Портал:Сједињене Америчке Државе/Чланак месеца 2014.
Изабране биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Стоунволска револуција позната и као Стоунволска побуна (engl. Stonewall riots) представља серију спонтаних, насилних демонстрација против полицијске рације које су започеле у раним јутарњим сатима 28. јуна 1969, у непосредној близини бара Стоунвол ин у њујоршкој четврти Гринич вилиџ. Овај догађај се често наводи у америчкој историји као први случај побуне припадника ЛГБТ заједнице против систематског прогона сексуалних мањина који је имао такође и подршку саме америчке владе. Овај догађај сматра се почетком организованог активизма и покрета за геј права у Сједињеним Америчким Државама, као и у остатку света.
Амерички геј мушкарци и лезбијке су у шестој и седмој деценији ХХ века живели у правном систему са законима који су хомосексуалне активности стављали ван закона. Ране хомофилне групе покушавале су да докажу да се геј особе могу асимиловати у друштво, те су настојале да своје активности изводе ненасилним средствима. Међутим, шездесете године 20. века су биле, у погледу друштвеног активизма, веома бурне, због појачане делатности многих друштвених покрета, укључујући Афроамерички покрет за грађанска права, контракултуру тог времена, и антиратне демонстрације. Ови фактори, у комбинацији са либералним окружењем Гренвич вилиџа, допринели су избијању побуне.
У то време је веома мали број угоститељских објеката давао отворен приступ геј особама. То су најчешће били барови, али власници тих барова углавном нису били геј особе. Стоунвол ин је тада био у власништву мафије, и био је популаран у најсиромашнијем и најмаргинализованијем слоју геј заједнице, као што су: трансродне особе и драг квинсице, феминизирани млади мушкарци, мушкарци који су се бавили проституцијом и млади бескућници. Полицијске рације у геј баровима су тада биле рутинска појава, али су полицајци те ноћи изгубили контролу над ситуацијом у Стоунвол ину, и испровоцирали су групу људи која је била спремна на побуну. Тензије између њујоршке полиције и геј становника Гринич вилиџа ескалирале су у нове протесте који су почели наредне вечери и трајали су неколико дана. За неколико недеља, становници Гринич вилиџа су се организовали у активистичке групе како би концентрисали напоре на успостављање места на којима ће геј мушкарци и лезбијке моћи отворено испољавати сексуалну оријентацију без страха од хапшења.
После Стоунволске револуције, ЛГБТ особе у Њујорку суочиле су се са родним, класним и генерацијским препрекама у својим напорима да створе јединствену заједницу. У року од шест месеци у Њујорку су формиране две геј активистичке организације, а покренута су и три листа са циљем да промовишу права геј мушкараца и лезбијки. У року од неколико година организације за геј права основане су широм САД и света. Дана 28. јуна 1970. одржане су прве параде поноса у Лос Анђелесу, Чикагу и Њујорку поводом годишњице немира. Слични маршеви организовани су и у другим градовима. Данас се параде поноса одржавају широм света, обично крајем јуна, у знак сећања на Стоунволску револуцију.
Фебруар[уреди извор]
Мауна Лоа (енгл. Mauna Loa) највећи је вулкан на Земљи с обзиром на обим и један од пет вулкана који сачињавају острво Хаваји у америчкој савезној држави Хаваји. Типично за подручје северног Пацифика, Мауна Лоа је активни вулкан у облику штита, чија се запремина процењује на 75.000 км3. Рачунајући од морског дна, висок је 10.099 м, од чега је над морем 4169,40 м. Ипак, то га не чини и највишим вулканом на Хавајском архипелагу, јер је суседни вулкан Мауна Кеа виши за 37 метара.
Хавајско име Мауна Лоа у преводу значи дуга планина. Лава коју вулкан избацује ерупцијом сиромашна је силицијум диоксидом, па Мауна Лоа има благе падине. То такође значи да ерупције нису експлозивног карактера. Премда се процењује да вулкан еруптира преко 700.000 година и да се уздигао изнад морског нивоа пре 400.000 година, старост стена на планини износи око 200.000 година. Магма му долази из хавајске вруће тачке, која је током десетина милиона година створила Хавајска острва. Научници предвиђају да ће се померањем Пацифичке плоче временом и Мауна Лоа удаљити од вруће тачке, те да ће за петсто хиљада до милион година постати угашени вулкан.
Последња ерупција вулкана догодила се 1984. године. Премда у последњих двестотинак година нису забележене људске жртве, ерупције из 1926. и 1950. године уништиле су нека села на обронцима, а град Хило је делом изграђен на окамењеној лави насталој након ерупције са краја 19. века. Са обзиром на потенцијалну опасност коју представља за околна урбана подручја, Мауна Лоа је део програма Decade Volcanoes, који проучава најопасније светске вулкане, а прати се од 1912. године из Хавајског вулканског опсерваторијума. Близу врха вулкана су још два опсерваторијума, од којих један проучава атмосферу, а други Сунце. Подручје националног парка Хавајски вулкани обухвата врх, као и југоисточни обронак Мауна Лое, те суседни вулкан Килауеа.
Март[уреди извор]
Национални парк Хавајски вулкани (енгл. Hawai‘i Volcanoes National Park) један је од 58 националних паркова смештених у Сједињеним Америчким Државама, а сматрају га најатрактивнијим парком. Налази се на листи УНЕСКОове Светске баштине.
Овај атрактивни амерички национални парк смештен је на острву Хаваји, највећем острву Хавајског острва које се налази у Тихом океану. Парк се састоји од неколико још увек активних вулкана. Распростире се на површини од 1348 km2. Парк је настао услед стотина хиљада година вулканских деловања и процеса еволуције, током којих се земља уздизала из океана, а услед чега се стварао јединствени еко систем који је омогућио настанак различитих древних хавајских култура.
Вулкан Килауеа, један од светски најактивнијих и Мауна Лоа, највећи светски вулкан, научницима су омогућили увид у настанак целог Хавајског архипелага, а посетиоцима величанствене призоре вулканског тла. Захваљујући природним вредностима, Национални парк Хавајски вулкани је 1980. године прво проглашен међународним резерватом биосфере, а потом 1987. године и светске културне баштине.
Више од половине парка је проглашено дивљином која посетиоцима пружа неуобичајене услове за планинарење и могућности камповања. Парк обухвата различита природна окружења која се протежу од нивоа мора до врха највећег светског вулкана Мауна Лоа на 4169 м надморске висине. Главни улаз у парк је са хавајског пута Белт који се наставља до другог улаза у близини града Калапана, али један део пута данас је прекривен лавом.
Април[уреди извор]
Макартизам (енгл. McCarthyism) је пракса изношења оптужби за нелојалност, субверзивност и издају без узимања у обзир постојања доказа. Израз води порекло из периода у историји Сједињених Држава који је познат као Друга црвена страва, а који је оквирно трајао од краја четрдесетих до краја педесетих година двадесетог века, и био познат по страху од комунистичког утицаја на америчке институције и шпијунаже од стране совјетских агената. Првобитно, израз је настао као критика антикомунистичких хајки америчког сенатора Џозефа Макартија, али је ускоро добио шире значење. Данас се израз макартизам користи и за друге типове безобзирних, непоткрепљених оптужби, као и за демагошке нападе на личност или патриотизам политичких противника.
Током ере макартизма, након Другог светског рата, на хиљаде Американаца су били оптужени да су комунисти или симпатизери комуниста, и били подвргнути агресивним истрагама и саслушањима пред владиним или приватничким одборима, панелима, комитетима и агенцијама. Главна мета ових сумњичења су били запослени у државном сектору, у сектору индустрије забаве, просветари и синдикални активисти. Сумње су често узимане у обзир упркос недовољним или сумњивим доказима, а ниво претње коју су представљали стварни или наводни левичарски ставови и активности је често значајно преувеличаван. Многи људи су остали без посла, уништене су им каријере, па чак су и затварани. Већина ових казни је дошло након пресуда које су касније укинуте, отказа из разлога који су касније проглашени противзаконитим или подложним тужби, или ванправних процедура које су после сматране погрешним.
Међу најпознатијим примерима макартизма су говори, истраге и саслушања која је спроводио сенатор Макарти лично; Холивудска црна листа, повезана са саслушањима које је спроводио Комитет за неамеричке активности Представничког дома; и разне антикомунистичке активности Федералног истражног бироа (ФБИ) под вођством директора Џ. Едгара Хувера. Макартизам је био широко распрострањен друштвени и културни феномен који је утицао на све нивое друштва и узроковао озбиљне дебате и конфликте у Сједињеним Државама.
Мај[уреди извор]
Спејс-шатл (енгл. Space Shuttle) је била вишекратна свемирска летелица америчке свемирске агенције НАСА која је служила за превоз људи и опреме између Земље и орбите око Земље.
Спејс-шатл је летелица која се лансира са лансирне рампе као ракета, одлази у орбиту око Земље носећи људе и разну опрему, између осталог и вештачке сателите, а затим се као једрилица спушта на Земљу. Прва таква летелица полетела је 12. априла 1981. и то је био спејс-шатл Колумбија.
Идеја за изградњу спејс-шатла потиче из средине шездесетих година прошлог века. Идеја се родила у америчким војним врховима и требало је то да буде свемирско транспортно возило нове генерације које би саобраћало између америчких земаљских војних база и велике војне свемирске станице.
Сваки спејс-шатл се састоји од три дела: орбитера (у којем се налазе посада и терет), спољашњег резервоара (у којем се налазе течни водоник и кисеоник) и пара ракетних мотора на чврсто гориво (који обезбеђују већину потиска током лансирања).
НАСА је изградила пет шатлова. То су: Колумбија, Чаленџер, Дискавери, Атлантис и Ендевор. Шатл Чаленџер је експлодирао 73 секунде након лансирања, 28. јануара 1986. године, и том приликом је погинуло свих седам чланова посаде. 1. фебруара 2003. године, 16 минута пре слетања, распао се шатл Колумбија, такође са седам чланова посаде. Овим је флота шатлова агенције НАСА преполовљена, а изгубљено је 14 људских живота. Тиме су се летови шатла дефинитивно показали као врло ризични, па је НАСА одлучила да шатлове избаци из употребе 2011. године, после више од 30 година.
Јун[уреди извор]
Охајо (енгл. Ohio River) највећа је река у североисточном делу Сједињених Америчких Држава. Настаје у Питсбургу (Пенсилванија) на месту где се спајају реке Алегени и Мононгахила. Највећа је лева притока реке Мисисипи у коју се улива код места Керо након 1.579 км тока. Са просечним протоком од 7.960 м³/с водом је најбогатија река у целом басену реке Мисисипи.
Река Охајо је играла веома важну улогу у историји америчких аутохтоних народа, а дуж њених обала током векова су настајале и нестајале бројне аутохтоне америчке цивилизације. Након што је француску истраживач Робер Кавелије де ла Сал 1669. детаљније истражио њен ток и обале, Охајо постаје важна рута у будућим колонизацијама овог подручја од стране европских досељеника. Неки од најважнијих америчких градова развили су се на њеним обалама, попут Питсбурга, Синсинатија, Луивила и Евансвила.
Басен Охаја обухвата прелазно климатско подручје између влажније суптропске климе на југу и умерене континенталне климе на северу. Тако су њене обале редовно под ледом сваке зиме у горњем делу тока код Питсбурга, док леда никада нема у зони ушћа.
У својим белешкама о држави Вирџинији Томас Џеферсон је 1781. означио Охајо као „реку најлепшу на свету, са кристално чистом водом, у истом тренутку тако питомом а тако дивљом“. Ипак данас је то једна од најзагађенијих река у Сједињеним Државама.
Јул[уреди извор]
Ен Арбор (енгл. Ann Arbor) је град у америчкој савезној држави Мичиген и седиште округа Воштено. Ен Арбор је седми по величини град у Мичигену. По попису становништва из 2010. у њему је живело 113.934 становника, од чега су велики број студенти и последипломци. Наводно назван по супругама оснивача и богатим засадима дрвећа у области града, Ен Арбор је најпознатији као седиште главног кампуса Универзитета Мичигена, који је премештен из Детроита 1837.
Привредом града тренутно доминирају образовање, високе технологије и биотехнологија. Просечне цене кућа и порези на имовину су значајно изнад просечних вредности за Мичиген и САД. Град је познат по својој већинској либералној политичкој наклоности и великом броју ресторана и простора за културне манифестације.
Август[уреди извор]
Бостон (енгл. Boston) је главни и највећи град државе Масачусетс у Сједињеним Америчким Државама. Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром. По попису становништва из 2010. у њему је живело 617.594 становника. Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4,4 милиона становника.
Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут. Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврата, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције су се одвијале у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Банкер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар са својом луком на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста. Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао прву основну школу која се финансирала из државног буџета, Латинска школа Бостона (оснивана 1635. године), први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.
Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар за истраживања у области науке. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.
Септембар[уреди извор]
Роботек (енгл. Robotech) је анимирана серија која говори о три узастопне инвазије ванземаљаца на Земљу. У контексту серије, ”Роботек” се односи на роботехнологију, напредну науку и технологију, насталу проучавањем ванземаљског брода који се срушио на острво у јужном Пацифику. Роботехнологија је омогућила стварање мекова, џиновских борбених робота, где је велики број њих могао да се трансформише у возила (претежно борбене авионе) због веће покретљивости на бојишту.
Роботек је био један од првих анимеа емитованих у Сједињеним Државама који је углавном успео да сачува комплексност и драму својих оригиналних јапанских делова. Настао је сарадњом компаније Хармони Гоулд и Тацунокоа. Прича Роботека је промењена избацивањем садржаја и изменом дијалога три различите мека аниме серија: Супердимензиона тврђава Макрос, Супердимензионална коњица: Јужни крст и Џенезис Клајмбер Моспеада. Хармони Голд је наводио да је разлог за комбиновање ове три неповезане серије била његова намера да понуди Макрос америчким синдикализованим телевизијским станицама, које су захтевале у то време минимум од 65 епизода (13 недеља по 5 епизода недељно). Макрос и друге две серије су имале много мање епизода него што је било тражено, пошто су оне првобитно приказиване у Јапану једном недељно.
Октобар[уреди извор]
Спасите нашу децу (енгл. Save Our Children, Inc.) је била политичка коалиција која је формирана 1977. у Мајамију, с циљем да укине окружну уредбу која је забрањивала дискриминацију у областима становања, запошљавања и јавних услуга на основу сексуалне оријентације. Коалицију је предводила славна певачица Анита Брајант, која је тврдила да уредба представља дискриминацију јер је спречава да учи своју децу библијском моралу. Радило се о добро организованој кампањи која је покренула жестоку политичку борбу између геј активиста и традиционалних хришћанских фундаменталиста спремних да зауставе либералне друштвене промене. Када се укидање уредбе нашло на референдуму, привукло је највећи одзив од свих посебних избора у историји округа Дејд, и прошло са скоро 70% гласова.
Спасите нашу децу је била прва организована опозиција покрету за права хомосексуалаца, који настаје након Стоунволске револуције, 1969. Укидање уредбе подстакло је групе у другим градовима да покушају да оборе сличне законе. Следеће године, бирачи у Сент Полу (Минесота), Вичити (Канзас), и Јуџину (Орегон) укинули су сличне уредбе у тим градовима, а користила се углавном иста стратегија у кампањи. Спасите нашу децу је такође била укључена у сличну кампању у Сијетлу, где су били неуспешни, а извршила је велики утицај на Предлог 6, предложени државни закон у Калифорнији који би учинио обавезним отпуштање отворено геј запосленика у школама, а који су калифорнијски гласачи одбили 1978. године.
Историчари повезују огроман успех коалиције Спасите нашу децу са организованим учешћем конзервативних хришћана у политичким процесима. Иако насилно хришћанско мешање није имало распрострањену улогу у политици САД још од 1925, у року од две године свештеник Џери Фолвел формирао је коалицију конзервативних верских група под називом Морална већина која је утицала на Републиканску странку да укључи друштвену агенду у своју националну политику. Хомосексуалност, Амандман о једнаким правима (енгл. Equal Rights Amendment (ERA)), абортус и порнографија су били најважнији приоритети Моралне већине, све до њеног нестанка, 1989. године. За многе геј мушкарце и лезбијке, изненађење исходом кампања из 1977. и 1978. усадило је нову одлучност и консолидовало активизам и заједнице у многим градовима у којима нису били политички активни.
Новембар[уреди извор]
„Три Хил“ (енгл. One Tree Hill) је телевизијска серија, по жанру драма, о животима младих људи у месту Три Хил. У центру приче су петоро младих људи, који су међусобно повезани љубављу и пријатељством, а све их је на неки начин спојила кошарка.
Три Хил је серија коју је креирао Марк Швон, а прва епизода серије емитована је 23. септембра 2003. године на телевизији WB. Серија је приказивана на телевизији WB све до 3. мајa 2006. године, када је објављено да ће доћи до спајања телевизијских мрежа UPN и WB и формирања нове телевизијске мреже под називом CW. Четврта сезона почела је да се приказује на телевизији CW 27. септембра, 2006, у термину од 21 час, понедељком. Пета сезона се приказивала у истом термину, и завршена је 19. маја 2008. Телевизијска мрежа CW је објавила да ће се снимати и шеста сезона серије. 6. октобра 2008, Марк Швон је потписао уговор, који готово стопроцентно гарантује снимање нове, седме, сезоне серије, иако већини главних глумаца уговори истичу на крају приказивања тренутне, шесте, сезоне. Досад је емитовано шеснаест епизода шесте сезоне. Сам Марк Швон, такође је лично загарантовао да ће бити снимана и приказана и седма сезона, и то у току 2009. и 2010. године.
Децембар[уреди извор]
Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена битка на Пацифичком фронту у Другом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од 12. до 14. септембра 1942. године, на острву Гвадалканал – Соломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве током Гвадалканалске кампање.
У бици, амерички маринци, под општом командом америчког генерал-мајора Александра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајора Кијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал 7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рејдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковника Едсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.
Пошто су кључ одбране биле Едсонове јединице на гребену, гребен се обично назива „Едсонов гребен“ у историјским књигама западног порекла. Након битке за Едсонов гребен, Јапанци настављају да шаљу трупе на Гвадалканал, ради новог покушаја заузимања аеродрома „Хендерсеново поље“, који је директно утицао на јапанске офанзивне операције у осталим областима јужног Пацифика.