Географија Босне и Херцеговине
Географија Босне и Херцеговине | |
---|---|
![]() Карта Босне и Херцеговине | |
Континент | Европа |
Регион | Јужна Европа |
Координате | 44° N 18° E / 44° С; 18° И |
Површина | 51.209,2 km² (.) — копно 99,98% — вода 0,02% |
Границе | Црна Гора Хрватска Србија |
Највиша тачка | Маглић 2.386 m |
Најнижа тачка | Јадранско море 0 m |
Најдужа река | Дрина 346 km |
Највеће језеро | Бушко Блато 56,7 km² |

Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.129 km². Граничи 932 km с Хрватском на северу, северозападу и југу, 312 km са Србијом на истоку и североистоку, и 215 km са Црном Гором на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина Неум излази на Јадранско море у дужини од 20 km. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке Дрина, Сава, и Уна.
Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 km²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.
На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од севера ка југу.
13,60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96% земље се употребљава за пољопривреду, док 83,44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су угаљ, железо, боксит, манган, дрво, бакар, хром, цинк, и хидропотенцијал. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док најнижи део земље је поред мора. Ретки земљотреси су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење шума.
Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме.
Главни град земље је Сарајево (пола милиона становника), а од већих градова се могу издвојити: Бања Лука, Тузла, Мостар, Зеница, Бихаћ, Приједор, Брчко, Травник, Требиње и Ливно.
Највеће планине[уреди | уреди извор]
- Маглић 2.386 м
- Волујак 2.336 м
- Чврсница 2.222 м
- Враница 2.110 м
- Прењ 2.103 м
- Трескавица 2.086 м
- Вран 2.074 м
- Бјелашница 2.066 м
- Лелија 2.032 м
- Зеленгора 2.014 м
- Цинцар 2.005 м
Веће ријеке у БиХ[уреди | уреди извор]
- Дрина - 346 км
- Сава - 945 км
- Неретва - 218 км
- Требишњица - 96 км
- Уна - 214 км
- Босна - 271 км
- Сана - 140 км
- Врбас - 240 км
- Усора - 77 км
- Врбања - 70 км
- Прача - 57 км
- Спреча - 112 км
- Укрина - 53 км
- Криваја - 65 км
- Јања - 53 км