Географија Босне и Херцеговине

С Википедије, слободне енциклопедије
Географија Босне и Херцеговине
Bk-map.png
Карта Босне и Херцеговине
КонтинентЕвропа
РегионЈужна Европа
Координате44° N 18° E / 44° С; 18° И / 44; 18
Површина51.209,2 km² (.)
 — копно 99,98%
 — вода 0,02%
ГраницеЦрна Гора
Хрватска
Србија
Највиша тачкаМаглић
2.386 m
Најнижа тачкаЈадранско море
0 m
Најдужа рекаДрина
346 km
Највеће језероБушко Блато
56,7 km²
Bosnia and Herzegovina topographic map-sr.svg
Географска граница регија Босне и Херцеговине у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.[1]

Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.129 km². Граничи 932 km с Хрватском на северу, северозападу и југу, 312 km са Србијом на истоку и североистоку, и 215 km са Црном Гором на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина Неум излази на Јадранско море у дужини од 20 km. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке Дрина, Сава, и Уна.

Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 km²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.

На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од севера ка југу.

13,60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96% земље се употребљава за пољопривреду, док 83,44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су угаљ, железо, боксит, манган, дрво, бакар, хром, цинк, и хидропотенцијал. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док најнижи део земље је поред мора. Ретки земљотреси су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење шума.

Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме.

Главни град земље је Сарајево (пола милиона становника), а од већих градова се могу издвојити: Бања Лука, Тузла, Мостар, Зеница, Бихаћ, Приједор, Брчко, Травник, Требиње и Ливно.

Највеће планине[уреди | уреди извор]

Веће ријеке у БиХ[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]