijela Batistutu, a upisao je osmu asistenciju, čime se izjednačio sa Dijegom Armandom Maradonom.[70] Sa pobjedom, Argentina se plasirala u svoje šesto finale, prvo nakon 2014.[71]

Na utakmicama Argentina—Meksiko i Argentina—Hrvatska, prisustvovalo je 88.966 gledalaca, što je rekord prvenstva.[72][73] Na utakmici Holandija—Argentina prisustvovalo je 88.235 gledalaca, po čemu je na četvrtom mjestu,[74] dok je na šestom mjestu utakmica Argentina—Saudijska Arabija, kojoj je prisustvovalo 88.012 gledalaca.[75]

Francuska[uredi | uredi izvor]

Olivije Žiru, postigao je četiri gola na prvenstvu.

Francuska je na žrijebu izvučena u grupi D,[76] a kao i na prvenstvu 2018. bila je u grupi sa Danskom i Australijom, sa kojima je još bio Tunis.[77] Iz tima su zbog povreda otpali Pol Pogba, Ngolo Kante i Presnel Kimpembe,[78] a pred sam početak prvenstva otpali su Kristofer Nkunku i Karim Benzema, za koga nije pozvana zamjena.[79] U prvom kolu igrala je protiv Australije, koja je povela u 9. minutu, a gol je postigao Krejg Gudvin.[80] Izjednačio je Adrjen Rabio, nakon čega je Olivije Žiru postigao dva gola i Kilijan Mbape jedan, za pobjedu rezultatom 4 : 1.[81] Na utakmici, povrijedio se Lukas Ernandez, zbog čega je napustio prvenstvo.[82] U drugom kolu igrala je protiv Danske, koja je ranije tokom 2022. dva puta pobijedila Francusku u Ligi nacija.[83] Francuska je povela golom Mbapea u 61. minutu, a izjednačio je Andreas Kristensen u 68. minutu. Mbape je u 86. minutu postigao gol za pobjedu Francuske od 2 : 1, čime je osigurala prolaz u eliminacionu fazu,[84] postavši prvi tim na prvenstvu 2022. koji je to uradio i prvi svjetski prvak iz Evrope koji je osigurao prolaz poslije drugog kola od 1994.[85] U poslednjem kolu igrala je protiv Tunisa, gdje su nastupili i fudbaleri koji su manje igrali na prve dvije utakmice. Vahbi Hazri, koji je rođen u Francuskoj, postigao je gol za vođstvo Tunisa u 58. minutu.[86] Antoan Grizman je u poslednjim sekundama sudijske nadoknade vremena postigao gol za 1 : 1, nakon čega je utakmica završena. Nakon što je sviran kraj, VAR sudija je obavijestio glavnog da je bio ofsajd i gol je poništen i Tunis je pobijedio 1 : 0.[87] Gledaoci u Francuskoj nijesu znali da je gol poništen jer se francuska televizija TF1 isključila iz prenosa odmah nakon što je sviran kraj.[88] Zahvaljujući boljoj gol razlici od Australije, završila je na prvom mjestu u grupi.[89]

Antoan Grizman, upisao je tri gola na prvenstvu.

U osmini finala igrala je protiv Poljske.[90] Žiru je postigao gol za vođstvo od 1 : 0 u prvom poluvremenu, što mu je bio 52 gol za reprezentaciju, čime je prestigao Tijerija Anrija i postao najbolji strijelac Francuske.[91] U drugom poluvremenu, Mbape je postigao dva gola, dok je u sudijskoj nadoknadi vremena, u 99. minutu, Robert Levandovski postigao gol iz penala i Francuska je pobijedila 3 : 1.[92] U četvrtfinalu igrala je protiv Engleske.[93] Orelijen Tšuameni je postigao gol za vođstvo Francuske od 1 : 0 u prvom poluvremenu, dok je Hari Kejn postigao gol iz penala za izjednačenje u 54. minutu. Žiru je u 78. minutu postigao gol za novo vođstvo Francuske, dok je Kejn u 81. minutu promašio penal i Francuska je pobijedila 2 : 1.[94][95] U polufinalu igrala je protiv Maroka, koji je izbacio Španiju i Portugaliju i postao prva reprezentacija iz Afrike koja se plasirala u polufinale.[96] Teo Ernandez je postigao gol u petom minutu za vođstvo od 1 : 0, što je bio najbrži gol u polufinalu Svjetskog prvenstva od 1958. kada je Vava postigao gol u drugom minutu.[97] Randal Kolo Muani je postigao gol u 79. minutu, 44 sekunde nakon što je ušao u igru.[98] Francuska je pobijedila 2 : 0 i plasirala se u finale na drugom prvenstvu zaredom prvi put u istoriji,[99] postavši takođe prva reprezentacija nakon Brazila 1998. koja se plasirala u finale na dva Svjetska prvenstva zaredom.[100]

Prije utakmice[uredi | uredi izvor]

Sudije[uredi | uredi izvor]

Poljak Šimon Marćinjak je sudio finale.

Poljski sudija Šimon Marćinjak određen je da sudi finale 15. decembra, tri dana prije odigravanja utakmice, dok su za pomoćne sudije određeni Pavel Sokolnicki i Tomaš Listkjevič.[101][102] Marćinjak je postao FIFA sudija 2011. godine,[103] a prethodno je sudio na Evropskom prvenstvu 2016. i Svjetskom prvenstvu 2018.[102] Sudio je i utakmicu UEFA superkupa 2018. godine, između Real Madrida i Atletiko Madrida.[104] Prethodno je na prvenstvu 2022. sudio dvije utakmice, po jednu objema ekipama koje su se plasirale u finale: Francuska—Danska u drugom kolu grupne faze i Argentina—Australija u osmini finala.[105] On je postao prvi poljski sudija koji je sudio finale Svjetskog prvenstva i drugi poljski sudija koji je bio uključen u finalu, nakon što je Mihal Listkjevič bio pomoćni sudija u finalu 1990.[102]

Ismail Elfat je određen za četvrtog sudiju, a Ketrin Nezbit za rezervnog pomoćnog sudiju.[106] Poljak Tomaš Kvjatkovski određen je za VAR sudiju,[101] dok su mu pomoćnici bili Huan Soto iz Venecuele, Kajl Etkins iz Sjedinjenih Američkih Država i Fernando Gerero iz Meksika.[101] Njemac Bastijan Dankert i Amerikanac Kori Parker bili su pomoćnici u pripravnosti.[107][106]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Lali (lijevo) i Fara Eldibani izvodile su himne Argentine o Francuske prije početka utakmice.

Utakmici su prisustvovali brojni šefovi država, a među njima katarski Emir Tamim ibn Hamad el Tani, turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan i francuski predsjednik Emanuel Makron, članovi savjeta Fife, kao i predsjednik Fife Đani Infantino.[108] Očekivao se i dolazak predsjednika Argentine Alberta Fernandeza, ali je on odbio da ode u Katar i prisustvuje finalu kako bi izbjegao negativan uticaj koji može politika da ima na sport i da ne bi donio lošu sreću reprezentaciji.[109] Izjavio je da će umjesto toga ostati kući i navijati za Argentinu,[110] a njegov portparol — Gabrijela Seruti, izjavila je da politika i sport ne treba da se miješaju i da oni nisu zainteresovani za miješanje.[109]

Prije početka utakmice održana je ceremonija zatvaranja, gdje su zajedno pjevali portorikanski pjevač Osuna i francuski reper Gims. Na ceremoniji su takođe pjevali Nora Fatehi, Balk, Rahma Rijad i Manal.[111] Pehar namijenjen pobjedniku predstavio je Iker Kasiljas, koji je kao kapiten osvojio prvenstvo 2010. zajedno sa indijskom glumicom Dipikom Padukone.[112]

Argentinska pjevačica Lali izvodila je himnu Argentine,[113] dok je egipćanka Fara Eldibani izvodila himnu Francuske prije početka utakmice.[114]

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Anhel di Marija, izborio je penal i postigao jedan gol.

Utakmica je počela u 18.00 časova po lokalnom vremenu, odnosno u 16.00 časova po srednjoevropskom vremenu, a na stadionu je bilo 88.966 gledalaca.[115] Vrijeme je bilo djelimično oblačno, sa 22 °C, uz vlažnost vazduha od 64%.[116][117] Markos Akunja nije bio u startnoj postavi, gdje ga je zamijenio Nikolas Taljafiko,[118] dok je Anhel di Marija startovao utakmicu nakon što je bio povrijeđen i manje je igrao tokom prvenstva.[119]

Na početku utakmice, Adrjen Rabio je napravio faul, a prvi je u okvir gola šutirao Aleksis Makalister.[120] U 23. minutu, Usman Dembele je napravio faul nad Di Marijom u šesnaestercu i dosuđen je penal za Argentinu. Mesi je izveo penal i dao gol, svoj dvanaesti na Svjetskim prvenstvima, kojim je Argentina povela 1 : 0.[121] Argentina je imala veći posjed lopte, dok Francuska nije uputila nijedan udarac u okvir gola u prvih pola sata.[120] U 36. minutu, Mesi je uputio pas do Makalistera, koji je dodao Di Mariji, a on je lijevom nogom šutirao u desni ugao i postigao gol za vođstvo od 2 : 0.[122] U 41. minutu, selektor Francuske — Didije Dešan, izvršio je dvije izmjene: izašli su Dembele i Olivije Žiru, dok su ušli Randal Kolo Muani i Markus Tiram.[123] Prvo poluvrijeme bilo je produženo sedam minuta, a u poslednjem minutu nadoknade, Enzo Fernandez je dobio žuti karton zbog faula nad Kolo Muanijem, Grizman je centrirao, ali je lopta otišla van terena i prvo poluvrijeme završeno je sa vođstvom Argentine od 2 : 0.[124]

Na početku drugog poluvremena, Di Marija je dodao loptu do Rodriga de Paula, koji je šutirao, ali je Igo Loris odbranio.[120] U 53. minutu, Mesi je šutirao, ali je Grizman blokirao udarac, dok je u 55. minutu Rabio dobio žuti karton zbog faula nad De Paulom.[120] U 64. minutu, Akunja je ušao umjesto Di Marije, dok su u 71. minutu izašli Grizman i Teo Ernandez, a ušli su Kingsle Koman i Eduardo Kamavinga.[125] u 80. minutu, Nikolas Otamendi je vukao Kolo Muanija u šesnaestercu dok ga nije oborio, zbog čega je dosuđen penal za Francusku.[126] Mbape je postigao gol za 2 : 1, što je bio prvi udarac Francuske u okvir gola.[120] U 82. minutu, Mesi je izgubio loptu na sredini terena, Koman je dodao do Mbapea, koji je postigao gol za 2 : 2, minut i 34 sekunde nakon što je postigao prvi gol.[127] U 87. minutu, Tiram je pao u šesnaestercu, iz reprezentacije Francuske su tražili penal, ali je sudija dao Tiramu žuti karton zbog simuliranja.[120] Utakmica je produžena osam minuta, a tokom nadoknade Mbape je dvaput šutirao i Mesi jednom. Žiru je dobio žuti karton zbog protesta u 95. minutu, iako je bio na klupi, a Akunja je dobio žuti karton zbog faula u 98. minutu. U finišu, Alvarez je u šesnaestercu dodao loptu do Mesija, koji je asistirao De Paulu, ali on nije uspio da šutira i utakmica je završena 2 : 2.[120]

Gonzalo Montijel, postigao je gol za pobjedu u poslednjoj penal seriji.

Na početku produžetaka, Gonzalo Montijel je ušao u igru umjesto Navela Molina, a nakon što je napravio faul, Rabio je udario glavom, zbog čega je morao da izađe iz igre u 96. minutu, a umjesto njega je ušao Jusuf Fofana.[120] U 102. minutu, izašli su Alvarez i De Paul, a umjesto njih ušli su Lautaro Martinez i Leandro Paredes.[120] U sudijskoj nadoknadi prvog produžetka, Akunja je šutirao pored gola, a zatim je Lautaro Martinez imao šansu, ali je uklizao Dajo Upamekano i sklonio loptu, nakon čega je Montijel šutirao, ali ga je izblokirao Rafael Varan.[120] U poslednjim trenucima, Lautaro Martinez je dobio loptu, bio je sam ispred golmana, ali je šutirao pored gola.[120] Na početku drugog produžetka, Loris je prvo istrčao i uzeo loptu ispred Montijela, a zatim je odbranio udarac Mesija. U 108. minutu, Lautaro Martinez je šutirao, Loris odbranio, a Mesi natrčao na odbijenu loptu i postigao gol; Orelijen Tšuameni je izbacio loptu iz gola, ali je tehnologija pokazala da je ona punim obimom prešla gol liniju i Argentina je povela 3 : 2.[128] U 113. minutu, Ibrahima Konate je ušao u igru umjesto Varana, dok je u 114. minutu Paredes dobio žuti karton, a u 116. Herman Pezela je ušao umjesto Makalistera.[120] U 117. minutu, Tšuameni je izveo korner, lopta se odbila do Mbapea, koji je šutirao i pogodio Montijela u ruku, zbog čega je sudija dosudio penal.[120] Igrači Argentine su protestvovali jer su smatrali da je ruka bila pri tijelu ili da je Upamekano igrao rukom nakon centaršuta, prije nego što je Mbape šutirao.[129] Penal je šutirao Mbape i postigao gol za 3 : 3 u 118. minutu, postavši prvi igrač koji je postigao het-trik u finalu nakon Džefa Hersta 1966. godine,[130] a takođe, postao je prvi igrač u istoriji koji je postigao četiri gola u finalima Svjetskog prvenstva, nakon što je dao jedan gol u finalu prvenstva 2018.[131] U 121. minutu, Paulo Dibala je ušao u igru umjesto Taglijafika za Argentinu, a Aksel Disasi umjesto Žila Kundea za Francusku; Francuska je izvršila sedam izmjena, jer je Rabio izašao zbog povrede glave i takva izmjena se ne računa u broj dozvoljenih izmjena na utakmici.[132] U 123. minutu, Kolo Muani je istrčao sam ispred golmana Argentine, šutirao je, ali je Emilijano Martinez odbranio; utakmica je završena 3 : 3 nakon produžetaka i izvodili su se penali.[133]

Mesi i Mbape su pogodili u prvoj penal seriji, nakon čega je Emilijano Martinez odbranio udarac Komana u drugoj seriji,[134] a zatim je šutirao Dibala, koji je postigao gol, dok je kasnije izjavio da ga je Martinez savjetovao da šutira po sredini a ne u desnu stranu gdje je namjeravao.[135] U trećoj seriji, Tšuameni je promašio za Francusku, dok je Paredes pogodio i Argentina je povela 3 : 1.[136] U četvrtoj seriji, Kolo Muani je pogodio za Francusku, dok je Montijel pogodio za Argentinu, koja je pobijedila rezultatom 4 : 2 na penale i osvojila treću titulu prvaka svijeta, prvu nakon 1986.[137]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Argentina 3 : 3 (prod.) Francuska
Mesi Gol 23’ (pen.), Gol 109’
Di Marija Gol 36’		 Izvještaj Mbape Gol 80’ (pen.), Gol 81’, Gol 118’ (pen.)
Penali
Mesi fudbalska lopta sa kvačicom
Dibala fudbalska lopta sa kvačicom
Paredes fudbalska lopta sa kvačicom
Montijel fudbalska lopta sa kvačicom		 4 : 2 fudbalska lopta sa kvačicom Mbape
fudbalska lopta sa crvenim iksom Koman
fudbalska lopta sa crvenim iksom Tšuameni
fudbalska lopta sa kvačicom Kolo Muani
Gledalaca: 88.966[138]
Argentina
Francuska
G 23 Emilijano Martinez Žuti karton Pen.’
O 26 Nauel Molina Izašao iz igre — zamenjen 91’
O 13 Kristijan Romero
O 19 Nikolas Otamendi
O 3 Nikolas Taljafiko Izašao iz igre — zamenjen 120+1’
S 24 Enco Fernandez Žuti karton 45+7’
S 7 Rodrigo de Paul Izašao iz igre — zamenjen 102’
S 20 Aleksis Makalister Izašao iz igre — zamenjen 116’
N 10 Lionel Mesi (k)
N 9 Hulijan Alvarez Izašao iz igre — zamenjen 102’
N 11 Anhel di Marija Izašao iz igre — zamenjen 64’
Izmjene:
S 8 Markos Akunja Žuti karton 90+8’ Ušao u igru 64’
O 4 Gonzalo Montijel Žuti karton 116’ Ušao u igru 91’
S 5 Leandro Paredes Žuti karton 114’ Ušao u igru 102’
N 22 Lautaro Martinez Ušao u igru 102’
O 6 Herman Pecela Ušao u igru 116’
N 21 Paulo Dibala Ušao u igru 120+1’
Selektor:
Lionel Skaloni
G 1 Igo Loris (k)
O 5 Žil Kunde Izašao iz igre — zamenjen 120+1’
O 4 Rafael Varan Izašao iz igre — zamenjen 113’
O 18 Dajo Upamekano
O 22 Teo Ernandez Izašao iz igre — zamenjen 71’
S 8 Orelijen Tšuameni
S 14 Adrjen Rabio Žuti karton 65’ Izašao iz igre — zamenjen 96’
S 11 Usman Dembele Izašao iz igre — zamenjen 41’
S 7 Antoan Grizman Izašao iz igre — zamenjen 71’
S 10 Kilijan Mbape
N 9 Olivije Žiru Žuti karton 90+5’ Izašao iz igre — zamenjen 41’
Izmjene:
N 26 Markus Tiram Žuti karton 87’ Ušao u igru 41’
N 12 Randal Kolo Muani Ušao u igru 41’
N 20 Kingsle Koman Ušao u igru 71’
S 25 Eduardo Kamavinga Ušao u igru 71’
S 13 Jusuf Fofana Ušao u igru 96’
O 24 Ibrahima Konate Ušao u igru 113’
O 3 Aksel Disasi Ušao u igru 120+1’
Selektor:
Didje Dešan

Igrač utakmice:
Lionel Mesi (Argentina)[139]

Pomoćne sudije:
Poljska Pavel Sokolnicki
Poljska Tomaš Listkjevič
Četvrti sudija:
Sjedinjene Američke Države Ismail Elfat
Rezervni pomoćni sudija:
Sjedinjene Američke Države Ketrin Nezbit
VAR — glavni sudija:
Poljska Tomaš Kvjatkovski
VAR — pomoćne sudije:
Venecuela Huan Soto
Sjedinjene Američke Države Kajl Etkins
Meksiko Fernando Gerero
Njemačka Bastijan Dankert
Sjedinjene Američke Države Kori Parker

Pravila utakmice:[4]

  • utakmica je trajala 90 minuta;
  • u slučaju neriješenog rezultata nakon 90 minuta, igrali su se produžeci dva puta po 15 minuta;
  • u slučaju neriješenog rezultata i nakon produžetaka, izvodili su se jedanaesterci;
  • bilo je dozvoljeno maksimum 12 igrača na klupi za rezervne igrače;
  • bilo je dozvoljeno maksimum pet izmjena u regularnom dijelu, dok je šesta izmjena bila dozvoljena u produžecima.[n 1]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Nakon utakmice[uredi | uredi izvor]

Argentina je osvojila treću titulu prvaka svijeta čime je prestigla Urugvaj i Francusku koji su osvojili po dvije i došla je na četvrto mjesto na listi timova sa najviše titula, iza Brazila sa pet, kao i Italije i Njemačke sa po četiri.[142] Postala je prva reprezentacija iz Južne Amerike koja je osvojila Svjetsko prvenstvo, nakon Brazila 2002. kao i prvi aktuelni pobjednik Kopa Amerike koji je osvojio Svjetsko prvenstvo.[143] Takođe je postala druga reprezentacija koja je osvojila prvenstvo nakon što je izgubila na prvoj utakmici, poslije Španije 2010.[144] To je bila deseta titula prvaka svijeta za reprezentacije iz Južne Amerike, kao i osma pobjeda ekipe iz Južne Amerike u finalu protiv reprezentacije iz Evrope. Francuska je postala treći branilac titule koji je na narednom prvenstvu izgubio u finalu, nakon Argentine 1990. i Brazila 1998.[145] Utakmica je bila treće finale u istoriji Svjetskog prvenstva koje je završeno na penale, nakon 1994. i 2006. kada je takođe Francuska izgubila.[145] Sa šest golova postignutih u finalu, postignuto je ukupno 172 gola na prvenstvu, čime je srušen rekord od 171 gola koliko je postignuto na prvenstvima 1998. i 2014.[146]

Tokom ceremonije dodjele medalja, Đani Infantino je dijelio medalje i trofej Svjetskog prvenstva, a pored njega, na ceremoniji su bili katarski Emir Tamim ibn Hamad el Tani, francuski predsjednik Emanuel Makron, predsjednik Fudbalskog saveza Argentine Klaudio Tapija, predsjednik Fudbalskog saveza Francuske Noel le Gret, predsjednik konfederacije Konmebol Alehandro Domingez i predsjednik Uefe — Aleksandar Čeferin.[147] Serhio Batista i Neri Pumpido, koji su osvojili titulu prvaka svijeta sa Argentinom 1986. donijeli su trofej na teren za ceremoniju.[148] Mesi je ogrnut bištom, tradicionalnim arapskim ogrtačem za muškarce, nakon čega su mu Infantino i Emir uručili pehar.[149] Dodjela pehara bila je drugačija od ceremonija na prethodnim prvenstvima, a umjesto konfeta korišćena je pirotehnika i svijetla.[150]

Slavlje u Buenos Ajresu, glavnom gradu Argentine, nakon osvajanja Svjetskog prvenstva.

Mesi je proglašen za igrača utakmice,[139] a takođe dobio je i Zlatnu loptu za najboljeg igrača prvenstva, čime je postao prvi igrač u istoriji koji je osvojio Zlatnu loptu dva puta, nakon što je osvojio i 2014.[151] Takođe je osvojio i srebrnu kopačku, za drugog najboljeg strijelca prvenstva, sa postignutih sedam golova.[152] Sa nastupom u finalu, Mesi je odigrao 26 utakmicu na Svjetskom prvenstvu, čime je postao rekorder, srušivši rekord Lotara Mateusa od 25 utakmica.[153] Sa golovima u finalu, postao je drugi igrač u istoriji koji je postigao gol u svakoj eliminacionoj fazi, nakon Đerđa Šarošija 1938. a postao je prvi igrač u istoriji koji je postigao gol u svakoj fazi prvenstva, uključujući grupnu fazu i sve eliminacione faze.[154] Mbape je dobio srebrnu loptu, za drugog najboljeg igrača prvenstva,[155] a nakon što je postigao jedan gol u finalu 2018. godine, sa tri gola u finalu 2022. postao je igrač sa najviše golova u finalima Svjetskog prvenstva, prestigavši Hersta, Pelea, Vavu i Zidana, koji su postigli po tri.[156] Takođe, sa tri gola u finalu, prestigao je Mesija na listi strijelaca i sa osam golova osvojio je Zlatnu kopačku,[152] postigavši najviše golova na jednom prvenstvu od 2002. kada je Ronaldo postigao takođe osam golova.[157] Emilijano Martinez je dobio Zlatnu rukavicu, za najboljeg golmana, dok je Enzo Fernandez dobio nagradu za najboljeg mladog igrača.[151]

Enzo Fernandez, dobio je nagradu za najboljeg mladog igrača.

U Argentini, navijači su slavili širom države, a najviše u glavnom gradu — Buenos Ajresu, kao i u Rosariju, rodnom gradu Lionela Mesija i Anhela di Marije.[158] Na dan 20. decembra, prema podacima medija u Argentini, oko četiri miliona stanovnika je izašlo na ulice Buenos Ajresa da dočeka igrače, koji su putovali autobusom i prešli su 15 km za šest sati vožnje,[159] a nakon što su ljudi sa mosta počeli da skaču među igrače, iz bezbjednosnih razloga je autobus skrenuo sa puta i igrači su prebačeni u helikopter odakle su pozdravljali navijače.[160] Nakon odluke da ne nastave put autobusom, predsjednik Fudbalskog saveza Argentine je na društvenoj mreži Twitter написао: „не дају нам да поздравимо све те људе који су се окупили око обелиска. Безбједносне организације не дозвољавају да наставимо пут аутобусом. Хиљаду извињења у име свјетских шампиона, у име свих из репрезентације. Ово је срамота.“[161] У Француској су избили нереди у многим градовима након финала, посебно у Паризу, Лиону и Ници;[162] Нереди су били слични онима који су настали након финала првенства 2018. као и након побједа Француске против Енглеске у четвртфиналу и Марока у полуфиналу, када су се током славља навијачи сукобили са полицијом.[163] По повратку играча у Француску, дочекало их је око 50.000 навијача.[164] Кингсле Коман и Орелијен Тшуамени, који нису дали голове из пенала, као и Рандал Коло Муани који је постигао гол, вријеђани су на расној основи на друштвеним мрежама од стране навијача Француске, због лоше игре,[165][166] слично како су вријеђани Маркус Рашфорд, Џејдон Санчо и Букајо Сака након што је Енглеска изгубила у финалу Европског првенства 2020. од Италије на пенале.[167]

Златну медаљу је добио и Серхио Агверо, који је био регистрован као један од помоћних тренера репрезентације, али није боравио са њима у хотелу до пред финале, када је одрадио и тренинг са екипом.[168] Током додјеле награде за најбољег голмана, Емилијано Мартинез је златну рукавицу ставио на међуножје,[169] а касније је изјавио да је то урадио због тога што су му навијачи Француске звиждали.[170] Након побједе, Мартинез је у свлачионици тражио минут ћутања за Мбапеа, а током прославе у Аргентини, закачио је на лутку слику Мбапеа и показивао је из аутобуса ућиткавајући га.[171] Због његовог понашања, предсједник Фудбалског савеза Француске је тражио казну, а тренер Астон Виле, за коју Мартинез игра — Унаи Емери, изјавио је да ће разговарати са њим.[172] Неколико дана након финала, у Француској је покренута петиција да се финале поново игра коју је за неколико дана потписало преко 200.000 људи,[173] док је у Аргентини покренута петиција под називом „нека Французи престану да плачу“, коју је за један дан потписало преко пола милиона људи.[174] Након што се вратио у клуб, Дибала је донирао златну медаљу клупском музеју Роме.[175]

Напомене[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Сваки тим је имао три прилике да изврши измјене, изузев измјена које су могле да се изврше на полувремену, прије почетка продужетака и у паузи између два продужетка.
  2. ^ Иако голман Аргентине Емилијано Мартинез није направио фаул ни над једним играчем Француске, чињеница да је добио жути картон због неспортског понашања у пенал серији такође се рачуна као фаул.

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Oboren rekord: Čak 17 igrača Bajerna nastupa na Mundijalu”. vijesti.me. 15. 11. 2022. Приступљено 14. 12. 2022. 
  2. ^ „One year to go, Qatar 2022: first FIFA World Cup™ in Middle East and Arab World”. fifa.com. 20. 11. 2021. Приступљено 15. 12. 2022. 
  3. ^ Jackson, Jamie (2. 12. 2010). „Qatar win 2022 World Cup bid”. The Guardian. London. Приступљено 15. 12. 2022. 
  4. ^ а б в „Regulations – FIFA World Cup Qatar 2022” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 15. 12. 2021. Приступљено 19. 6. 2022. 
  5. ^ „Grupna faza bez maksimalnog učinka? Nije se desilo od Mundijala u SAD”. mozzartsport.com. 3. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  6. ^ а б „FIFA World Cup Qatar 2022 – Match Schedule” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 1. 4. 2022. Приступљено 19. 6. 2022. 
  7. ^ „UNESCO Doha celebrates Qatar National Day with Qatar National Commission”. UNESCO. 17. 12. 2014. Приступљено 19. 6. 2022. 
  8. ^ „Grupna faza bez maksimalnog učinka? Nije se desilo od Mundijala u SAD”. b92.net. 14. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  9. ^ „Who is Vittorio Pozzo French World Cup coach Didier Deschamps is trying to emulate”. FIFA. Приступљено 15. 12. 2022. 
  10. ^ „World Cup Champions Squads 1930–2018”. RSSSF. 15. 9. 2021. Приступљено 15. 12. 2022. 
  11. ^ West, Jenna (15. 7. 2018). „Didier Deschamps Becomes Third to Win World Cup as Player and Manager”. Sports Illustrated. Приступљено 15. 12. 2022. 
  12. ^ Lewis, Rhett (11. 1. 2022). „How Many Times Has Argentina Won The World Cup?”. History Of Soccer. Приступљено 15. 12. 2022. 
  13. ^ „Svetsko fudbalsko prvenstvo: Mesi rekao Hrvatima - „Dalje neće moći" i odveo Argentinu u finale Mundijala”. rtcg.me. 13. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  14. ^ „Čile odbranio Kopa, Mesi tragičar!”. b92.net. 27. 6. 2016. Приступљено 15. 12. 2022. 
  15. ^ „Ludnica i majstorije u Kazanju – Mbape srušio Mesijev san!”. b92.net. 30. 6. 2018. Приступљено 15. 12. 2022. 
  16. ^ „Brazil 2–0 Argentina: Copa América semi-final – as it happened”. the Guardian. 3. 7. 2019. Приступљено 15. 12. 2022. 
  17. ^ „Argentina stun Brazil in Copa América final to end 28-year trophy drought”. the Guardian. 11. 7. 2021. Приступљено 15. 12. 2022. 
  18. ^ „Argentina beat Brazil 1–0 to win Copa America, 1st major title in 28 yrs”. 11. 7. 2021. Приступљено 15. 12. 2022 — преко reuters.com. 
  19. ^ „Messi echoes Maradona in masterclass as Argentina sends epic World Cup statement”. Fox Sports. 1. 6. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  20. ^ а б „Argentina are favourites for World Cup 2022 win in Qatar with 'happy' Lionel Messi, says Joe Cole”. Eurosport. 22. 11. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  21. ^ „World Cup 2022 betting odds: which team are favourites to win?”. reuters.com. 14. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  22. ^ Liew, Jonathan (30. 6. 2018). „Why France vs Argentina was one of the greatest World Cup games of all time”. The Independent. Архивирано из оригинала 10. 7. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2022. 
  23. ^ „KRAJ: Francuska - Argentina 4:3”. mozzartsport.com. 30. 6. 2018. Приступљено 15. 12. 2022. 
  24. ^ Thomas-Humphreys, Harry (14. 12. 2022). „How many times have France won the World Cup?”. Metro. Приступљено 15. 12. 2022. 
  25. ^ „Elisondo: Nisam vidio kako Zidan udara Materacija”. vijesti.me. 28. 11. 2013. Приступљено 15. 12. 2022. 
  26. ^ „France 0-1 Germany”. BBC Sport. Приступљено 15. 12. 2022. 
  27. ^ Borden, Sam (10. 7. 2016). „At Euro 2016 Final, Portugal Loses Ronaldo but Defeats France”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 15. 12. 2022. 
  28. ^ Husband, Ben (28. 6. 2021). „5 talking points as France crash out of Euro 2020 on penalties vs Switzerland”. mirror. Приступљено 15. 12. 2022. 
  29. ^ Collings, Simon (18. 11. 2022). „Rating the World Cup favourites: Brazil, Argentina and France”. Evening Standard. Приступљено 15. 12. 2022. 
  30. ^ „adidas reveals the FIFA World Cup™ official Finals match ball”. fifa.com. FIFA. 11. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  31. ^ „Nova lopta za završnicu SP FOTO”. b92.net. 11. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  32. ^ „Nova lopta Al Hilm za polufinale i finale Mundijala u Kataru”. politika.rs. 11. 12. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  33. ^ „Lusail Stadium”. Supreme Committee for Delivery & Legacy. Архивирано из оригинала 04. 05. 2022. г. Приступљено 19. 6. 2022. 
  34. ^ „Lusail Iconic Stadium for Qatar 2022 is revealed at Leaders in Football conference in London” (Саопштење). Foster and Partners. 6. 10. 2010. Приступљено 19. 6. 2022. 
  35. ^ „FIFA World Cup match schedule confirmed: hosts Qatar to kick off 2022 tournament at Al Bayt Stadium”. FIFA. 15. 7. 2020. Приступљено 19. 6. 2022. 
  36. ^ „Lusail Iconic Stadium - FIFA World Cup Qatar”. e-architect. 7. 3. 2019. Приступљено 19. 6. 2022. 
  37. ^ „Lusail Iconic Stadium World Cup 2022: Qatar World Cup Stadium”. fifaworldcupnews.com. 23. 9. 2021. Приступљено 19. 6. 2022. 
  38. ^ „Qatar's Lusail Iconic Stadium for Solar World Cup Stadium”. architecture-view.com. 27. 10. 2010. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 19. 6. 2022. 
  39. ^ „Work starts on Qatar World Cup final stadium at Lusail”. thepeninsulaqatar.com. 12. 4. 2017. Приступљено 19. 6. 2022. 
  40. ^ Parkes, James (23. 11. 2021). „Foster + Partners-designed Lusail Stadium among eight completed Qatar World Cup venues”. Dezeen. Приступљено 19. 6. 2022. 
  41. ^ „2022 FIFA World Cup Bid Evaluation Report:Qatar” (PDF). fifa.com. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 2. 2016. г. Приступљено 19. 6. 2022. 
  42. ^ „Lusail Stadium”. fifa.com. Приступљено 19. 12. 2022. 
  43. ^ Sobura, Tomasz (2. 2. 2022). „New stadium: The date bowl still awaiting its first game”. StadiumDB.com. Приступљено 19. 6. 2022. 
  44. ^ „Photos: Lusail Super Cup tests stadium hosting World Cup final”. aljazeera.com. 10. 11. 2022. Приступљено 17. 12. 2022. 
  45. ^ „Al Hilal beat Zamalek to lift Lusail Super Cup in Qatar”. aljazeera.com. 9. 11. 2022. Приступљено 17. 12. 2022. 
  46. ^ „Qatar 2022 all qualified teams, groups and match schedule”. FIFA. Приступљено 18. 12. 2022. 
  47. ^ Cons, Roddy (18. 11. 2022). „When could Argentina break the world record unbeaten streak at the 2022 World Cup?”. Diario AS. Приступљено 18. 12. 2022. 
  48. ^ „Qatar's World Cup has seen the biggest upsets in recent history”. The Economist. Приступљено 18. 12. 2022. 
  49. ^ Smith, Rory (22. 11. 2022). „Saudi Arabia Leaves Another Scar on Argentina's Soul”. The New York Times. Приступљено 18. 12. 2022. 
  50. ^ „Lautaro: Ovo mnogo boli; Mediji: Istorijska blamaža”. b92.net. 22. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  51. ^ „Prva senzacija na Mundijalu; Saudijska Arabija pobijedila Argentinu”. rtrs.tv. 22. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  52. ^ Stanković, Dejan (22. 11. 2022). „Ovo je Mundijal! Pustinjska oluja progutala Argentinu, Saudijci poručili Mesiju – u penziju ćeš bez svetske krune!”. mozzartsport.com. Приступљено 18. 12. 2022. 
  53. ^ „Argentina 2-0 Mexico: Lionel Messi and Enzo Fernandez stunners keep La Albiceleste alive with crucial victory”. Eurosport. 26. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  54. ^ Davidović, Stefan (30. 11. 2022). „Heroj dana: Šta bi bilo da nije odbranio penal Mesiju?!”. sportklub.rs. Приступљено 18. 12. 2022. 
  55. ^ „Svetsko prvenstvu u fudbalu: Poljaci u osmini finala posle poraza od Argentine, Meksiko bez nokaut faze posle 28 godina”. bbc.com. 30. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  56. ^ „Argentina coast past Poland 2-0 to top World Cup Group C”. Al Jazeera. Приступљено 18. 12. 2022. 
  57. ^ „SP u Kataru: Australija se pridružila Francuskoj, u osmini finala i Argentina i Poljska”. balkans.aljazeera.net. 30. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  58. ^ „Mesi smiren posle hiljaditog meča i plasmana Argentine u četvrtfinale: Napravljen je jedan korak”. mozzartsport.com. 4. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  59. ^ „Argentina među osam najboljih, Mesi za istoriju”. dan.co.me. 3. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  60. ^ „Degenek i "Kenguri" umalo iznenadili Mesija: Argentina uz dramu do četvrtfinala”. telegraf.rs. 3. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  61. ^ Waugh, Chris; Dominski, Michael (4. 12. 2022). „Reaction to Argentina's win over Australia”. The Athletic. Приступљено 18. 12. 2022. 
  62. ^ „Mesi smiren posle hiljaditog meča i plasmana Argentine u četvrtfinale: Napravljen je jedan korak”. b92.net. 10. 7. 2014. Приступљено 18. 12. 2022. 
  63. ^ „Mundijal: Argentina preživjela penal-rulet, Hrvatska zaustavila Brazil i nastavila čudesan put”. telegraf.rs. 9. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  64. ^ Uzelac, Vanja (10. 12. 2022). „Holanđani prodali staru foru: Slobodan udarac kao pre dve godine, Veghorst strelac oba puta (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 18. 12. 2022. 
  65. ^ „Argentina edge Netherlands in shootout to win World Cup quarter-final thriller”. Guardian. 9. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  66. ^ „Hrvati zgazili 'Gaučose', Mesi i Argentina na ivici ambisa!”. b92.net. 21. 6. 2018. Приступљено 18. 12. 2022. 
  67. ^ „Kasiljas: Penal za Argentinu neopravdano dosuđen”. vijesti.me. 14. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  68. ^ а б „Popadaše rekordi na putu do sna: Još korak do krunisanja Lionela Mesija”. mozzartsport.com. 13. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  69. ^ „Argentina Sweeps Past Croatia 3-0 to Reach World Cup Final”. VOA. Приступљено 18. 12. 2022. 
  70. ^ „Ovde prestaje trka za GOAT-a: Mesi je protiv Hrvatske ispisao istoriju, evo koje je rekorde oborio”. telegraf.rs. 14. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  71. ^ „Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022: Ovo će se pamtiti kao Mesijev Mundijal”. b92.net. 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  72. ^ „Match Report – Argentina vs. Mexico”. FIFA. 26. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  73. ^ „Match Report – Argentina vs. Croatia”. FIFA. 13. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  74. ^ „Match Report – Netherlands vs. Argentina”. FIFA. 9. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  75. ^ „Match Report – Argentina vs. Saudi Arabia”. FIFA. 22. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  76. ^ „Hrvati na Belgiju i Borjana, Španija protiv Nemačke i "domaćinska" grupa”. b92.net. 1. 4. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  77. ^ „Danska ima sve u svojim rukama, a Australija san da izjednači uspeh zlatne generacije”. mozzartsport.com. 30. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  78. ^ „Novi peh za Francusze - Luka Ernandez završio Mundijal, ali i sezonu”. dan.co.me. 23. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  79. ^ Todorović, Vladimir (20. 11. 2022). „Dešan ne traži zamenu za Benzemu”. sportklub.rs. Приступљено 18. 12. 2022. 
  80. ^ „Život je bajka: Dao gol svetskim prvacima na Mundijalu, skoro zaplakao od sreće”. telegraf.rs. 22. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  81. ^ „France 4-1 Australia: Olivier Giroud strikes twice to equal Les Bleus goal-scoring record in come-from-behind win”. Eurosport UK. 22. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  82. ^ „Lukas Ernandez završio Mundijal, Dešan ostaje sa jednim levim bekom!”. mozzartsport.com. 23. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  83. ^ Jakovljević, Andrej (4. 11. 2022). „Francuska u problemima brani „boginju“, Danska želi da se ponovi Evropsko prvenstvo”. nova.rs. Приступљено 18. 12. 2022. 
  84. ^ „Mbape sa dva gola Dancima odveo Francusku u osminu finala”. rts.rs. Radio-televizija Srbije. 26. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  85. ^ „France 2-1 Denmark: Kylian Mbappe lights up World Cup with double”. Sky Sports. Приступљено 18. 12. 2022. 
  86. ^ „Oproštaj sa stilom "orlova Kartagine"”. vijesti.me. 30. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  87. ^ „KRAJ: Tunis - Francuska 1:0, Australija - Danska 1:0 (VIDEO)”. mozzartsport.com. 30. 11. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  88. ^ Reid, Alex (1. 12. 2022). „France TV viewers miss World Cup drama over Griezmann’s disallowed goal”. The Guardian. Приступљено 18. 12. 2022. 
  89. ^ Das, Andrew (30. 11. 2022). „In a Wild Finish, Tunisia Goes Out With a Win Against France”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 18. 12. 2022. 
  90. ^ „Francuzi vide četvrtfinale, Poljaci obećavaju ofanzivu”. vijesti.me. 4. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  91. ^ „Rekorder Žiru i Embape odveli Francuze u četvrtfinale Mundijala: Poljaci pali pred tri plotuna Trikolora”. telegraf.rs. 4. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  92. ^ „France aren't playing well and they don't even need to, for the moment”. Marca. 4. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  93. ^ Dimitrijević, Miodrag (9. 12. 2022). „Sve što treba da znate o četvrtfinalu Mundijala: Ko je najveći gubitnik i ko juri istoriju”. nova.rs. Приступљено 18. 12. 2022. 
  94. ^ „Ipak se ne vraća kući: Hari Kejn tragičar Engleske, Francuzi na Maroko za finale Mundijala”. telegraf.rs. 10. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  95. ^ „France beat England 2-1 after a nail-biting match at the World Cup”. euronews. 10. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  96. ^ „Bunu i Sais: Sanjali smo finale”. zurnal.rs. 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  97. ^ „Ernandez: Nevjerovatno je igrati dva uzastopna finala”. dan.co.me. 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  98. ^ „Nije kome je rečeno, nego kome suđeno je”. mozzartsport.com. 14. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  99. ^ „France end Morocco dream to set up Argentinafinal”. BBC Sport. Приступљено 18. 12. 2022. 
  100. ^ Mijušković, Oliver (14. 12. 2022). „Francuska se mučila, pa obezbedila finale Mundijala – Mbape i Mesi odlučuju o tituli, Maroko stao pred čudom”. nova.rs. Приступљено 18. 12. 2022. 
  101. ^ а б в „Poland's Szymon Marciniak to referee FIFA World Cup final”. FIFA. 14. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  102. ^ а б в „Szymon Marciniak poprowadzi finał Mistrzostw Świata!”. pzpn.pl (на језику: пољски). Polish Football Association. Приступљено 18. 12. 2022. 
  103. ^ „FIFA 2022 Refereeing International Lists” (PDF). fifa.com. Приступљено 18. 12. 2022. 
  104. ^ „Wielkie Wyróżnienie DLA Szymona Marciniaka. Polak posędziuje mecz o Superpuchar Europy” (на језику: пољски). Приступљено 18. 12. 2022. 
  105. ^ „Poljak Marčinjak sudi finale Mondijala”. zurnal.rs. 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  106. ^ а б Woitalla, Mike (16. 12. 2022). „American refs in Qatar: Two U.S. officials assigned to final; two on standby”. Soccer America. Приступљено 18. 12. 2022. 
  107. ^ „Rostocker Schiedsrichter Dankert beim WM-Finale im Einsatz”. Norddeutscher Rundfun (на језику: њемачки). 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  108. ^ „Qatar's $300 Billion World Cup Is Headed for an Epic Comedown”. Bloomberg.com. 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  109. ^ а б „President Fernández wishes France's Macron the best – except for in Sunday's World Cup final”. Buenos Aires Times. 15. 12. 2022. Приступљено 18. 12. 2022. 
  110. ^ Trung, Đức. „Tổng thống Argentina không đến Qatar xem chung kết World Cup”. VnExpress (на језику: вијетнамски). Приступљено 18. 12. 2022. 
  111. ^ „Qatar holds spectacular World Cup closing ceremony ahead of final”. aljazeera.com. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  112. ^ „Deepika Padukone, former Spanish goalkeeper Iker Casillas unveil the FIFA World Cup trophy at the stadium. Watch”. Hindustan Times. 18. 12. 2022. Приступљено 4. 1. 2023. 
  113. ^ „Lali Espósito emocionó a todos con la interpretación del himno argentino en la final del Mundial” (на језику: шпански). La Nacion. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  114. ^ „Info E1 – Mundial 2022: Farrah El-Dibany interpretará "La Marsellesa" para la final” (на језику: шпански). Deportes News ES Euro. 17. 12. 2022. Архивирано из оригинала 19. 12. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
  115. ^ Goff, Steven (18. 12. 2022). „Lionel Messi earns World Cup glory as Argentina tops France in a chaotic, captivating final”. The Washington Post. Приступљено 22. 12. 2022. 
  116. ^ „FIFA World Cup – Final – Argentina v France”. FIFA. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  117. ^ „Doha, Qatar Weather History”. Weather Underground. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  118. ^ „Qatar 2022: Why is Marcos Acuña not starting for Argentina vs France?”. bolavip.com. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  119. ^ „Angel Di Maria starts for Argentina vs France in FIFA World Cup final”. sportstar.thehindu.com. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  120. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Kraj: Argentina – Francuska 3:3, Gaučosi su prvaci sveta!”. mozzartsport.com. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  121. ^ „Da li je ovo penal? Di Marija pao, sudija odmah dosudio! Pogledajte još jednom situaciju - greška ili ne? (ANKETA)”. mondo.rs. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  122. ^ Murray, Scott (18. 12. 2022). „2022 World Cup final: Argentina 3–3 France (aet, 4–2 on pens) – as it happened”. The Guardian. Архивирано из оригинала 18. 12. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
  123. ^ „Šokantno finale, Mesi sa Argentinom na krovu sveta”. sportklub.rs. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  124. ^ Madani, Doha; Li, David K.; Burman, Max (18. 12. 2022). „Argentina wins World Cup on penalty kicks over France”. NBC News. Архивирано из оригинала 18. 12. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
  125. ^ Dimitrijević, Miodrag (18. 12. 2022). „Mesi osvojio „boginju“: Najluđe finale u istoriji Mundijala pripalo Argentini, Francuzi se obrukali sa penala nakon drame”. nova.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  126. ^ „SP 2022: Argentina na penale do titule svjetskog prvaka”. balkans.aljazeera.net. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  127. ^ Burton, Chris (18. 12. 2022). „WATCH: Mbappe STUNS Argentina with two goals in two minutes to draw France level in World Cup final”. goal.com. Приступљено 22. 12. 2022. 
  128. ^ „Argentinci ne mogu bez trilera: Mesiju status božanstva, Emilijanu najbolja "sporedna uloga"”. vijesti.me. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  129. ^ Nedeljković, Vojislav (19. 12. 2022). „FOTO Novi sporni detalj: Da li je igrač Francuske igrao rukom prilikom trećeg gola?”. nova.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  130. ^ Stojiljković, Milan (20. 12. 2022). „Da li je ovo Mbapeov najtužniji rođendan? Ne bi trebalo”. sportklub.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  131. ^ „Šta se sve može do 24. rođendana? Ako si Mbape da daš 253 i postaneš jedini sa četiri gola u finalima SP”. mozzartsport.com. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  132. ^ „Kako je Francuska legalno napravila sedam izmena u finalu Mundijala”. mozzartsport.com. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  133. ^ „Argentina 3 France 3 (4–2 on pens)”. BBC Sport. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  134. ^ „Heroj Argentine: Martinez čudesnim odbranama doneo Mesiju "boginju", na 3:3 izveo bravuru Mundijala!”. telegraf.rs. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  135. ^ „Da nije poslušao Martineza, penal Dibale odbranio bi Loris”. mozzartsport.com. 21. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  136. ^ Mijušković, Oliver (18. 12. 2022). „VIDEO Luda penal serija koja je Argentini donela „boginju“ – dva amaterska jedanaesterca Francuza”. nova.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  137. ^ Doyle, Terrence (19. 12. 2022). „Argentina And France Lived Up To The World Cup Final's Hype — And Then Transcended It”. FiveThirtyEight. Приступљено 22. 12. 2022. 
  138. ^ „World Cup 2022 Qatar » Final » Argentina - France 4:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 12. 2022. 
  139. ^ а б „Argentina and Messi spot on for World Cup glory”. FIFA. 18. 12. 2022. Приступљено 19. 12. 2022. 
  140. ^ а б в г „World Cup: Argentina vs France”. Sofascore. 18. 12. 2022. Приступљено 23. 12. 2022. 
  141. ^ а б в г „Argentina vs France: live info and stats – FIFA World Cup 2022”. Diario AS. Приступљено 23. 12. 2022. 
  142. ^ „Ko ima najviše titula prvaka sveta - Brazil rekorder, ali Argentina se približava!”. sportske.net. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  143. ^ „Copa América”. RSSSF. 7. 10. 2021. Приступљено 22. 12. 2022. 
  144. ^ Sportstar, Team (18. 12. 2022). „Argentina become second team to win FIFA World Cup after losing first game”. Sportstar. Приступљено 22. 12. 2022. 
  145. ^ а б „World Cup 1930–2022”. RSSSF. 1. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  146. ^ „World Cup » Statistics » Goals per season”. WorldFootball.net. Приступљено 22. 12. 2022. 
  147. ^ Hangst, Matthias (18. 12. 2022). „Argentina v France: Final – FIFA World Cup Qatar 2022”. Getty Image. Приступљено 22. 12. 2022. 
  148. ^ „Argentina wins World Cup, presentation ceremony highlights: Messi wins Golden Ball, Martinez gets Golden Glove, Mbappe takes Golden Boot”. Sportstar. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  149. ^ „Zašto je Mesi na dodelu pehara izašao noseći plašt”. rs.n1info.com. 19. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  150. ^ „Lionel Messi made to wear traditional Arab bisht for World Cup trophy lift”. The Daily Telegraph. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  151. ^ а б „Messi makes Golden Ball history”. FIFA. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  152. ^ а б Mackey, Ed (18. 12. 2022). „World Cup 2022 top goalscorers: Mbappe pips Messi to Golden Boot in unbelievable final”. The Athletic. Приступљено 22. 12. 2022. 
  153. ^ „The World Cup records Messi owns and is chasing”. FIFA. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  154. ^ „Messi – 2nd player to score in last-16, quarters, semis and final of WC”. BeSoccer. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  155. ^ „World Cup Golden Ball: Full winners list & how best player award is decided”. goal.com. 18. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  156. ^ Andrews, Connor (18. 12. 2022). „Kylian Mbappe becomes first player to score World Cup final hat-trick since Geoff Hurst as he twice brings France back level with Argentina and overtakes Pele and Zinedine Zidane”. Talksport. Приступљено 22. 12. 2022. 
  157. ^ „World Cup » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 22. 12. 2022. 
  158. ^ Samuel, Liliana. „AFP via Buenos Aires Times | Rosario celebrates its native sons, Messi and Di María”. batimes.com.ar. Приступљено 22. 12. 2022. 
  159. ^ „Mesi stigao u svoj Rosario, ispred kuće ga dočekala višesatna žurka razigranih sugrađana (VIDEO)”. mozzartsport.com. 21. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  160. ^ „Argentina's World Cup heroes airlifted in helicopters as street party overflows”. Reuters. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  161. ^ „Ne pamti se ovakva ludnica! Ljudi skaču sa mosta da bi upali u autobus sa igračima?! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  162. ^ „Riots erupt in French cities after France loses to Argentina in FIFA World Cup final”. India Today. Приступљено 22. 12. 2022. 
  163. ^ „Slavlje u Parizu, neredi u Lionu, a Makron o prijateljstvu s Marokom”. rs.n1info.com. 14. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  164. ^ Vlahović, Marko (19. 12. 2022). „Francuzi se vratili iz Katara, čekalo ih 50 hiljada ljudi”. sportklub.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  165. ^ Todorović, Vladimir (20. 12. 2022). „Koman i Čuameni na udaru rasista”. sportklub.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  166. ^ „France duo Kingsley Coman and Aurelien Tchouameni targeted with racist abuse after penalty misses in World Cup final”. eurosport.com. 20. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  167. ^ Todorović, Vladimir (12. 7. 2021). „Saka, Rašford i Sančo na udaru rasista”. sportklub.rs. Приступљено 24. 12. 2022. 
  168. ^ „Poznato je zašto je Aguero dobio zlatnu medalju: Mesi je glavni akter”. b92.net. 19. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  169. ^ Mijušković, Oliver (18. 12. 2022). „VIDEO Prostački gest golmana Argentine: Osvojio nagradu, pa je stavljao na međunožje”. nova.rs. Приступљено 22. 12. 2022. 
  170. ^ Mijušković, Oliver (22. 12. 2022). „Aston Villa and Argentina goalkeeper Emiliano Martinez explains reason behind lewd gesture while receiving Golden Glove trophy in World Cup final celebration after beating France”. talksport.com. Приступљено 22. 12. 2022. 
  171. ^ „Martinez ni pred 4.000.000 ljudi nije mogao bez provokacija, pokazivao lutku sa Mbapeovim likom?!”. mozzartsport.com. 21. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  172. ^ „Francuzi traže kaznu za Martineza zbog proslave, Emeri kaže: Razgovaraćemo kada se vrati u klub”. mozzartsport.com. 23. 12. 2022. Приступљено 23. 12. 2022. 
  173. ^ Nedeljković, Vojislav (23. 12. 2022). „Francuzi besni: Hoće da se ponovi finale Mundijala, preko 200 hiljada ljudi potpisalo peticiju”. nova.rs. Приступљено 24. 12. 2022. 
  174. ^ Stanojčić, Nemanja (24. 12. 2022). „Francuzi, prestanite da plačete! Tražili da se PONOVI finale Mundijala, Argentinci odgovorili peticijom od pola miliona!”. mondo.rs. Приступљено 24. 12. 2022. 
  175. ^ „Neverovatan potez argentinske zvezde”. b92.net. 4. 1. 2023. Приступљено 4. 1. 2023. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Свјетског_првенства_у_фудбалу_2022.&oldid=27432710”