Белосава Бугарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Белосава Бугарска
Датум смрти након 1285.
Династија Асен
Отац Иван Асен II
Мајка Ана Асен
Супружник Владислав Немањић
Потомство Стефан, Деса, ћерка непознатог имена]]
Краљица Србије
Период 1234-1243
Претходник Ана Анђео Дука Комнин
Наследник Јелена Анжујска

Белосава Бугарска (буг. Белослава Асенина) била је бугарска принцеза и краљица Србије од 1234. до 1243. године као жена краља Владислава Немањића.

Порекло[уреди]

Белосава је била ћерка бугарског цара Ивана Асена II и његове жене Ане. Имала је сестру Марију која се удала за Манојла Епирског. Могуће је да Белосава није била законито дете јер брак између Ивана и Ане није био признат од стране Бугарске православне цркве. Након победе код Клокотнице, Друго бугарско царство постаје најјача сила на Балкану.

Венчање[уреди]

Краља Владислава и краљицу Белославу крунисао је архиепископ Арсеније I. Свети Сава, поглавар српске православне цркве, је организовао венчање ради обезбеђивања добрих односа са Бугарском. Сава је био противник насилних збацивања са власти. Због сукоба који је избио међу браћом напустио Србију и отишао у Св. Земљу. Архиепископски трон Сава је препустио игуману манастира Жиче, свом ученику Арсенију Првом. У одсутству Светог Саве, краља Владислава и краљицу Белославу крунисао је нови архиепископ.[1]

Утицај на мужа[уреди]

Манастир Милешева

Краљица Белослава је била изузетно одана и окренута православној вери. Одмах је утицала је на мужа да почне са зидањем своје задужбине. У старом средишту српске земље , близу Пријепоља, на речици Милешеви, настављена је градња његове цркве посвећене Вазнесењу. Убрзо је подигнут манастир Милешева, чија изградња је добрим делом и њена заслуга. У манастиру Милешева краљ Владислав је сахранио свог стрица Саву, који је умро у Бугарској 14/27. јануара 1236. године, враћајући се са великог ходочашћа по Св.Земљи. У бугарском месту Трново српски архиепископ је свратио код Асена Другог, Белославиног оца, али се изненада разболео и убрзо умро. Захваљујући Белослави, бугарски цар није правио веће проблеме при преузимању Савиног тела из Бугарске.[2]


Породичне прилике[уреди]

О породичним приликама краља Владислава и краљице Белославе се не зна много. Владислав и Белослава сигурно имали једног а можда и два сина и једну кћер.Њихов син Деса помиње се као жив 1281. године, али га је Белослава надживела. Своје друго дете, кћерку чије име није познато, Белослава је удала за угледног хрватског властелина, омишког кнеза Ђуру Качића. Ако уз Десино име није додато немањићко Стефан, онда је други син Стефан.

Краљичин депозит[уреди]

Депозит или поклад краљице Белославе био је веома обилан и богат. Садржај више сандука (већих и мањих) и неколико врећа указује да је утицај византијске културе био присутан у Србији. У односу на запад византијска култура је, у то време, била далеко напреднија. У то време,када на западу нема ни помена о женском рубљу, српска краљица Белослава је носила дуге свилене кошуље. У њеном инвентару помињу се и кратке кошуље, које су биле изаткане свиленом и златном жицом. Краљичина соба је била покривена шареним простиркама, а у њеном инвентару помињу се и две завесе извезене свилом.Краљица Белослава је имала богату тоалету, која се разликовала од тоалете жена српских властелина. Била је то изузетно фина тканина грчког и италијанског порекла. Највише је носила одећу модре и црне боје, а у свечаним приликама носила је црвену и зелену боју.У њеном депозиту помињу се и иконе разних светитеља, са сребрним и позлаћеним оквиром и бисерима. Краљица је много полагала на свој спољашњи изглед.[2]

Године 1234. Владислав уз Иванову помоћ организује пуч и свргава свога брата Радослава са престола. Белосава постаје краљица Србије.

Владислављева владавина трајала је до пораза Бугара од Монгола 1243. године. Бугарска држава слаби што је проузроковало и смену на српском престолу. Владиславов други брат, Урош I Немањић, свргава свога брата који бежи у Дубровник заједно са својом женом. Урош је добио и писмене гаранције да се Владислав и Белосава неће враћати у Србију. Договор између браће ипак је постигнут. Владислав се одрекао круне, а Урош му је заузврат доделио Зету на управу.


Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован Асен II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Белосава Бугарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека "Ресавска школа". ISBN 978-86-82379-31-7. 
  2. 2,0 2,1 Симић Калпачки, Томислав (2010). Жене српских владара. Београд: Наша прича плус: Патам. ISBN 978-86-876001-08-6 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  • В. Ћоровић, Историја Срба, Дом и школа, Београд 2006