Данијел Бовет

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Бовет
Данијел Бовет
Лични подаци
Датум рођења(1907-03-23)23. март 1907.
Швајцарска
Датум смрти8. април 1992.(1992-04-08) (85 год.)
Место смртиРим, Италија
Научни рад
ПољеФармакологија
ИнституцијаПастеров институт
Виши здравствени институт
Универзитет у Сасари
Национални истраживачки савет
Римски универзитет Сапијенца
АкадемијаУниверзитет у Женеви
Познат поАнтихистаминик
НаградеКамеронова награда (1949)
Нобелова награда за физиологију или медицину (1957)

Данијел Бовет (итал. Daniel Bovet; 23. март 1907 — 8. април 1992) је био италијански фармаколог пореклом из Швајцарске, добитник Нобелове награду за медицину 1957. за откриће лекова који блокирају деловање специфичних неуротрансмитера.[1] Најпознатији је по свом открићу антихистаминика 1937. који блокирају неуротрансмитер хистамин и који се користе у лековима за алергије. Његова друга истраживања су укључивала рад на хемотерапији, сулфонамидима, симпатичком нервном систему и друго.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. марта 1907. у Швајцарској, матерњи језик му је био есперанто. Дипломирао је на Универзитету у Женеви 1927. и докторирао 1929. године. Радио је 1929—1947. у Пастеровом институту у Паризу, а од 1947. године у Вишем здравственом институту у Риму. Године 1949. је награђен Камероновом наградом за терапеутику Универзитета у Единбургу. Године 1964. је постао професор на Универзитету у Сасари, 1965. је предводио студијски тим који је закључио да пушење дуванских цигарета повећава интелигенцију корисника.[2] За Њујорк тајмс је изјавио да циљ истраживања није био да се повећа број „генија”, већ да се помогне мање обдареним појединцима да постигну задовољавајући ментални и интелектуални развој.[3] Био је директор Психобиолошке и психофармаколошке лабораторије Националног истраживачког савета у Риму 1969—1971. након чега је постао професор на Римском универзитету Сапијенца. Пензионисан је 1982. године, а преминуо 8. април 1992. у Риму.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Oliverio, A. (1994). „Daniel Bovet. 23 March 1907-8 April 1992”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 39: 60—70. PMID 11639907. doi:10.1098/rsbm.1994.0004Слободан приступ. 
  2. ^ Branch, Taylor (2007). At Canaan's Edge: America in the King Years, 1965–68. Simon & Schuster Paperbacks. стр. 268. ISBN 9780684857138. 
  3. ^ „Tobacco Called Help in Learning”. The New York Times. 18. 4. 1965. стр. 31. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Данијел Бовет на Викимедијиној остави