Особа године

„Особа године“ (енгл. Person of the Year) је једногодишње издавање америчког часописа Тајм који одабира профил мушкарца, жене, пара, групе, идеје, места или машине који су „добро или лоше имали највише утицаја у претходној години“.

Раније изабране особе године (у смеру казаљке на сату од горњег левог угла) Чарлс Линдберг 1927, Амерички војник 1950, Рухолах Хомеини 1979, ПЦ рачунар 1982. и Руди Ђулијани 2001.

Историја

Традиција бирања особе године је почела 1927. када су уредници часописа Тајм размишљали о томе шта би могли да раде у веома слабој недељи по вестима.

Од 1927. године сваки председник Сједињених Америчких Држава је био изабран као особа године изузимајући Калвина Кулиџа, Херберта Хувера и Џералда Форда.

31. децембра 1999. године Тајм је изабрао Алберта Ајншајна као особу века, као и пратиоце Френклина Делано Рузвелта и Махатму Гандија.

Особе године

• 1927: Чарлс Линдберг (1902–1974) (прва изабрана особа)
• 1928: Валтер Крајслер (1875–1940)
• 1929: Овен Јонг (1874–1962)
• 1930: Махатма Ганди (1869–1948)
• 1931: Пјер Лавал (1883–1945)
• 1932: Френклин Делано Рузвелт (1882–1945)
• 1933: Хју Самјуел Џонсон (1882–1942)
• 1934: Френклин Делано Рузвелт (1882–1945) (други пут)
• 1935: Хаиле Селасије I (1892–1975)
• 1936: Волис Симпсон (1896–1986) (прва изабрана жена)
• 1937: Чанг Кај Шек (1887–1975) и Сонг Мејлинг (1898–2003) (први изабрани пар)
• 1938: Адолф Хитлер (1889–1945)
• 1939: Јозеф Стаљин (1879–1953)
• 1940: Винстон Черчил (1874–1965)
• 1941: Френклин Делано Рузвелт (1882–1945) (трећи пут)
• 1942: Јозеф Стаљин (1879–1953) (други пут)
• 1943: Џорџ Маршал (1880–1959)
• 1944: Двајт Д. Ајзенхауер (1890–1969)
• 1945: Хари Труман (1884–1972)
• 1946: James F. Byrnes (1879–1972)
• 1947: Џорџ Маршал (1880–1959) (други пут)
• 1948: Хари Труман (1884–1972) (други пут)
• 1949: Винстон Черчил (1874–1965) (други пут) ("особа „пола века“")
• 1950: Амерички војник (прва „апстрактна“ особа)
• 1951: Мосадек (1882–1967)
• 1952: Елизабета II (1926)
• 1953: Конрад Аденауер (1876–1967)
• 1954: Џон Дојл (1888–1959)
• 1955: Харлоу Картис (1893–1962)
• 1956: Мађарски побуњеник
• 1957: Никита Хрушчов (1894–1971)
• 1958: Шарл де Гол (1890–1970)
• 1959: Двајт Д. Ајзенхауер (1890–1969) (други пут)
• 1960: Амерички научници (Линус Паулинг, Isidor Rabi, Едвард Телер, Џошуа Ледерберг, Доналд А. Глејзер, Willard Libby, Роберт Вудвард, Чарлс Драпер, William Shockley, Emilio Segre, Џон Ендерс, Charles Townes, George Beadle, James Van Allen и Edward Purcell)
• 1961: Џон Фицџералд Кенеди (1917–1963)
• 1962: Папа Јован XXIII (1881–1963)
• 1963: Мартин Лутер Кинг (1929–1968)
• 1964: Линдон Џонсон (1908–1973)
• 1965: Вилијам Вестмореланд (1914–2005)
• 1966: Двајт Д. Ајзенхауер
• 1967: Линдон Џонсон (1908–1973) (други пут)
• 1968: Астронаути; Френк Борман (р. 1928), Џим Лавел (р. 1928), Вилијам Андерс (р. 1933)
• 1969: Централноамериканци
• 1970: Вили Брант (1913–1992)
• 1971: Ричард Никсон (1913–1994)
• 1972: Ричард Никсон (1913–1994) (други пут) и Хенри Кисинџер (р. 1923)
• 1973: Џон Сирика (1904–1992)
• 1974: King Faisal (1906–1975)
• 1975: Америчка жена (Бети Форд, Карла Хилс, Ella Grasso, Барбара Џордан, Сузи Шарп, Jill Conway, Billy Jean King, Susan Brownmiller, Addie Wyatt, Kathleen Byerly, Carol Sutton и Alison Cheek)
• 1976: Џими Картер (р. 1924)
• 1977: Анвар ел Садат (1918–1981)
• 1978: Денг Сјаопинг (1904–1997)
• 1979: Ајатолах Хомеини (1902–1989)
• 1980: Роналд Реган (1911–2004)
• 1981: Лех Валенса (р. 1943)
• 1982: ПЦ рачунар (прва машина)
• 1983: Роналд Реган (1911–2004) (други пут) и Јуриј Андропов (1914–1984)
• 1984: Peter Ueberroth (р. 1937)
• 1985: Денг Сјаопинг (1904–1997) (други пут)
• 1986: Коразон Акино (бр. 1933)
• 1987: Михаил Горбачов (р. 1931)
• 1988: Планета Земља ("Планета године")
• 1989: Михаил Горбачов (р. 1931) (особа деценије)
• 1990: Џорџ Х. В. Буш (р. 1924)
• 1991: Тед Тарнер (р. 1938)
• 1992: Бил Клинтон (р. 1946)
• 1993: Миротворци: Нелсон Мандела (р. 1918), Фредерик Виљем де Клерк (р. 1936), Јасер Арафат (1929–2004), и Јицак Рабин (1922–1995)
• 1994: Папа Јован Павле II (1920–2005)
• 1995: Њут Гингрич (р. 1943)
• 1996: Давид Хо (р. 1952)
• 1997: Енди Грув (р. 1936)
• 1998: Бил Клинтон (р. 1946) (други пут) и Кенет Стар (р. 1946)
• 1999: Џеф Безос (р. 1964)
• 2000: Џорџ В. Буш (р. 1946)
• 2001: Руди Ђулијани (р. 1944)
• 2002: Узбуњивачи: Cynthia Cooper of Worldcom (b. 1963), Sherron Watkins of Enron (b. 1959), и Coleen Rowley из FBI (бр. 1954)
• 2003: Амерички војник (други пут)
• 2004: Џорџ В. Буш (р. 1946) (други пут)
• 2005: Добри Самарићани: Боно (р. 1960), Бил Гејтс (р. 1955), и Мелинда Гејтс (р. 1964)
• 2016.: Доналд Трамп (р. 1946)
• 2020.: Џо Бајден (р. 1942), и Камала Харис (р. 1964)

Спољашње везе

• Годишњи Тајм омоти насловних страна