Теорије о пореклу Срба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Срби су јужнословенски народ, који живи претежно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. Према тврдњама генетике и антропологије, Срби су потомци словенских племена и балканских староседелаца (Илира, Трачана, итд). Међутим, постоје теорије које тврде да име Срби можда имају другачије корене. Постоји неколико теорија о пореклу српског имена, али треба имати у виду да ове теорије нису шире прихваћене од званичне историјске науке, јер не постоји довољно доказа који би их подржали.

Теорије о положају Беле Србије[уреди]

Бела Србија или Бојка је била област у Европи која је према наводима византијског цара Константина Порфирогенита (913959) у спису О управљању Царством (лат. De administrando imperio) била прапостојбина Срба из које су они кренули на Балканско полуострво.

О положају Беле Србије постоје различите теорије. На снази су три претпоставке које је смештају:

Иранска теорија[уреди]

Племе Serbi поред ушћа реке Волге, према грчким писаним изворима, на карти штампаној у Лондону око 1770.
Сеоба Срба са Кавказа према Нику Жупанићу

Ова теорија се заснива на подацима старих аутора који помињу народ под именом Серби (Serbi) или Сербои (Serboi) међу сарматским (иранским) односно аланским племенима, која су живела у источној Европи, северно од Кавказа.

Први писани помени „сарматских Срба“ се могу наћи у 1. веку (69. године), у делу Плинија Цецилија Секундуса „Познавање природе“, и то у латинизованом облику - Serbi. Ови Serbi су ту забележени као народ који живи у Азијској Сарматији (Sarmatia Asiatica), северно од Кавказа, па се из тога претпоставља да су били сарматско (иранско) племе.

После Плинија, народ Serbi помиње и Птолемеј.

Веза између ових сарматских „Старих Срба“ (како поједини аутори називају народ Serbi) и данашњих Срба није научно доказана, већ представља хипотезу. Претпоставља се да су се Serbi из Азијске Сарматије преселили у средњу Европу (Полабље) у 4. веку, заједно са Аланима. Мисли се да су Serbi и Алани били веома сродна сарматска племена, а потомци Алана су данашњи Осети на Кавказу. Према другом тумачењу и сами Serbi су били део Алана.

Даље се претпоставља да су се Serbi на подручју Полабља мешали са Словенима и оставили им своје име. Из тога произилази, а на основу реконструкције вероватне Сеобе Словена, да се део ових Словена, који је усвојио име Срби, доселио на Балкан у 7. веку, где се измешао са раније досељеним словенским племенима и романизованим потомцима балканских староседелаца. Други део Срба, како се тврди, који се није доселио на Балкан, остао је да живи у Полабљу, а њихови потомци би били данашњи Лужички Срби.

Староседелачка теорија (Дунавско-панонска теорија)[уреди]

Староседелачка теорија или Дунавско-панонска теорија се не бави пореклом српског имена, већ пореклом Срба у антрополошком и генетском смислу. Основу ове теорије чини идеја да су Срби староседеоци на Балкану, односно да су они директни наследници културе Лепенског Вира, па потом Винчанске културе и других култура дунавско-панонске низије, све до данашњих дана. Тврди се да су Срби током своје историје, у више наврата, из различитих разлога, у већем броју напуштали Балкан и кретали у сеобе и освајања. Део Срба је остајао на Балкану. На крају сеоба или похода поново би се враћали на Балканске просторе.

Индијска теорија[уреди]

Држава народа Сјанби (Сарби), на подручју данашње Монголије, 1-3. век. Према мишљењу романтичарских историчара Сарби су у ствари били Срби.

Један број романтичарских историчара заступао је теорију да су Срби пореклом из Индије, одакле су се селили у разним правцима - у Сибир, Месопотамију, северну Африку, на Кавказ, Балкан и у остатак Европе.

У склопу ове теорије, изнета је и теза да су припадници античког народа Сјанби (познатог и као Сарби) на подручју данашње Монголије у ствари били Срби, на основу сличности њиховог имена са именом Срба.

Остале теорије[уреди]

Постоји пуно теорија које обједињују неке од наведених. Тако је Милојевић сматрао да су Срби пореклом из Индије и Ирана и староседеоци Балкана у исто време.

Антропологија и генетика[уреди]

Срби углавном припадају динарској раси, једном од варијетета беле расе која се сматра староседеоцем Европе.

Према подацима Српског ДНК пројекта од августа 2017. године на преко 1.478 тестираних, код Срба су присутне следеће хаплогрупе:

  • I2a-CTS10228 са 35,2%
  • R1a са 17,3%
  • E1b-V13 са 14,4%
  • I1 са 8,86%
  • J2b са 6%
  • R1b са 5,48%
  • J2a са 3,3%
  • G2a са 3,04%
  • N2-P189.2 са 2,7%
  • J1 са 1,4%
  • I2-M223 са 0,87%
  • Q са 0,54%
  • Остали 0,091%
[1]

По истраживањима разних америчких института, код Срба словенски дна азијског порекла R1a не прелази 15%, док је код Хрвата заступљен чак и дупло више. По тим разним истраживањима Срби су више приказани као староседеоци Балкана. Што и није далеко од истине собзиром да су мушки потомци DNA Y I хаплогрупе једини потомци изворних палеолитних Европљана.

Mirabal Sheyla et al,"Human Y-chromosome short tandem repeats: A tale of acculturation and migrations as mechanisms for the diffusion of agriculture in the Balkan Peninsula", American Journal of Physical Antropology, Volume 142, Issue 3, pages 380-390, July 2010

  • I1: 7,8%
  • I2b1: 1,67%
  • I2a2: 38,5%

Укупно I: 47,97%

  • R1a: 14,5%
  • R1b: 4,5%
  • E1b1b: 17,3%
  • J1: 0,6%
  • J2a: 3,3%
  • J2b: 1,7%
  • G2a: 2,2%
  • N: 3,3%
  • Q: 1,7%
  • H: 2,2%
  • L: 0,6%

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]