Портал:Олимпијске игре/Изабрани чланак

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабрани чланци
[уреди извор]

Јануар[уреди извор]

Меч између Русије и Летоније на Олимпијским играма 2010.

Хокеј на леду, или само Хокеј је екипни спорт који се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова. У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак (енгл. puck). Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.

У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као „канадски хокеј“.

Стандардизацију хокејашке игре врши Светска хокејашка асоцијација (или ИИХФ) која има укупно 68 чланова, и која организује турнире у оквиру светских првенстава и олимпијских игара. Најуспешније репрезентације у хокеју на леду у обе конкуренције су Канада, Русија, САД, Чешка, Финска, Словачка и Шведска.


уреди

Фебруар[уреди извор]

Клизачи Maрија Петрова и Aлексеј Тихонов

Уметничко клизање је зимски спорт у којима инвидуалци, парови, или групе људи изводе скокове, пируете, и остале потезе на леду, често праћени музиком. Клизачи се такмиче у више нивоа, од почетника до професионалца, на националним и интернационалним такмичењима. Међународна клизачка организација (ISU) одређена је за такмичења и суђења на њима. Уметничко клизање спада у једно од одабраних спортова на Зимским олимпијским играма.

Главна интернационална такмичења већином организује лично ISU. У то се укључује Зимске Олимпијске игре, Светско првенство у уметничком клизању, ИСУ Гранд при, Европско првенство у уметничком клизању и првенство Четири континента.

Сам спорт је такође уско повезан и са шоу бизнисом. Главна такмичења укључују егзибиције у којима најбољи клизачи изводе тачке по избору, без икаквих забрана и ограничења пред публиком. Многи клизачи данас, и током каријере, као и после ње, клизају и учествују у клизачким егзибицијама и представама обично по завршетку годишње клизачке сезоне (обично у лето и пролеће).


уреди

Март[уреди извор]

Женска кошарка

Кошарка је врста тимског спорта у ком две екипе састављене од пет играча покушавају постићи што више поена убацивањем лопте кроз обруч коша по одређеним правилима.

До поена се долази убацивањем лопте кроз обруч коша. Екипа која на крају утакмице постигне више поена је победник. Кош постигнут унутар лука вреди 2 поена, иза лука вреди 3 поена, а слободно бацање вреди 1 поен. Лоптом се управља њеним ударањем о подлогу (вођење) или међусобним додавањем између саиграча. Телесни контакт који омета играча у игри није дозвољен. Постоје строго одређена правила и начини на које се лопта сме водити.

Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и вођења, као и позиције играча и нападачки и обрамбени механизам. Док се уобичајена такмичарска кошарка одвија под строгим и точно одређеним правилима, разне варијације кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с мањим бројем правила. Кошарка је један од најгледанијих спортова на свету.

Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену за кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као вањски спорт на подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.


уреди

Април[уреди извор]

Владе Дивац

Владе Дивац (3. фебруар 1968, Пријепоље, Србија, Југославија) је прослављени бивши југословенски и српски кошаркаш. Од 2009. године је председник Олимпијског комитета Србије.

Дивац је играо на позицији центра у Слоги, Партизану, Лејкерсима, Хорнетсима, Црвеној звездиЕвролиги) и Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са кошаркашком репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма. За национални тим Југославије је одиграо 145 утакмица и постигао 1345 поена.

Иако активан играч, Дивац је био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Године 2008. УЛЕБ га је сврстао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.


уреди

Мај[уреди извор]

Мишел Платини

Мишел Франсоа Платини (франц. Michel François Platini; 21. јун 1955) је бивши француски фудбалер и тренер и тренутни председник УЕФА. Једини је играч који је успео да три године заредом освоји титулу Најбољег фудбалера Европе, а 1999. је узабран за седмог најбољег фудбалера у 20. веку у избору IFFHS.

Платини је био члан репрезентације Француске која је освојила Европско првенство у фудбалу 1984., на ком је Платини био најбољи играч и стрелац. Учествовао је на Светским првенствима у фудбалу 1978, 1982. и 1986, стигавши до полуфинала у последња два. Платини, Ален Жирес, Луј Фернандез и Жан Тигана су чинили "магични квадрат", групу играча која је чинила окосницу репрезентације Француске током 1980их.

Платини је играо за олимпијску репрезентацију Француске на Опимпијским играма 1976. у Монтреалу. Турнир је почео 19. јула победом 4:0 над Мексиком. Затим је дошла још једна победа од 4:0 над Гватемалом, а Платини је постигао два гола. Французи су такмичење у групи завршили нерешеним исходом против Израела, а Платини је постигао гол из једанаестерца. Француска је у четвртфиналу поражена од Источне Немачке 4:0, а утакмицу је завршила са 9 играча.

Платини је именован Витезом Легије части 29. априла 1985, а Официр је постао 1988. Био је селектор француске репрезентације четири године и коорганизатор Светског првенства 1998. у Француској. Такође је био председник Техничког и развојног комитета ФИФА и потпредседник Фудбалског савеза Француске.


уреди

Јуни[уреди извор]

Фудбалска лопта

Фудбал (енгл. football, од речи (енгл. foot) — стопало, и (енгл. ball) — лопта) или ногомет је колективни спорт који се игра између две екипе, састављене од по једанаест играча. Фудбал је тренутно најпопуларнији спорт на свету. Игра се у преко 200 земаља. Могу га играти људи свих годишта и оба пола. Често се о фудбалу говори као о „најважнијој споредној ствари на свету“. Игра се фудбалском лоптом на правоугаоном игралишту с травнатом или вештачком подлогом. Голови су смештени један насупрот другом на крају уже стране игралишта. Циљ игре је убацити лопту у противнички гол било којим делом тела осим руком. Једино голман може у ограниченом простору, такозваном шеснаестерцу, играти руком. Победник утакмице је екипа која на крају утакмице постигне више голова (погодака).

Савремена фудбалска игра развила се у Енглеској после стварања првог фудбалског савеза 1863. године. Прва правила датирају из исте године, а са мањим променама одржала су се и до данас. Највише фудбалско тело је ФИФА (Fédération Internationale de Football Association). ФИФА организује Светско првенство у фудбалу, најпрестижније спортско такмичење уопште.

Фудбал се игра по прописима који се називају правила фудбалске игре. Сви учесници, 22 играча, чине све сагласно с правилима игре да задрже лопту у поседу своје екипе и да је спроведу у противнички гол. Екипа која постигне више погодака на крају утакмице је победник, а ако обе екипе имају једнак број постигнутих погодака, или ниједна екипа не постигне погодак, утакмица је нерешена (реми).


уреди

Јули[уреди извор]

Амблем Параолимпијских игара

Параолимпијске игре су Олимпијске игре спортиста са визичким оштећењима, параплегијом, церебралном парализом, ампутацијом, као и оштећењима вида. Оне су проистекле из игара параплегичара (Stoke Mandeville Games), чији је оснивач Лудвиг Гутман (Ludwig Guttmann), шеф болнице у Ејлсберију у Енглеској, један од најеминентнијих светских стручњака за оштећење кичме.

Истога дана 29. јула 1948. када су отворене Олимпијске игре у Лондону, на спортским теренима поменуте болнице отворене су и игре параплегичара у којима је учествовало свега 16 припадника британских оружаних снага (14 мушкараца и 2 жене).

То је била јавна демонстрација којом се хтело указати да се и особе са тешким физичким оштећењима могу бавити спортом.

Године 1952. у овим играма су учествовали и параплегичари Холандије и одтад су се као међународне почеле одржавати крајем августа сваке године на теренима Стоук Мандевила. Број земаља учесника се сваке године повећавао, а тиме и број млађих такмичара.

Почев од 1960. године игре се одржавају сваке године у другој земљи под називом Параолимпијске игре. Настојало се да се она одржавају у оној земљи у којој се одржавају и Летње олимпијске игре.

Прве Параолимпијске игре одржане су 1960. године у Риму. Окупиле су око 400 такмичара из 22 земље. Друге су одржане у Токију у новембру 1964, са 370 такмичара из 22 земље, треће у Израелу, четврте у Хајделбергу, у Западној Немачкој, од 1. до 11. августа уз учешће око 1000 такмичара из 43 земље


уреди

Август[уреди извор]

I Олимпијске игре - Атина 1896 Αγώνες της 1ης Ολυμπιάδας - Αθήνα 1896

Летње олимпијске игре 1896 биле су међународно мулти-спортско такмичење које се одржавало у Атини Грчка, од 6. априла до 15. априла 1896. године. Биле су то прве Олимпијске игре модерног доба. Античка Грчка била је постојмина Олимпијских игара, па је Атина била одговарајући избор почетка модерних Олимпијских игара.

Упркос бројним препрекама и организацица Игара 1896. била је велики успех. Игре су биле највеће међународно такмичење одржано до тада. Игре су одржане на Панатинаико стадиону, првом великом стадиону у савременом свету, са могућности да прими највеће број гледалаца који су посматрали неку спортску приредбу.< Врхунац Игара за Грке била је маратонска победа њихових сународника Спиридона Луиса. Најуспешнији је био немачки такмичар рвач и гимнастичар Карл Шуман, који је освојио четири златне медаље.

На Париском универзитету Сорбони одржан је оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета, МОКа од 16. јуна до 23. јуна 1894. године на предлог барона Пјер де Кубертена. По оснивању МОК-а одлучено је да се Прве модерне Олимпијске игре одрже у њиховој прадомовини Грчкој где су рођене пре 2762. године. Одређено је и да то буде у Атини. Због тога је част да буде изабран за првог председника МОК-а добио грк Деметриос Викелас.


уреди

Септембар[уреди извор]

Одбојкашице у блоку

Одбојка је врста тимског и олимпијског спорта где се лопта удара руком преко мреже на противничку страну. Тим чине шест играча где свако има своју функцију. Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и либера. Техничар је мозак екипе и он увек стоји у близини мреже. Блокери такође стоје код мреже и њихова улога је да блокирају противнички смеч. Коректор смечује, а примачи и либеро примају сервис. Модерна одбојка се игра на три добијена сета, до 25 поена. Када и једна и друга екипа имају по два добијена сета, игра се пети сет, тзв. ТАЈ-БРЕJК до 15 поена. у тиму је 12 играча, али је само 6 на терену. Остали су на клупи, они су замене. Либеро никада не сервира.

Одбојка је спорт који обилује брзином и свестраним покретима тела па се од играча очекују брзе реакције, сабраност и тренутна сналажљивост. Главна обележја данашњих националних селекција су снага и висина, али и способност екипе и тренера да развије нове тактике и стратегије игре је оно што доноси успех на утакмицама.

Одбојка је тимска (колективна) игра у којој се две екипе од по шест играча боре на терену димензија 18x9 метара. По средини игралишта разапета је мрежа широка 1 метар и дуга 9,5 метара. Размак између горњег руба мреже и тла је различит: 243 cm за сениоре и 224 cm за сениорке.

Игралиште је средишњом линијом подељено на два поља; на 3 метра од ње теку са стране паралелне линије које означавају зону напада, а иза њих зону обране.

Простор за сервирање је иза задње линије и може се слободно сервирати с било којег места дуж линије.


уреди

Октобар[уреди извор]

Амблем Универзијаде

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation (FISU)), на којима учествију студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games.

Постоји Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Право учешћа имају редовни студенти старији од 17, а млађи од 28 година.

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре су требале да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОКа Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут "олимпијски" може користити само за Олимпијске игре.

Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.


уреди

Новембар[уреди извор]

Скијаш

Алпско скијање је врло раширен начин скијања на планинским падинама прекривеним снегом. Име је добило по Алпима, планинском венцу у Европи где је традиција таквог начина скијања и зачета. Иако је алпско скијање данас раширено у цијелом свијету и на свим континентима, назив се задржао до данас.

Овај вид скијања врло је раширен вид рекреације али и један од стандардних олимпијски спортова на зимским Олимпијским играма.

Кроз историју су се технике алпског скијања често значајно мењале. Разлога за те промене било је више, осим саме домишљатости појединих учитеља скијања ту је и технолошки напредак материјала, облика и функционалности скијашке опреме, ниво уређености стаза, итд.

Прва позната алпска техника је Lilefender, а добила је име по граду Лиленфелду. Реч је о техници скијања помоћу једног дугачког штапа, код којег скијаш забада штап у средиште завоја па се затим око њега ротира и на тај начин одређује смер скретања. Касније су скијаши врло брзо усвојили коришћење два краћа штапа а не једног дугачког.


уреди

Децембар[уреди извор]

Ларионов на ревијалној утакмици 2008.

Игор Николајевич Ларионов (рус. Игорь Николаевич Ларионов; 3. децембар 1960) је некадашњи совјетски и руски професионални играч хокеја на леду. Заједно са сународником Вјачеславом Фетисовим био је први хокејаш са подручја СССР који се отворено залагао за права играча да наступају у НХЛ лиги.

Током играчке каријере играо је на позицији центра и био је познат по изразито прецизним пас ударцима, због чега је зарадио надимак „Професор“. У 29 година дугој каријери освојио је три титуле Стенли купа са екипом Детроит ред вингса (1997, 1998 и 2002), четири титуле светског првака са репрезентацијом СССР (1982, 1983, 1986 и 1989) и две златне олимпијске медаље (1984 и 1988). Објединивши три највреднија трофеја у хокејашком спорту 7. јуна 1997. постао је члан хокејашке златне тројке, а од 10. новембра 2008. члан је и хокејашке куће славних.

Професионална играчка каријера Игора Ларионова трајала је пуних 29 година, од 1977. до 2006. године. Током каријере наступао је за 9 различитих клубова.


уреди