Пређи на садржај

Светислав Гонцић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Буле Гонцић)
Светислав Гонцић
Гонцић у представи Хајдуци омладинског позоришта ДАДОВ
Лични подаци
Пуно имеСветислав Гонцић
НадимакБуле
Датум рођења(1960-05-05)5. мај 1960. (64 год.)
Место рођењаКладово, ФНР Југославија
Занимањеглумац
Рад
Активни период1971–данас
Битна улогаСрећни људи – Чaслав Чарли Марјановић
Зимовање у Јакобсфелду – Раша Петров
Салаш у Малом Риту – Раша Петров
Истине и лажи – Раде Божић
Село гори, а баба се чешља - Џама
Веза до IMDb-а

Светислав Буле Гонцић (Кладово, 5. мај 1960) српски и југословенски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Гонцић током извођења представе Хајдуци, ДАДОВ

Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Миње Дедића 1982. године. Стални члан позоришта Атеље 212 је од 1983. године. Био је председник Савеза драмских уметника Србије од 1996. до 1998. године, а директор Позоришта на Теразијама од 1998. до 2000. године. Аутор је више документарних филмова („Стратегија илузије“ из 2005, „Трајање“ из 2006). Био је водитељ дечјег квиза „Кроз врата знања до путовања“.

Глумио је у више филмова и серија, а највећу популарност стекао у филмовима Зимовање у Јакобсфелду и Октоберфест (филм из 1987), серијама Салаш у Малом Риту (ТВ серија) и Срећни људи.

Активно је учествовао у политичким кампањама Српске напредне странке.[1] Именован је 13. октобра 2021. за вршиоца дужности управника Народног позоришта у Београду,[2] а децембра 2022. именован је за управника тог позоришта.[3]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

У јулу 2024. у својству директора Народног позоришта у Београду потписао је Меморандум о организацији „Недеље косовског позоришта у Београду” са Ћендра мултимедијом из Приштине која ће бити организована 29. новембра 2024. на Дан Републике. Ћендра је медијима у име оба позоришта упутила саопштење у коме наводи да је „ово изванредан, историјски догађај који означава изузетан напредак културних односа између Косова[а] и Србије”, док се наводи да је у питању догађај „две земље”. Кендра медија је у саопштењу такође навела да ће „три дана Београд дисати албански”. Гонцић је тада изјавио: „Крајње је време да наше две земље окрену поглед ка будућности, а ово отварање врата за позоришну сцену суседне земље представља најцивилизованији могући чин”.[4]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Grand Prix Филмског Фестивала у Нишу 1982. године,
  • Награда „Ћуран“ на Данима комедије у Јагодини за улогу Дафне у представи „Неки то воле вруће“, 1991.

Улоге у позоришту (избор)

[уреди | уреди извор]

Атеље 212

[уреди | уреди извор]
  • Пропаст царства Српског (Нејаки Урош),
  • Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина (Војник Иван Чонкин),
  • Тотови (Мајор),
  • Мај нејм из Митар (Емил),
  • Приче из бечке шуме (Папа),
  • Мрављи метеж (Таша Харачлија),
  • Иза кулиса (Гари),
  • Три верзије живота (Анри),
  • Двије (Емил),
  • Рањени орао (Ненад Алексић),
  • Терапија (Геј 2, Слепац)
  • Господин (Господин)

Београдско драмско позориште

[уреди | уреди извор]
  • Бубњеви у ноћи (Бертолд Брехт),
  • Дипломац (Господин Бредок);

Студентски културни центар

[уреди | уреди извор]
  • Просјачка опера (Меки Нож),
  • Др Џекил и Мр Хајд (Хајд);

Позориште „Бошко Буха“

[уреди | уреди извор]
  • Пут око света(Јованча);

Позориште на Теразијама

[уреди | уреди извор]
  • Неки то воле вруће (Џери / Дафне),
  • Волим своју жену (Вали),
  • Гоље (Полицајац),
  • Спусти се на земљу (Ип Би),
  • На слово, на слово (Мића).

Позоришне режије

[уреди | уреди извор]
  • Др Џекил и Мр Хајд (СКЦ),
  • Дама са камелијама(БДП).

Улоге

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1970-е
1971. Спомен плоча
1971. Леваци Зорин син
1972. Камионџије
1973. Једанаеста најтежа година
1973. Јунак мог детињства (ТВ мини серија) Дете
1973. Позориште у кући Борков Друг
1973. Паја и Јаре Јаретов син
1975. Зимовање у Јакобсфелду Раша Петров
1975. Салаш у Малом Риту (ТВ серија) Раша Петров
1975. Дечак и виолина
1975. Ђавоље мердевине
1977. Лептиров облак
1978. Луде године Буле
1980-е
1982. Живети као сав нормалан свет Радош
1982. Руски Уметнички експеримент
1982. Приче преко пуне линије
1983. Снохватице Радоје Домановић
1983. Мајка Вукосава пише говор Стевица, син
1983. Степенице за небо Самоубица
1983. Како сам систематски уништен од идиота Млади Баби Пупушка
1983. Шећерна водица Ненад
1984. Камионџије опет возе Врца
1984. Мај нејм из Митар Вељко
1984. У срцу моје плавуше Луц де Ганидец
1984. Целовечерњи тхе Кид Бане
1984. Фалосни принц Лабакан
1984. Кревет
1984. Уна Горан
1985. Приче из бечке шуме
1985. Живот је леп Лажов
1987. Како забављати господина Мартина Макс
1987. Лагер Ниш Гојко Зарић
1987. Бекство из Собибора Баштован
1987. The Misfit Brigade Зигфрид
1987. Октоберфест Лука Бањанин
1987. Хајде да се волимо Бале
1988. Вук Караџић Флор Огнев
1989. Свети Георгије убива аждаху Дане Нежења
1989. Госпођа министарка Чеда Урошевић
1989. Forbidden Sun Јулисис
1989. Масмедиологија на Балкану Милиционер
1989. Метла без дршке
1990-е
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990. Балканска перестројка милиционер
1990. Сумњиво лице Ђорђе Ђока Ристић
1991. Брод плови за Шангај Радмило Томић
1991. У име закона Станоје Станојевић
1991. Сува планина 2 Наратор
1992. Алекса Шантић (ТВ серија) Саво Шантић
1993. Нико није савршен Туфегџић/Мишел
1993. Мрав пешадинац
1993—1994. Срећни људи Часлав „Чарли“ Марјановић
1995—1996. Срећни људи 2 Часлав „Чарли“ Марјановић
1997. Горе доле Тодор „Кенгур“
1998. Голубовића апотека
1998. Џандрљиви муж Макса
1998. Кнегиња из Фоли Бержера Сергије
2000-е
2000-2001. Породично благо Професор ФДУ
2002. Новогодишње венчање Миле
2002. Ко чека дочека
2002. Деца филма Лично
2003. Сироти мали хрчки 2010 Лекар
2004. Смешне и друге приче
2005. Буђење из мртвих Зоран
2005. Потера за срећ(к)ом Станодавац
2006. Реконвалесценти Адвокат-поручник
2007. Бора под окупацијом Петар Кочић
2007. Божићна печеница Јован Максић
2007. Одбачен
2008. Наша мала клиника Цветко
2008—2011. Село гори, а баба се чешља Џама
2010-е
2010. Циркус Колумбија Саво Радовић
2010. На слово, на слово Мића
2011. Coriolanus 4. сенатор
2017-2019 Истине и лажи Радован "Раде" Божић
2021. Страх од лептира (филм) инспектор

Фестивали

[уреди | уреди извор]

Београдско пролеће:

  • Сврака (Дечје београдско пролеће), 2017
  • Бар ти буди вечна(Дечје београдско пролеће) , 2018
  • Три стрица (Са дечјим хором Чаролија, дечје београдско пролеће), 2019

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kandidati SNS Svetislav Goncić i Lepomir Ivković u Skadarliji”. Пинк телевизија. 29. 1. 2018. 
  2. ^ БУЛЕ ГОНЦИЋ ЗА „НОВОСТИ”: Част је и велика одговорност! Радићу у интересу Народног позоришта („Вечерње новости”, 14. октобар 2021)
  3. ^ Т., Б. Г. (24. 12. 2022). „Светислав Гонцић управник Народног позоришта”. Политика. Приступљено 24. 12. 2022. 
  4. ^ „„Tri dana Beograd će disati albanski“: Iz Prištine najavljena nedelja kosovskog teatra u Narodnom pozorištu”. N1. Приступљено 3. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светислав_Гонцић&oldid=28777920”