Германи

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Германски народи)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Германи обухватају велику, језички и племенски сродну групу индоевропских народа, чија је прадомовина била јужна Шведска, Данска, Шлезвиг-Холштајн и Севернонемачка низина (између реке Везера и Одре).[1]

Из тог подручја су се многобројна племена већ у праисторијско време поступно ширила на исток до реке Висле, на запад до реке Рајне, а на југ до Мајне, спуштајући се чак и до Дунава и Карпата.[2]

Опис и устројство[уреди]

Део серије о
историји Немачке
Germany
Flag of Germany.svg Портал Немачка

Германи су били високог раста, плаве или риђе косе, плавих или зелених очију и светлог тена. Били су варвари и иако нису били номадска племена често су мењали своје боравиште с циљем проналажења боље земље. Нису образовали градове, а бавили су се углавном пољопривредом, сточарством и ловом. Били су организовани по родовима од сто породица (нем. Hundertschaft са 400 – 1000 а понекад и до 2000 људи). Род је био основна друштвена, али и ратно-тактичка јединица. Сви чланови рода су били слободни људи и живели у истом селу и обрађивали земљу и својина је била заједничка. Заповедник рода (hunno, стотинар) у миру је био поглавар а у рату вођа стотине (није означавало сто људи већ само неки већи број). Више родова сачињавало је племе, на чијем је челу био заповедник, који је био биран од народног сабора и који је имао највишу власт и који је одлучивао о ратним подухватима. Плен се делио равномерно. За оне који су били током рата непослушни и они који би слабили војну дисциплину, била је предвиђена казна бичевањем и везивањем а и смрћу. Већину војних снага германских племена су чинили пешаци, али су племена имала и врло добро коњицу за извиђање, крстарење и препаде из заседе. Источни Германи, који су живели у руским степама, су развили снажну коњицу. Касније, су се у оквиру племена издвојиле породице поглавара и вођа који су се показали у рату, а који су из плена и поклона повећали своје богатство и на тај начин могли да уздржавају своју пратњу (дружину). Из тих породица обично су се бирали кнежеви (принципес, њем. Fürsten) – први германски властелини, који су током мира судили, а током рата заповедали племенима. Међу кнежевима је за ратне походе биран војвода (њем. Herzog).

Германска племена су била многобројна. Тацит је познавао око 60 различитих германских племена. Ипак, нека од најпознатијих су: Кимбри, Тевтонци, Англи, Саксонци, Бургунди, Готи, Амброни, Свеви, Батави, Убијци, Трибоци, Немети, Вангиони, Сугамбри, Узипети, Тенктерани, Херусци, Маркомани, Квади, Хати, Батави, Фрижани итд.

Покрети германских племена (3. и 2. веку п. н. е.):[уреди]

У 3. веку п. н. е. западна германска племена прелазе средњу и доњу Рајну, мешају се са староседеоцима Келтима на Моселу и у Белгији и прихватају јачу галску културу. Око 200. п. н. е. источна племена (Бастарни, Скири, а делом и Гепиди продиру с Висле до обале Црног мора, где се мешају са азијатским и словенским народима.

У 2. веку п. н. е. северна германска племена, Цимби и Тевтонци напуштају своје подручја на Јитланду и Кимбри упадају 113. п. н. е. у римску провинцију Норик а Тевтонци у Галију. Током ових својих продора Кимбри и Тевтонци су потиснули Келте са Мајне и некара у данашњу Швајцарску. После многобројних сукоба Римљана са германским племенима (битка код Араузија), Гај Марије је успео да победити Тевтонце и Амброне код Акве Секстије 102. п. н. е. и уништити Кимбре у горњој Италији код Верцела 101. п. н. е.

Данашњу јужну Немачку запоседају Свеви, док се Батави насељавају на ушћу Рајне, Убијци код града Келна, а Триботи Немети и Вангиони на средњој Рајни. Свеви су под краљем Ариовистом 72. п. н. е. прешли горњу Рајну и населили данашњи Елзас и Фалачку.

У овом раздобљу даља продирања германских племена заустављена су у галским ратовима у којима су Римљани покорили и победили Германе под заповедништвом Цезара.

Покрети германских племена (1. век п. н. е. и 1. века):[уреди]

Пред крај 1. века п. н. е., 16. п. н. е. германско племе Сугамбри су прешли Рајну и поразили римске легије под Лолијем и удружили се са другим оближњим германским племенима с циљем продора у Галију. Како би спречио и отклонио опасност с Галије, цар Август је одлучио преместити лимес са риеке Рајне на Елбу. После трогодишњих сукоба римски заповедник Друз покорава Хате, Херуске, Хауке и Сугамбре, док се Свеви (Маркомани и Квади) повлаче и насељавају област данашње Чешке и Моравске.

Римски војсковођа а касније и цар Тиберије је без потешкоћа покорио германска племена до Елбе и основао нове римске провинције, чија је организација међутим наишла на отпор код слободних германских племена. Херуски кнез Арминије је потајно скупио средња и доња племена и из заседе поразио три римске легије 9. године код Теутобуршке шуме. Овом победом је враћена независност Германа упркос покушају (14. – 17. године) Германика да је сломи. Римљани су се повукли на реку Рајну и утврдили лимес.

Раздор и унутрашњи сукоби између Арминија и маркоманског краља Маробода, исцрпили су у међусобном сукобу (17. – 19. године) своју снагу и на тај начин спријечили сами себе да потпуно потисну Римљане из Германије. Западна германска племена су запала под Римско царство, у провинције Германиа супериор и Германиа инфериор, док су племена дуж ове границе добровољна ушла у војну службу Рима.

У овом раздобљу племена су се делила на три велике групе:

  • Истевони – на доњој Рајни (Батави, Тонгри, Тенктерани, Узипети, Хамави, Тубанти, Сугамбри, Бруктери, Марзи и Хати)
  • Ингевони – на обали Северног мора (Фрижани, Хауци, Херусци, Англи)
  • Хермиони – највећа група (Свеви, Хермундури, Маркомани, Квади, Лангобарди, Ругијци, Вангиони, Немети, Трибоки, Готи, Бургунди и Вандали)

Покрети германских племена (од 2. века):[уреди]

Иако су прешли у одбрану, Римљани нису успели дуго да очувају границе лимеса од напада и упада германских племена, који су притиснути продорима других народа били присиљени да траже боље и веће области за живот. Па су тако 166. године Маркомани и Квади упали дубоко преко Дунава у римско подручје, све до Аквилеје. Опасност по царство је наступила половином 3. века, када се удружују бројна германска племена у јаке војне савезе. Римско је царство, у слабљењу, било принуђено да дозволи племенима као федератима (обавезним на војну службу и очување границе) насељавање на римском подручју. Маркомани улазе у Норикум и Панонију. Тада се појављују и нова племена као што су Гали, Алемани, Франци и Саси.

  • Алемани продиру прво са Мајне на лимес а касније и у Галију, где их Јулијан Апостата 357. године у бици код Аргенторатума (данашњег Стразбура) побеђује. Алемани су се касније у 5. вијеку, искористивши продор Вандала и Свева, населили на левој обали Рајне и проширили на данашњу француску покрајину Алзас.
  • Франци се као федерати насељавају у 4. вијеку у северној Галији и оснивају своју државу, првобитно као римски федерати, а од 486. године као потпуно независни.
  • Источно-германски Готи, су се учврстили на северној обали Црног мора, а од почетка 3. вијека упадају у Дакију. Цар Аурелијан им 272. године препустио Дакију и постигао на даље вријеме стабилност и мир на граници. Готи су се сјеверно од Дунава поделили на Визиготе и Остроготе. Готи су сузбили Вандале 335. године и цар Константин им одобрава да се населе у Панонији као федерати. Хуни су 375. године својим продором из Азије лако савладали Остроготе на Црном мору и присилили их да заједно с њима судјелују у ратним походима на западу. Визиготи, потиснути и с одобрењем цара Валенса насељавају се као федерати у Тракији и Мезији, где бране границе Рима од Хуна. Но, кад је царство одбило да их плаћа, побуњују се и продиру на Балкан, а 401. године прелазе у Италију а 419. године у Галију где се насељавају у Аквитанији као федерати. Одвајају се у 5. веку од Рима и стварају моћну државу која обухвата простор од Гибралтара до Лоаре. Поразом од Франака код Вујеа (507. године), власт Визигота се смањује на Септиманију и Шпанију. После распада хунске државе (453. године), Остроготи поновно стичу независност и насељавају се у Панонији, откуда су под заповједништвом краља Теодорика 488. године упадају у Италију, обарају узурпатора Одоакра и 493. године стварају моћну Остроготску државу, која бива 553. године поражена у византијско-готском рату од Византије.
  • Вандали у савезу са Аланима и Свевима, прешли су 406. године у Галију и Шпанију, откуда су их Визиготи протерали у северну Африку, гдје су основали своју државу. 440. године су освојили Сицилију, 455. године упали у Италију и опљачкали Рим. Вандалску државу уништио је византијски заповједник Велизар 534. године у Вандалском рату и Вандали су нестали у Африци.
  • Лангобарди су са доње Елбе крајем 4. века кренули на југ и заједно са Херулима су се настанили на Карпатима, око горњег тока реке Тисе, откуда су 546. године прешли у Панонију. У савезу са Аварима су покорили Гепиде, а под заповједништвом краља Албоина су 568. године освојили већи део Италије и основали Ломбардију са седиштем у Павији. Њихову владавину окончао је Карло Велики 774. године у франачко-лангобардским ратовима.
  • Бургунди су се средином 3. века преселили на гоњу Мајну, откуда су због притиска Вандала и Свева 406. године прешли у Галију. Намесник Аеције их је 437. године потиснуо у Савоју, где су се проширили дуж ријеке Роне и населили цијелу југоисточну Галију осим Прованце. 532. године су пали под франачку власт.
  • Англи и Саси су са Јиландског полуострва у 4. веку узнемиривали римске јединице на обалама Британије и Галије, а од 419. године се насељавају у Британији.
  • Бавари или Бајовари (Баварци), потомци Маркомана, населили су се (488. – 520. године) на подручју између реке Ин и Емс, а онда се проширили до реке Лех, а сјеверно од Дунава до Чешке шуме, побиједивши Тиринжане, коју су били населили ту област уместо Хермундура.

Германске државе, засноване на рушевинама Западног римског царства изван провинције Германије, поступно су романизиране, а германски су остали Скандинавија, Британија и подручје између Северног и Балтичког мора, Алпа, Рајне и Елбе, од којег ће у 10. веку настати Немачка.

Религија[уреди]

Германи се у верском смислу деле на:

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126. 
  • Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64. 
  • Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
  • Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
  • „Ancient Rome: The Barbarian Invasions”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 12. 7. 2018. 
  • Antonsen, Elmer (2002). Runes and Germanic Linguistics. New York and Berlin: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-017462-5. 
  • Archer, Christon I.; Ferris, John R.; Herwig, Holger; Travers, Timothy H. E. (2008). World History of Warfare. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1941-0. 
  • Bauer, Susan Wise (2010). The History of the Medieval World: From the Conversion of Constantine to the First Crusade. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-05975-5. 
  • Beck, Heinrich and Heiko Steuer and Dieter Timpe, eds. Die Germanen. Studienausgabe. Reallexikon der germanischen Altertumskunde. Berlin, New York: Walter de Gruyter Xi + 258 pp.&nbsp. 1998. ISBN 978-3-11-016383-4..
  • Beckwith, Christopher I. (2009). Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13589-2. 
  • Bémont, Charles; Monod, Gabriel (2012). Medieval Europe, 395–1270. Lecturable [Kindle Edition]. ASIN B00ASEDPFA. 
  • Bloemers, J.H.F.; van Dorp, T. (1991). Pre- en Protohistorie van de Lage Landen (на језику: Dutch). Heerlen: De Haan / Open Universiteit. ISBN 978-90-269-4448-2. 
  • Boatwright, Mary T.; Gargola, Daniel J.; Talbert, Richard J. A. (2004). The Romans: From Village to Empire. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511875-9. 
  • Bogucki, Peter; Crabtree, Pam J. (2003). Ancient Europe 8000 B.C to A.D. 1000. Encyclopedia of the Barbarian World (vol. 2). New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 978-0-684-80670-9. 
  • Bowersock, G.W., Brown, Peter, and Oleg Grabar, eds. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Cambridge, Massachusetts. The Belknap Press of Harvard University Press.1999. ISBN 978-0-674-51173-6.
  • Braunmüller, Kurt. "Was ist Germanisch heute?" Sprachwissenschaft 25 (2000): 271– 295.
  • Brown, Peter (2012). Through the Eye of a Needle: Wealth, the Fall of Rome, and the Making of Christianity in the West, 350–550 AD. Princeton and Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16177-8. 
  • Burns, Thomas (1994). Barbarians within the Gates of Rome: A Study of Roman Military Policy and the Barbarians, CA. 375–425 A.D. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-31288-4. 
  • Burns, Thomas (2003). Rome and the Barbarians, 100 B.C.—A.D. 400. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-7306-5. 
  • Bury, J. B. (2000). The Invasion of Europe by the Barbarians. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-00388-8. 
  • Cameron, Averil (1997). „Cult and Worship in East and West”. Ур.: Leslie Webster; Michelle Brown. The Transformation of the Roman World, AD 400–900. London: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-0585-7. 
  • Chisholm, Hugh, ed. (1911). The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. 22. New York: Encyclopædia Britannica Inc. 
  • Chrysos, Evangelos (2003). „The Empire, the Gentes and the Regna”. Ур.: Hans-Werner Goetz; Jorg Jarnut; Walter Pohl. Regna and Gentes: The Relationship between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World. Leiden, NLD: Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-12524-7. 
  • Clements, Jonathan (2005). A Brief History of the Vikings: Last Pagans or the First Modern Europeans?. London: Constable & Robinson. ISBN 978-1-84529-076-4. 
  • Cole, Jeffrey (2011). Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-302-6. 
  • Collins, Roger (1999). Early Medieval Europe, 300–1000. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-65808-6. 
  • Cunliffe, Barry (2011). Europe between the Oceans, 9000 BC–AD 1000. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-17086-3. 
  • Dalby, Andrew (1999). Dictionary of Languages. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11568-1. 
  • Daniels, Patricia; Hyslop, Stephen (2014). Almanac of World History. Washington DC: National Geographic. ISBN 978-0-7922-5911-4. 
  • Danver, Steven L. (2015). Native Peoples of the World: An Encylopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues: An Encylopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues. Routledge. стр. 313. ISBN 978-1-317-46400-6. »Germans are a Germanic (or Teutonic) people that are indigenous to Central Europe)« 
  • Davies, Norman (1998). Europe: A History. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-097468-8. 
  • Derry, T.K. (2012). A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland. Minneapolis and London: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3799-7. 
  • Detwiler, Donald S. (1999). Germany: A Short History. Carbondale, IL: Southern Illinois University Press. ISBN 978-0-8093-2231-2. 
  • Drinkwater, John F. (2007). Alamanni and Rome 213–496: Caracalla to Clovis. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929568-5. 
  • Eliade, Mircea (1984). A History of Religious Ideas (vol. II): From Gautama Buddha to the Triumph of Christianity. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-20403-1. 
  • Ewing, Thor (2008). Gods and Worshippers in the Viking and Germanic World. Stroud, UK: The History Press. ISBN 978-0-7524-3590-9. 
  • Ferguson, Robert (2010). The Vikings: A History. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-311801-5. 
  • Frassetto, Michael (2003). Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-263-9. 
  • Geary, Patrick J. Before France and Germany. The creation and transformation of the Merovingian world. Oxford: Oxford University Press Xii + 259 pp.&nbsp. 1988. ISBN 978-0-19-504458-4..
  • Geary, Patrick J. (1999). „Barbarians and Ethnicity”. Ур.: G.W. Bowersock; Peter Brown; Oleg Grabar. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-51173-6. 
  • „Germans”. Columbia Electronic Encyclopedia. Приступљено 12. 7. 2018. 
  • „Germanic languages: The Emergence of Germanic Languages”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 12. 7. 2018. 
  • „Germanic peoples”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 11. 7. 2018. 
  • „Germanic religion and mythology”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 12. 7. 2018. 
  • „Germany: Ancient History”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 12. 7. 2018. 
  • Golther, Wolfgang (1908). Handbuch der Germanischen Mythologie (на језику: German). Stuttgart: Magnus-Verlag. 
  • Green, Dennis Howard; Siegmund, Frank (2003). The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-026-9. 
  • Green, Miranda, ed. (1996). The Celtic World. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-05764-6. 
  • Hachmann, Rolf; Kossack, Georg; Kuhn, Hans (1962). Völker zwischen Germanen und Kelten (на језику: German). Neumünster: K. Wachholtz. 
  • Halsall, Maureen (1981). The Old English Rune Poem: A Critical Edition. Toronto and Buffalo: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-5477-7. 
  • Heather, Peter (2003). The Visigoths from the Migration Period to the Seventh Century: An Ethnographic Perspective. Rochester, NY: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-033-7. 
  • Heather, Peter (2005). The Fall of the Roman Empire: A New History of Rome and the Barbarians. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515954-7. 
  • Heather, Peter (2012). Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-989226-6. 
  • Heather, Peter (2014). The Restoration of Rome: Barbarian Popes and Imperial Pretenders. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-936851-8. 
  • Herlihy, David (1985). Medieval Households. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-56376-6. 
  • Herrmann, Joachim. Griechische und lateinische Quellen zur Frühgeschichte Mitteleuropas bis zur Mitte des 1. Jahrtausends unserer Zeitrechnung. I. Von Homer bis Plutarch. 8. Jh. v. u. Z. bis 1. Jh. v. u. Z. II. Tacitus-Germania. III. Von Tacitus bis Ausonius. 2. bis 4. Jh. u. Z. IV. Von Ammianus Marcellinus bis Zosimos. 4. und 5. Jh. u. Z. Berlin: Akademie Verlag 1988–1992. I: 657 pp.&nbsp. ISBN 978-3-05-000348-1.. II: 291 pp.&nbsp. ISBN 978-3-05-000349-8.. III: 723 pp.&nbsp. ISBN 978-3-05-000571-3.. IV: 656 pp.&nbsp. ISBN 978-3-05-000591-1..
  • „History of Europe: The Germans and Huns”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 12. 7. 2018. 
  • Holmes, George, ур. (1995). The Oxford Illustrated History of Medieval Europe. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280133-3. 
  • James, Edward (1995). „The Northern World in the Dark Ages, 400–900”. Ур.: George Holmes. The Oxford History of Medieval Europe. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280133-3. 
  • Jansen, Christian (2011). „The Formation of German Nationalism, 1740–1850”. Ур.: Helmut Walser Smith. The Oxford Handbook of Modern German History. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923739-5. 
  • Katz, Solomon (1955). The Decline of Rome and the Rise of Mediaeval Europe. Ithaca, NY: Cornell University Press. ASIN B007FTF9V4. 
  • Kendrick, T.D. (2013). A History of the Vikings. New York: Fall River Press. ISBN 978-1-4351-4641-9. 
  • Kinder, Hermann; Hilgemann, Werner (2004). The Penguin Atlas of World History (Vol 1). Harmondsworth and New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-101263-6. 
  • Kishlansky, Mark; Geary, Patrick; O'Brien, Patricia (2008). Civilization in the West. New York: Pearson Longman. ISBN 978-0-205-55684-7. 
  • Kitchen, Martin (1996). The Cambridge Illustrated History of Germany. New York and London: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45341-7. 
  • Kramer, Lloyd; Maza, Sarah (2002). A Companion to Western Historical Thought. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-21714-5. 
  • Lamarcq, Danny; Rogge, Marc (1996). De Taalgrens: Van de oude tot de nieuwe Belgen [The Language Border: From the Old to the New Belgians] (на језику: Dutch). Leuven: Davidsfond. ISBN 978-90-6152-960-6. 
  • Levison, Wilhelm. Vitae Sancti Bonifatii archiepiscopi moguntini. Hannover: Hahn Verlag, 1905.
  • MacCulloch, Diarmaid (2011). Christianity: The First Three Thousand Years. New York: Penguin. ISBN 978-0-670-02126-0. 
  • Mallory, J. P.; Adams, Douglas (1997). Encyclopedia of Indo-European culture. London and Chicago: Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-884964-98-5. 
  • Manco, Jean (2013). Ancestral Journeys: The Peopling of Europe from the First Venturers to the Vikings. New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05178-8. 
  • McDonald, J.D. (2005). „Y Haplogroups of the World (PDF map)” (PDF). University of Illinois. Приступљено 22. 4. 2015. 
  • McGrath, Alister (2015). Christianity: An Introduction. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-118-46565-3. 
  • McKitterick, Rosamond (2008). Charlemagne: The Formation of a European Identity. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71645-1. 
  • Menéndez-Pidal, Ramón (1968). Manual de Gramática Histórica Español. Madrid: Espasa Calpe. ISBN 978-84-239-4755-3. 
  • Minahan, James (2000). One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30984-7. 
  • Minahan, James (2002). Encyclopedia of the Stateless Nations: Ethnic and National Groups Around the World A-Z [4 Volumes]. ABC-CLIO. стр. 2196. ISBN 978-0-313-07696-1. 
  • Mjöberg, Johan (1980). „Romanticism and Revival”. Ур.: David Wilson. The Northern World. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-28430-8. 
  • Moltke, Erik (1985). Runes and Their Origin: Denmark and Elsewhere. Copenhagen: Nationalmuseets Forlag. ISBN 978-87-480-0578-5. 
  • Mommsen, Theodor (1968). The Provinces of the Roman Empire: The European Provinces. Chicago and London: The University of Chicago Press. ASIN B000J0J1ZQ. 
  • Morgan, Kenneth (2001). The Oxford History of Britain. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280135-7. 
  • Mosse, George (1964). The Crisis of German Ideology: Intellectual Origins of the Third Reich. New York: Grosset & Dunlap. ASIN B000W259Y8. 
  • Mosse, George (1980). Toward the Final Solution: A History of European Racism. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-090756-3. 
  • Murray, Alexander C. (1983). Germanic Kinship Structure: Studies in Law and Societies in Antiquity and the Early Middle Ages. Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-065-5. 
  • Musset, Lucien (1993). The Germanic Invasions, the Making of Europe 400–600 AD. New York: Barnes & Noble. ISBN 978-1-56619-326-9. 
  • O'Donnell, James (2008). The Ruin of the Roman Empire. New York: Harper Collins. ISBN 978-0-06-078741-7. 
  • Oliver, Lisi (2011). The Body Legal in Barbarian Law. Toronto: University of Toronto. ISBN 978-0-8020-9706-4. 
  • Osborne, Roger (2008). Civilization: A New History of the Western World. New York: Pegasus Books. ISBN 978-1-933648-76-7. 
  • Ostler, Nicholas (2006). Empires of the Word: A Language History of the World. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-093572-6. 
  • Ozment, Steven (2005). A Mighty Fortress: A New History of the German People. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-093483-5. 
  • Pagden, Anthony (2001). Peoples and Empires: A Short History of European Migration, Exploration, and Conquest, From Greece to the Present. New York: Modern Library. ISBN 978-0-679-64096-7. 
  • Partridge, Eric (1966). Origins: Short Etymological Dictionary of Modern English. London: Routledge & K. Paul. ISBN 978-0-7100-1934-9. 
  • Pavlovic, Zoran (2006). Europe. Infobase Publishing. стр. 53. ISBN 978-1-4381-0455-3. 
  • Pohl, Walter (1997). „The Barbarian Successor States”. Ур.: Leslie Webster; Michelle Brown. The Transformation of the Roman World, AD 400–900. London: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-0585-7. 
  • Pohl, Walter (2002). Die Völkerwanderung: Eroberung und Integration (на језику: German). Stuttgart: Kohlhammer. ISBN 978-3-17-015566-4. 
  • Price, Arnold H. (1965). „The Germanic Forest Taboo and Economic Growth”. Vierteljahrshefte für Sozial-und Wirtschaftsgeschichte. 52 (3): 368—378. JSTOR 20729190. 
  • Ringe, Don (2006). A Linguistic History of English: From Proto-Indo-European to Proto-Germanic. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955229-0. 
  • Roberts, J. M. (1996). A History of Europe. New York: Allen Lane. ISBN 978-0-9658431-9-5. 
  • Roberts, J. M. (1997). A Short History of the World. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511504-8. 
  • Robinson, Orrin (1992). Old English and its Closest Relatives: A Survey of the Earliest Germanic Languages. London: Routledge. ISBN 978-0-8047-1454-9. 
  • Santosuo, Antonio (2004). Barbarians, Marauders, and Infidels: The Ways of Medieval Warfare. New York: MJF Books. ISBN 978-1-56731-891-3. 
  • Schulze, Hagen (2001). Germany: A New History. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00545-7. 
  • Smith, Woodruff D. (1989). The Ideological Origins of Nazi Imperialism. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504741-7. 
  • Strauss, Gerald (1963). Historian in an Age of Crisis. The Life and Work of Johannes Aventinus, 1477–1534. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ASIN B0000CLVQC. 
  • Stümpel, Gustav (1932). Name und Nationalität der Germanen. Eine neue Untersuchung zu Poseidonios, Caesar und Tacitus (на језику: German). Leipzig: Dieterich Verlag. 
  • Sykes, Bryan (2006). Saxons, Vikings, and Celts: The Genetic Roots of Britain and Ireland. London: Bantam Press. ISBN 978-0-393-06268-7. 
  • Tacitus, Cornelius (2009). The Agricola and the Germany of Tacitus. New York: Digireads. ASIN B0030FOZ3U. 
  • „The Order of The Teutonic Knights of St. Mary's Hospital in Jerusalem, 1190–2012”. The Imperial Teutonic Order. 
  • Todd, Malcolm (1999). The Early Germans. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-16397-8. 
  • Udolph, Jürgen. Namenkundliche Studien zum Germanenproblem. DeGruyter. Berlin: 1994. ISBN 978-3-11-014138-2.
  • Verhart, Leo (2006). Op Zoek naar de Kelten, Nieuwe archeologische ontdekkingen tussen Noordzee en Rijn (на језику: Dutch). Utrecht: Matrijs. ISBN 978-90-5345-303-2. 
  • Waldman, Carl; Mason, Catherine (2006). Encyclopedia of European Peoples. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-4964-6. 
  • Ward-Perkins, Bryan (2005). The Fall of Rome: And the End of Civilization. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280728-1. 
  • Weikart, Richard (2006). From Darwin to Hitler: Evolutionary Ethics, Eugenics, and Racism in Germany. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6502-8. 
  • Well, Colin (1996). „Celts and Germans in the Rhineland”. Ур.: Miranda Green. The Celtic World. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-14627-2. 
  • Wells, Peter S. (2003). The Battle That Stopped Rome: Emperor Augustus, Arminius, and the Slaughter of the Legions in the Teutoburg Forest. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-39302-028-1. 
  • Wickham, Chris (2009). The Inheritance of Rome: Illuminating the Dark Ages, 400–1000. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-02098-0. 
  • Wightman, Edith Mary (1985). Gallia Belgica. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-05297-0. 
  • Williams, Derek (1998). Romans and Barbarians. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-19958-6. 
  • Wilson, Derek (2005). Charlemagne: A Biography. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-307-27480-9. 
  • Wolfram, Herwig (1988). History of the Goths. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-05259-8. 
  • Wolfram, Herwig (1997). The Roman Empire and its Germanic Peoples. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-08511-4. 
  • Woolf, Greg (2012). Rome: An Empire's Story. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932518-4. 

Спољашње везе[уреди]