Газиместан
| Меморијални комплекс Газиместан | |
|---|---|
 Споменик косовским јунацима | |
| Опште информације | |
| Место | Косово Поље |
| Општина | Приштина |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Меморијални комплекс |
| Време настанка | 1389/1953. |
| Тип културног добра | Споменик културе и просторно културно историјска целина од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Центар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић |
Газиместан је меморијални комплекс подигнут у знак сећања на Косовску битку (1389), који се налази око 6—7 километара југоисточно од стварног ратишта познатог као Косово поље. Газиместан је доступан са ауто-пута Приштина—Косовска Митровица, на 5 km северозападно од Приштине. Сваке године на Видовдан, односно 28. јуна, одржава се помен код споменика, који је прекривен ликом кнеза Лазара, који је предводио српску војску у Косовском боју.
Као историјски простор односно централно место судара српске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе: споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. године по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе и Газиместан турбе (Барјактарево турбе). На узвисини је Споменик косовским јунацима, док је километар према селу Лазареву Муратово турбе, а на југу, на 500 m, Барјактарево турбе.
Назив
[уреди | уреди извор]Газиместан потиче од арапске речи „гази” која означава хероја, односно светог ратника, и српске речи „место”.[1]
Простор комплекса Газиместан
[уреди | уреди извор]Подручје споменичког комплекса Газиместана, Пландишта, Трешевине и Лазарева, граничи се на северној страни са простором Бакшија; на североисточној страни са Брњичком реком; на источној страни границу чине насеље Доња Брњица и простор Равниште; на јужној страни је простор и насеље Орловић; на западној страни су простори Широко поље и Мазгит са насељем Горњи Мазгит. Пут за Приштину на западној страни делимично граничи, а делимично пролази кроз ову целину. Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке.
Прослава 600. годишњице битке
[уреди | уреди извор]Поводом обележавања шест векова од Косовске битке, на Видовдан 1989. године у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића. Године 1999, по уласку НАТО трупа и успостављању власти УНМИК-a, простор је девастиран, а у меморијалној кули начињена су оштећења на информативним апликацијама.
На прослави, по проценама, се скупило око милион људи. Појединци историчари и бивши југословенски политичари сматрају да је тада Слободан Милошевић у свом говору најавио распад СФР Југославије.[2]
Разарање 1999. године
[уреди | уреди извор]Спомен-обележје је оскрнављено и оштећено минирањем у присуству британских снага КФОР-а августа 1999. године.
Комплекс данас
[уреди | уреди извор]Комплекс Газиместана са споменицима и божурима је био под заштитом државе до 1999. године. Иако га од тада чувају међународне снаге, неки Албанци на њему подижу грађевинске објекте. У близини споменика је приватна ергела коња и коњички клуб који терене Газиместана користи као хиподром.
Срби се сваке године о Видовдану окупљају код Споменика косовским јунацима на Газиместану, а Српска православна црква одржи помен.
На Видовдан 28. јуна 2012. код споменика се окупило 10.000 Срба а беседу је држао Патријарх српски Иринеј.[3] На свечаности 2012. десио се инцидент када је Косовска полиција наредила посетиоцима да скину мајице исписане ћирилицом или било чим што подсећа на Србију.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]- Косовска битка
- Косовски завет
- Натпис на косовском каменом стубу
- Строги природни резерват Косовски божур — Газиместан
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ejdus 2020, стр. 59, n. 15.
- ^ „Na grdnom sudilištu”. danas.rs. 29. 6. 2014.
- ^ „Печат (политички магазин, од 23,28 до 30,10 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012.
- ^ „Новинари РТРС-а и Гласа Српске нападнути на Косову”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Меморијални споменички комплекс Газиместан) — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Радио-телевизија Републике Српске: Парастос на Газиместану служиће патријарх Иринеј, 26. 6. 2012. (језик: српски)
- Меморијални комплекс "Газиместан"
