Радомирово јеванђеље
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B5.jpg/220px-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B5.jpg)
Радомирово јеванђеље је средњовековни књижевни споменик средине XIII века [1]. Написан је ћирилицом и садржи 182 пергаментна листа. Ово је потпуни апракос (изабрано литургијско јеванђеље). Створена у северном делу Македоније. Лист 169а садржи запис писара: „Промени ме, Христе. Ја сам грешник Радомир који писах. Греат ми бе тга на срдтси. “[2] Овај Радомир и истоимени писар Радомирског псалтира очигледно нису иста особа, јер се њихови рукописи међусобно значајно разликују [3].
Рукопис се чува у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу под шифром III.b.24, збирка Михановича [4].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Куев, Куйо. Съдбата на българската ръкописна книга през вековете, Наука и изкуство, София, 1986, стр. 144.
- ^ Б. Христова, Д. Караджова, Е. Узунова. Бележки на българските книжовници Х-ХVIII век. Т.1. С., 2003, № 29.
- ^ Турилов, А. А. Старые заблуждения и новые «блохи». — Вестник церковной истории, 13/14, 2009, 333.
- ^ Mošin, V. Ćirilski rukopisi Jugoslavenske akademije. T.1. Zagreb, 1955, 121.