Еуђенио Монтале
| Еуђенио Монтале | |
|---|---|
 Еуђенио Монтале | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. октобар 1896. |
| Место рођења | Ђенова, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 12. септембар 1981. (84 год.) |
| Место смрти | Милано, Италија |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис |  |
Еуђенио Монтале (итал. Eugenio Montale; Ђенова, 12. октобар 1896 — Милано, 12. септембар 1981) је био италијански песник, највећи представник италијанског херметизма.
Поезијом лишеном сваке речитости изражава тегобу савременог човека у њему отуђеном свету. Главна дела: Сипине кости, Прилике, Олуја и друго, Сатура, Дневник 71. и 72. године, Свеска за четири године, Аутодафе, Лептир из Динара и друго.[1] Добитник је Нобелове награде за књижевност 1975. године. Умро је у Милану 12. септембара 1981. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Еуђенио Монтале”. Поезија суштине. Приступљено 30. 1. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
