Суповац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Суповац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво
 — (2011) 374
Географске карактеристике
Координате 43°23′12″ СГШ; 21°45′18″ ИГД / 43.386666° СГШ; 21.755° ИГД / 43.386666; 21.755Координате: 43°23′12″ СГШ; 21°45′18″ ИГД / 43.386666° СГШ; 21.755° ИГД / 43.386666; 21.755
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 151 м
Суповац на мапи Србије
Суповац
Суповац
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Суповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Јужне Мораве, под Малим Јастрепцем, на граници алексиначке и нишке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 374 становника (према попису из 1991. било је 426 становника).

Историја[уреди]

Суповац је старо село. У турским изворима из 1444. и 1446. године помињу се села Горњи и Доњи Кључ (данас локалитети на ушћу Нишаве у Јужну Мораву), а у попису 1516. године се наводи да је влашком селу Селчаници (Сечаници) припадала и мезра Суповац оптерећена дажбинама од 800 акчи. Већ у следећем попису из 1564. године помиње се као активно село са преко 30 домова. Након Великог рата (16831690) опустео је сасвим (исељавањем), али је постепено поново обновљен. Од 1833. године помиње се као „село на граници“. У Суповцу живи предање да су родоначелници (или обновитељи?) села преци данашњих Митића, Ивковића, Стојановића, Стојковића и још неких родова и да су се почетком 19. века доселили из врањског краја. Налази у „Манастиришту“ (керамичке цеви, опека, креч), темељи цркве Светог Лазара, као и предмети (цигле, малтер), људске кости на које се наилази приликом копања темеља и подрума у данашњем насељу указују на то да је село постојало од раније. Суповац се помиње и у вези с почетком рата на југу Србије 1876/77. године. И данас се тачно зна место у селу (необележено) са којег је 20. јуна (2. јула) 1876. године опалио топ у правцу турске територије означивши почетак Првог српско-турског рата.

У условима ослобођеног дела Србије Суповац се споро развијао. Већу перспективу је отворила пруга Београд-Ниш, изграђена 1884. године, захваљујући којој су се јавили почетни облици радничког запошљавања у Нишу уочи Другог светског рата са дневном миграцијом. Посебан проблем за мештане представљао је прелаз преко Јужне Мораве, за шта се најчешће користио железнички мост, на којем је у току Другог светског рата и после рата изгубило живот 39 особа.

Нови друмски мост изграђен је од 1969. до 1973. године. Он истовремено представља значајну фреквентну везу нишког краја са житковачко-тешичким Поморављем. Након изградње друмског моста почело је активно туристичко коришћење суповачког простора са више од двадесетак изграђених викендица (1983). Године 1971. у Суповцу су живела 24 пољопривредна, 63 мешовита и 31 непољопривредно домаћинство.

Саобраћај[уреди]

До Суповца се може доћи приградском линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.

Демографија[уреди]

Средином 19. века (1846), Суповац је село са 19 домаћинстава и 129 становника, 1910. године имало је 66 домаћинстава и 542 становника, 1921. године 92 домаћинства и 630 становника, а године 1930. у њему је живело 101 домаћинство и 671 становник.

У насељу Суповац живи 311 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (42,6 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 616
1953. 612
1961. 602
1971. 511
1981. 456
1991. 426 425
2002. 374 389
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
370 98,93 %
Роми
  
2 0,53 %
Хрвати
  
1 0,26 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 204-205.

Спољашње везе[уреди]