Газиместан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Меморијални комплекс Газиместан
Kosovo Polje sized.jpg
Споменик косовским јунацима
Опште информације
Место Косово Поље
Општина Обилић
Држава  Србија
Врста споменика Меморијални комплекс
Време настанка 1389./1953.
Тип културног добра Споменик културе и просторно културно историјска целина од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту Центар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић
Од 1999. Газиместан обезбеђују међународне снаге

Газиместан је меморијални комплекс и узвишење на североистоку Приштине (626 m), пет километара од града, с десне стране магистрале за Косовску Митровицу. На њему је вођена Косовска битка на Видовдан 1389. године.

Као историјски простор односно централно место судара српске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе: споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. године по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе и Газиместан турбе (Барјактарево турбе). На узвисини је Споменик косовским јунацима, док је километар према селу Лазареву Муратово турбе, а на југу, на 500 м, Барјакрарево турбе.

Простор комплекса Газиместан[уреди]

Подручје споменичког комплекса Газиместана, Пландишта, Трешевине и Лазарева, граничи се на северној страни са простором Бакшија; на североисточној страни са Брњичком реком; на источној страни границу чине насеље Доња Брњица и простор Равниште; на јужној страни је простор и насеље Орловић; на западној страни су простори Широко поље и Мазгит са насељем Горњи Мазгит. Пут за Приштину на западној страни делимично граничи, а делимично пролази кроз ову целину. Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке.

Прослава 600. годишњице битке[уреди]

Поводом обележавања шест векова од Косовске битке, на Видовдан 1989. године у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића. Године 1999, по уласку НАТО трупа и успостављању власти УНМИК-a, простор је девастиран, а у меморијалној кули начињена су оштећења на информативним апликацијама.

Газимездан на Видовдан 2009. године

На прослави, по проценама, се скупило око милион људи. Неки историчари и бивши југословенски политичари сматрају да је тада Слободан Милошевић у свом говору најавио распад СФР Југославије.

Разарање манастира 1999. године[уреди]

Спомен-обележје је оскрнављено и оштећено минирањем у присуству британских снага КФОРавгуста 1999. године.

Комплекс данас[уреди]

Комплекс Газиместана са споменицима и божурима је био под заштитом државе до 1999. године. Иако га од тада чувају међународне снаге, неки Албанци на њему подижу грађевинске објекате. У близини споменика је приватна ергела коња и коњички клуб који терене Газиместана користи као хиподром.

Срби се сваке године о Видовдану окупљају код Споменика косовским јунацима на Газиместану, а Српска православна црква одржи помен.

На Видовдан 28. јуна 2012. код споменика се окупило 10.000 Срба а бесједу је држао Патријарх српски Иринеј.[1] На свечаности 2012. десио се инцидент када је Косовска полиција наредила посетиоцима да скину мајице исписане ћирилицом или било чим што подсећа на Србију.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Печат (политички магазин, од 23,28 до 30,10 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012. 
  2. „Новинари РТРС-а и Гласа Српске нападнути на Косову”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012. 

Спољашње везе[уреди]