Насељавање Срба на Балканско полуострво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Насељавање Срба на Балканско полуострво и његов ток не можемо са сигурношћу датирати, што због непостојања прецизних извора из тог времена, тако и због чињенице да још увек није разрешен проблем њихове прапостојбине. Сматра се да је насељавање Срба отпочело након пропасти опсаде Цариграда 626. године и да се окончало пре смрти византијског цара Ираклија (610641) 11.02.641. године[1].

Проблем положаја Беле Србије[уреди]

Главни чланак: Бела Србија
Бела Србија и Бела Хрватска у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника

Бојка или Бела Србија је била област у Европи која је према наводима византијског цара Константина Порфирогенита (913959) у спису О управљању царством (лат. De administrando imperio) била прапостојбина Срба из које су они кренули на Балканско полуострво. Он у свом делу каже:„Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели, насељених са оне стране Турске (Мађарске), у крају који се код њих назива Бојки (Бојка), где им је у суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска (југ данашње Пољске и Шлеска), она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени“[2]. Сам термин Бојка али и њен тачан положај до данас нису разрешени и на снази су две претпоставке које је смештају:

Српске области на Балкану[уреди]

Serb lands in the 9th century.png
Српске земље
у раном средњем веку
У Приморју
У Залеђу

Према Константину Порфирогениту Срби су населили простор од Цетине до Бојане док је северну границу њихових насељавања чинила Сава односно Дунав. Границу између Срба и Хрвата чине жупе:

  • Имота,
  • Цетина,
  • Ливно
  • Плива

које су у саставу Хрватске.

Најсевернија приморска област коју су населили Срби била је Неретвљанска од Цетине до Неретве са острвима Хвар, Брач, Корчула и Мљет. Од Неретве до Дубровника простирало се Захумље, док се од Дубровника до Бока которске простирала Травунија са Конављем, док је најјужнија област насељена Србима Дукља од Котора до Бојане. Границу приморских области према унутрашњости чинила је вододелница Дунава (односно Црног мора) и Јадранског мора. У унутрашњости се простирала област коју Порфирогенит назива Србија која се простирала између долина река Врбаса и Ибра и у њеном саставу налази се Босна. Податке о пореклу Хрвата и Срба и њиховом доласку на Балканско полуострво, осим домаћих хроника сумњивог порекла и садржаја доноси још само византијски цар Константин Порфирогенит у свом делу „О Управљању царством“ лат. De administrando imperio писаног средином X века. На основу података и легенди које износи Порфирогенит може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја некадашње Источне Немачке, Пољске и севера Чешке стигли на Балканско полуострво током владавине цара Ираклија (610—641), прецизније у њеној другој половини односно након комбиноване опсаде Цариграда 626. године.


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Група аутора, „Историја српског народа“ (књига 1), Београд, 1981.
  2. Константин Порфирогенит, „О управљању царством“ (глава 32.)

Литература[уреди]

Примарни извори[уреди]

Научни радови[уреди]