Јоже Борштнар

јоже борштнар
јоже борштнар
	Јоже Борштнар Габровчан
Лични подаци
Датум рођења	8. новембар 1915.
Место рођења	Литија,, Аустроугарска
Датум смрти	23. март 1992. (76 год.)
Место смрти	Љубљана,, Словенија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941—1945.
Чин	генерал-мајор у резерви
Херој
Народни херој од	15. јула 1952.
Одликовања

Јоже Борштнар Габровчан (Литија, 8. новембар 1915 — Љубљана, 23. март 1992), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Словеније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 8. новембра 1915. у Литији. Борштнар је ушао у Напредни раднички покрет као слушалац Железничке саобраћајне школе у Београду. При завршетку школе постао је отправник возова у Рајхенбургу, где је постао партијски руководилац.

Након упада италијанских фашистичких трупа у Долењску и Белу Крајину, железничари су се припремали за оружани отпор. Јоже након тога одлази у Ново Место, повезује напредне снаге са Ослободилачким фронтом и ради на стварању партизанских јединица. Добио је позив партије, у пролеће 1941. године, неки од железничара одлазе у партизане. Међу првима је био Борштнар, који је водио организацију отпора против окупатора.

Борштнар се посебно истакао и убзо је постао војни руководилац. Од октобра 1941. до јуна 1942. је био члан Окружног комитета КПЈ за Белу Крајину, а након тога и политички комесар Белокрајинског партизанског одреда. Од тада се непрекидно налазио у борбеним јединицама Народноослободилачке војске. Из Белокрајинског одреда прешао је у Бригаду, где је до јула 1943. године био политички комесар.

Радио је по свим крајевима Словеније. Истакао се у борби у Долењској и Белој Крајини. Године 1944. отишао је у Штајерску. Као политички комесар, а затим командант Четврте оперативне зоне. Пошто су јединице ојачане новим борцима, Јоже прави промену у систему вођења борби. Почело је систематско ослобођење територије. Под његовом командом су јединице врло брзо ослободиле Савињску Долину. Јоже је такође био и борац који је учествовао у најтежим борбама.

У августу 1944. године предложен је за команданта Деветог корпуса у Приморску. Најтежи задаци су били припремање напада на Трст и испитивање могућности за продирање јединица. У пробоју непријатељског обруча у Војсци код Идрије, Јоже је са својим саборцима кренуо у јуриш на утврђене непријатељске положаје. Штаб Деветог корпуса успео је да усмери поход јединица према Трсту. Тако је пружена велика помоћ јединицама Четврте армије у тешким борбама.

После ослобођења Југославије, вршио је многе одговорне дужности. Био је директор Железница у Љубљани, помоћник министра саобраћаја у Влади ФНРЈ и министар саобраћаја у Влади НР Словенији]]. Године 1945. биран је за народног посланика Народне скупштине ФНРЈ. Године 1953. постао је члан Извршног већа Народне скупштине Словеније. Био је резервни генерал-мајор ЈНА, члан Централног комитета Савеза комуниста Словеније и члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Словеније.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда и Орден за храброст.^[1] Орденом народног хероја одликован је 15. јула 1952. године.^[2]