Вилијам Шокли

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Бредфорд Шокли млађи
William Shockley, Stanford University.jpg
Рођење(1910-02-13)13. фебруар 1910.
Шири Лондон, Енглеска, Уједињено Краљевство
Смрт12. август 1989.(1989-08-12) (79 год.)
Станфорд, САД
ДржављанствоСАД
ПољеФизика
ОбразовањеМасачусетски технолошки институт
Калифорнијски технолошки институт
НаградеНобелова награда за физику (1956)

Вилијам Бредфорд Школи млађи (енгл. William Bradford Shockley Jr. 13. фебруар 1910. — 12. август 1989) био је амерички физичар и проналазач.[1] Добио је Нобелову награду за физику 1956. године „за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта”.[2][3]

Делимично као резултат Шоклијевих покушаја да комерцијализује нови дизајн транзистора током 1950-их и 1960-их, калифорнијска Силицијумска долина постала је легло иновација у електроници.

У свом каснијем животу, док је био професор електротехнике на Универзитету Станфорд и касније, Шокли је постао надалеко познат по својим екстремним погледима на расу и залагању за еугенику.[4][5][6][7]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Шокли је рођен од америчких родитеља у Лондону 13. фебруара 1910. године, а одрастао је у родном граду своје породице, Пало Алту у Калифорнији, од своје треће године.[8] Његов отац, Вилијам Хилман Шокли, био је [[[mining engineer|рударски инжењер]] који се професионално бавио рударством и говорио је осам језика. Његова мајка, Меј (рођена Бредфорд), одрасла је на америчком западу, дипломирала је на Универзитету Стенфорд и постала прва жена заменик геодета за рударство у САД.[9] Шокли је био школован код куће све до осме године, због несклоности његових родитеља према јавним школама, као и Шоклијеве навике насилних напада беса.[10] Шокли је у младости научио физику од комшије који је био професор физике на Станфорду.[11] Шокли је провео две године на војној академији Пало Алто, затим се накратко уписао у школу за тренере у Лос Анђелесу да би студирао физику и касније матурирао на Холивудској средњој школи 1927.[12][13]

Шокли је дипломирао на Калтеху 1932. и докторирао на МИТ-у 1936. Назив његове докторске тезе је био Електронски бендови у натријум хлориду, тема коју је предложио његов саветник за тезу, Џон K. Слејтер.[14]

Патенти[уреди | уреди извор]

Шоклију је одобрено преко деведесет америчких патената.[15] Неки значајни су:

  • US 2502488  Semiconductor Amplifier.
  • US 2569347  Circuit element utilizing semiconductive material.
  • US 2655609  Bistable Circuits.
  • US 2787564  Forming Semiconductive Devices by Ionic Bombardment.
  • US 3031275  Process for Growing Single Crystals.
  • US 3053635  Method of Growing Silicon Carbide Crystals.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Шоклијеви предратни чланци[уреди | уреди извор]

Шоклијеви полератни чланци[уреди | уреди извор]

Шоклијеве књиге[уреди | уреди извор]

Интервјуи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „William B. Shockley | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 1956”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 3. 1. 2019. 
  3. ^ Borrell, Jerry (2001). „They would be gods”. Upside. 13 (10): 53 — преко ABI/INFORM Global. 
  4. ^ Boyer, Edward J. (14. 8. 1989). „Controversial Nobel Laureate Shockley Dies”. Los Angeles Times. Приступљено 11. 5. 2015. 
  5. ^ Saxon 1989
  6. ^ Sparks, Hogan & Linville 1991, стр. 130–132
  7. ^ „Inventors of the transistor followed diverse paths after 1947 discovery”. Bangor Daily News. Associated Press. 26. 12. 1987. Приступљено 2022-07-13. »Although he has received less publicity in recent years, his views have become, if anything, more extreme. He suggested in an interview the possibility of bonus payments to black people for undergoing voluntary sterilization.« 
  8. ^ „Contributors to Proceedings of the I.R.E”. Proceedings of the IRE. 40 (11): 1605—1612. 1952. doi:10.1109/JRPROC.1952.274003. 
  9. ^ Shurkin 2006, стр. 5
  10. ^ „Palo Alto History”. www.paloaltohistory.org. Приступљено 14. 12. 2020. »In Palo Alto, William's temper improved little at first. But ignoring psychiatric recommendations for more socialization, his parents decided to home school William until age eight. Finally, feeling they were unable to keep him out of a school setting any longer, they sent him to the Homer Avenue School for two years, where his behavior improved dramatically --- he even earned an "A" in comportment in his first year.« 
  11. ^ „William Shockley”. American Institute of Physics (на језику: енглески). 10. 9. 1974. Приступљено 2022-07-17. 
  12. ^ Hiltzik, Michael A. (2. 12. 2001). „The Twisted Legacy of William Shockley”. Los Angeles Times. 
  13. ^ Moll, John L. (1995). A Biographical Memoir of William Bradford Shockley (PDF). Washington, D.C.: National Academies Press. 
  14. ^ Shurkin 2006, стр. 38–39
  15. ^ „Google Patents assignee:(Shockley William)”. patents.google.com. Приступљено 12. 12. 2020. 
  16. ^ Shockley, William (1971). „Models, Mathematics, and the Moral Obligation to Diagnose the Origin of Negro IQ Deficits”. Review of Educational Research. 41 (4): 369—377. ISSN 0034-6543. JSTOR 1169443. doi:10.2307/1169443. 
  17. ^ Shockley, William (1971). „Negro IQ Deficit: Failure of a "Malicious Coincidence" Model Warrants New Research Proposals”. Review of Educational Research. 41 (3): 227—248. ISSN 0034-6543. JSTOR 1169529. doi:10.2307/1169529. 
  18. ^ Shockley, Wiliam; Shockley, William (1972). „Dysgenics, Geneticity, Raceology: A Chalenge to the Intelectual Responsibility of Educators”. The Phi Delta Kappan. 53 (5): 297—307. ISSN 0031-7217. JSTOR 20373194. 
  19. ^ Shockley, William (1972). „A Debate Challenge: Geneticity Is 80% for White Identical Twins' I.Q.'s”. The Phi Delta Kappan. 53 (7): 415—419. ISSN 0031-7217. JSTOR 20373251. 
  20. ^ Shockley, William (1973). „Deviations from Hardy-Weinberg Frequencies Caused by Assortative Mating in Hybrid Populations”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 70 (3): 732—736. Bibcode:1973PNAS...70..732S. ISSN 0027-8424. JSTOR 62346. PMC 433346Слободан приступ. PMID 4514986. doi:10.1073/pnas.70.3.732Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]