Стефан III Молдавски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Допунио чланак
Допуна чланка
Ред 90: Ред 90:


=== Ратови са султаном Бајазитом II ===
=== Ратови са султаном Бајазитом II ===
Султан Мехмед II умире 1481. године. Сукоб између његова два сина, султана [[Бајазит II|Бајазита II]] и [[Султан Џем|Џема]], омогућио је кнезу Стефану III Великом да у јуну провали у Влашку и Османско царство. Он је поразио кнеза Басараба IV Млађег код [[Рамнику Валча|Рамнику Валчеа]] и поставио полубрата кнеза Влада III Цепеша, Влада IV Калугарула, на престо. Након што се кнез Басараб IV Млађи вратио са османском подршком, кнез Стефан III Велики је учинио последњи покушај да обезбеди свој утицај у Влашкој. Поново је повео своју војску на Влашку и победио кнеза Басараба IV Млађег, који је погинуо у бици. Иако је кнез Влад IV поново враћен на престо, убрзо је био приморан да прихвати султанову власт. Очекујући нови напад Османлија, кнез Стефан III је утврдио своју границу са Влашком и ступио у савез са [[Иван III Васиљевич|Иваном III од Русије]], [[Велика московска кнежевина|великим кнезом Московским]].

...откако [Стефан Велики] влада у Молдавији, није му се допао ниједан владар Влашке. Није желео да живи са [Радуом Лепим], ни са [Басарабом Лајотом], ни са мном. Не знам ко може да живи са њим.

— Писмо кнеза Басараба IV Млађег из 1481. одборницима Сибиуа.

Краљ Матија Корвин је потписао петогодишње примирје са султаном Бајазитом II у октобру 1483. године. Примирје се односило на целу Молдавију, са изузетком лука. Султан Бајазит II је извршио инвазију на Молдавију и заузео Чилију 14. или 15. јула 1484. године. Његов вазал, кан [[Менгли Гирај|Менгли I Гирај]], такође је провалио у Молдавију и заузео Четатеа Алба 3. августа. Заузимање две луке обезбедило је Османлијама контролу над Црним морем. Султан Бајазит II је напустио Молдавију тек пошто је кнез Стефан III Велики лично дошао да му се поклони. Иако је ово пропадање у великој мери било без утицаја на независност Молдавије, губитак Чилије и Четатеа Албе ставило је тачку на молдавску контролу важних трговачких путева.

Корвин није био вољан да прекине своје примирје са султаном Бајазитом II, јер је имао прећутну османску подршку за сопствени рат на западу. Међутим, он је свом вазалу доделио територијални поклон у Трансилванији, који је обухватао домене [[Општина Чичеу-Ђурђешти (Бистрица-Насауд)|Чичеуа]] и [[Четатеа де Балта (Алба)|Четатеа де Балта]]. Према различитим тумачењима, ова размена се догодила 1484. године или након тога, и требало је да надокнади кнезу Стефану III Великом губитак његових лука. Четатеа до 1482. године, када је Корвин пристао да кнезу Стефану III Великом да уточиште, ако Молдавија падне под Османлије, док је Чичеу постао Стефанов замак тек 1489. године. Обе цитаделе биле су на земљишту конфискованом након сукоба између Три народа и Корвина. Чичеу је био феуд породице Лосонци, под парницом, док је Четатеа била посебна област војводе Трансилваније, чији је последњи титуларни власник пре Стефана био Џон Понграц од Денгелега.

До тада је рат између Пољака и Османлија био у припреми, а сукоби између две стране су се десили 1484. године. Научник Шербан Папакостеа примећује да је краљ Казимир IV увек остао неутралан током Стефанових сукоба са Османлијама, али је османска контрола ушћа [[Дњепар|Дњепра]] и Дунава претила Пољској. Краљ је, тврди Папакостеа, такође желео да ојача своју власт над Молдавијом, што му је помогло да одлучи да интервенише у сукобу у Стефаново име. Краљ Казимир IV је формирао или се придружио анти-османској лиги, која је 1485. такође добила невољну подршку [[Монашка држава Тевтонског реда|Тевтонских витезова]]. Историчари дају различита тумачења овог питања: према Роберту Нисбету Бејну, Казимирова интервенција је такође протерала Османлије из Молдавије; Вениамин Циобану међутим тврди да је пољско учешће остало чисто дипломатско и до оружаног сукоба није дошло.

Краљ Казимир IV је затим кренуо на Коломеју са 20.000 војника. Да би обезбедио његову подршку, кнез Стефан је такође отишао у Коломеју и заклео му се на верност 12. септембра 1485. године. Церемонија је одржана у шатору, завесе су биле навучене у страну у тренутку када је кнез Стефан III Велики био на коленима пред краљем Казимиром IV. Три дана након Стефанове заклетве на верност, краљ Казимир IV је обећао да неће признати освајање Чилије и Четатее Албе од стране Османлија без Стефановог пристанка.Током Стефанове посете Пољској, Османлије су провалиле у Молдавију и опљачкао Сучаву. Покушали су и да на трон поставе претендента Петра Хроноду.

Кнез Стефан III Велики се вратио из Пољске и победио освајаче уз пољску помоћ на језеру Катлабуга у новембру. Поново се сукобио са Османлијама код [[Општина Скеја (Сучава)|Шешеје]] у марту 1486, али није могао да поврати Чилију и Четатеју Албу. За длаку је сачувао сопствени живот, наводно након што му је помогао Апрод Пурице, кога традиција идентификује као патријарха породице Мовилешти. Историчар Василе Марцулет се слаже са османским изворима у напомени да Шчеја није била војна победа Молдавије, већ у целини релативан успех његовог непријатеља, Скендер-паше. Молдавци су пријавили да су победили само зато што су за длаку избегли катастрофу; и зато што је Хронода, признат за војводу од несагласних бојара, ухваћен и посечен. На крају је кнез Стефан III Велики потписао трогодишње примирје са Портом, обећавајући да ће плаћати годишњи данак султану.

=== Сукоби са Пољском ===




Верзија на датум 2. јануар 2024. у 18:49

„Стефан Велики” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Свети Стефан Велики.
Стефан III Молдавски
Лични подаци
Датум рођења1429.
Место рођењаBorzești,
Датум смрти2. јул 1504.(1504-07-02) (70/71 год.)
Место смртиСучава,
Породица
СупружникМарија Гавра од Молдавије, Doamna Maria Voichiţa
ПотомствоPeter IV Rareș, Bogdan III the One-Eyed
РодитељиBogdan II of Moldavia

Стефан III Молдавски (познат и као Стефан Велики, рум. Ștefan cel Mare или Свети Стефан Велики, рум. Ștefan cel Mare și Sfânt; 1433 — 2. јул 1504) био је кнез Молдавије између 1457. и 1504. и најистакнутији представник династије Мушата.

Кнез Стефан III, познатији као Свети кнез Стефан III Велики (рум. Стефан цел Маре; изговор: [ˈʃтефан тʃел ˈмаре]); умро 2. јула 1504.), био је војвода (или кнез) Молдавије од 1457. до 1504. Био је син и савладар са кнезом Богданом II, који је убијен 1451. у завери коју су организовали његов брат и Стефанов стриц Петар III Арон, који је преузео престо. Стефан је побегао у Угарску, а касније у Влашку; уз подршку Влада III Цепеша, војводе Влашке, вратио се у Молдавију, приморавши Арона да потражи уточиште у Пољској у лето 1457. Теоктист I, митрополит молдавски, помазао је Стефана за кнеза. Напао је Пољску и спречио Казимира IV Јагелона, пољског краља, да подржи збаченог кнеза Петра III Арона, али је на крају признао Казимирову власт 1459. године.

Стефан је одлучио да поново заузме Чилију (сада Килију у Украјини), важну луку на Дунаву, што га је довело у сукоб са Угарском и Влашком. Опседао је град током османске инвазије на Влашку 1462. године, али је током опсаде био тешко рањен. Две године касније, заузео је град. Обећао је подршку вођама Три народа Трансилваније против Матије Корвина, угарског краља, 1467. Корвин је напао Молдавију, али га је кнез Стефан III Велики победио у бици код Баје. Кнез Петар III Арон је напао Молдавију уз подршку Мађара у децембру 1470, али је такође поражен од кнеза Стефана III Великог и погубљен, заједно са молдавским бојарима који су га и даље подржавали. Кнез Стефан III Велики је обновио старе тврђаве и изградио нове, што је унапредило одбрамбени систем Молдавије, као и ојачало централну администрацију. Османска експанзија угрозила је молдавске луке у региону Црног мора. Године 1473. Кнез Стефан III Велики је престао да плаћа данак (харач) османском султану и покренуо је низ похода на Влашку да би заменио њене владаре – који су прихватили османску власт – својим штићеницима. Међутим, сваки принц који је заузео престо уз Стефанову подршку убрзо је био приморан да ода почаст султану.

Кнез Стефан III Велики је на крају победио велику османску војску у бици код Васлуја 1475. Папа Сиксто IV га је назвао („Христов шампион“), иако су наде Молдавије о војној подршци остале неиспуњене. Следеће године, османски султан Мехмед II разбио је Стефана у бици код Валеа Албе, али недостатак намирница и избијање куге приморали су га да се повуче из Молдавије. Искористивши примирје са краљем Матијом Корвином, Османлије су 1484. заузеле Чилију и њихове савезнике кримске Татаре Цетатеју Албу (данас Билгород-Дњестровски у Украјини). Иако је Корвин доделио два ердељска имања кнезу Стефану III Великом, молдавски кнез је одао почаст краљу Казимиру IV. да га подржи да поврати Чилију и Цетатеу Албу. Стефанови напори да заузме две луке завршили су неуспехом. Од 1486. ​​поново је плаћао годишњи данак Османлијама. Током наредних година у Молдавији је подигнуто на десетине камених цркава и манастира, што је допринело развоју специфичне молдавске архитектуре.

Наследник краља Казимира IV, Јован I Алберт, желео је да додели Молдавију свом млађем брату Сигисмунду, али га је Стефанова дипломатија годинама спречавала да изврши инвазију на Молдавију. Краљ Јан Алберт је напао Молдавију 1497. године, али су кнез Стефан III Велики и његови мађарски и османски савезници разбили пољску војску у бици код Косминске шуме. Кнез Стефан III Велики је поново покушао да поврати Чилију и Четатеју Албу, али је морао да призна губитак две луке од Османлија 1503. Током последњих година живота, његов син и савладар кнез Богдан III играо је активну улогу у власти. Стефанова дуга владавина представљала је период стабилности у историји Молдавије. Од 16. века па надаље и његови поданици и странци памте га као великог владара. Савремени Румуни га сматрају једним од својих највећих националних хероја, иако је и даље култна личност у молдовенизму. Након што га је Румунска православна црква канонизовала 1992. године, поштован је као „Стефан Велики и Свети“ (Стефан цел Маре си Сфант).

Биографија

Стефан III Мушат је био један од највећих војсковођа свога времена, ратовао је у око 50 битака, и у њима однео победе над Османлијама, Татарима, Пољацима, Угарима и Власима. Био је један од највећих бораца против османског експанзионизма на Балкану. Поред милитарних способности, био је способан и луцидан државник и дипломата.

Овај чланак је део серије о историји Молдавије
Историја Молдавије
Антика
Черњахивска култура
Дакија, Слободни Дачани
Бастрани
Рани средњи вијек
Поријекло Румуна
Тиверци
Брондици
Златна хорда
Кнежевина Молдавија
Оснивање Молдавије
Стефан III Молдавски
Фанариоти
Уједињене Кнежевине
Бесарабијска губернија
Букурешки мир
Молдавска Демократска Република
Сфатум цари
Велика Румунија
Сједињење Бесарабије са Румунијом
Холокауст у Румунији
Молдавска АССР
Молдавизам
Молдавска ССР
Совјетска анексија
Совјетске депортације
Република Молдавија
Независност Молдавије
Рат у Придњестровљу

Током његове владавине Молдавија је ојачала и успела да се одупре настојањима Угарске, Пољске и Османског царства да је потчине. Због дугог отпора Турцима Стефан је стекао славу у Европи. Победио је у 46 од 48 битака. Извојевао је одлучујућу победу над Турцима у бици код Васлуја, после чега је од папе Сикста IV добио почасну титулу „прави борац хришћанске вере“ (лат. verus christianae fidei athleta). Био је религиозан. Своју побожност је манифестовао исплативши дуг који је Света гора дуговала Порти, чиме је обезбедио даље постојање ове монашке заједнице.

Иако је владао у време највећих борби за независност Молдавије, значајно је допринео и развоју културе. За време његове владавине изграђено је преко 44 цркава и манастира, као и многобројне тврђаве. Један део тога је УНЕСКО уврстио у споменике Светске културне баштине. Поред цркава, саградио је велики број замкова и утврђења широм данашње Молдавије и Румуније, као и велики број винограда. Модернизовао је законик, и проширио територију Молдавије за време своје владавине.

Године 1992. Стефан Велики је канонизован за свеца. Слави се 2. јула. Заједно са Василијем Лупуом сматра се за највећим молдавским владарем.

Рани живот

Кнежевина Молдавија 1483. године

Кнез Стефан III Велики је био син кнеза Богдана II, који је био син Александра I Доброг, кнеза Молдавије.[1] Стефанова мајка, Марија Олтеа,[2][3][4] је највероватније била у сродству са кнежевима Влашке, према историчару Раду Флореску.[5] Датум Стефановог рођења је непознат,[6][7] иако историчари процењују да је рођен између 1433. и 1440. године.[8][9] Један црквени диптих бележи да је имао петоро браће и сестара: браћу Јоакима, Јоана, Христеја; и сестре Сореа и Марија.[10][11] Неки од Стефанових биографа претпостављају да је Карстеа Арборе, отац државника Луке Арбореа, био кнежев четврти брат, или да је Карстеа био исто што и Јоаким.[12] Познато је да су ове везе са високорангираним молдавским бојарима сачуване кроз брачне везе: Марија, која је умрла 1485. године, била је жена Сендреја, вратара Сучаве; Стефанов други зет, Исаиа, такође је био на високој функцији на његовом двору.[13][14]

Смрт кнеза Александра Доброг 1432. довела је до наследне кризе која је трајала више од две деценије.[15][16] Стефанов отац је преузео престо 1449. након што је победио једног од својих рођака уз подршку Јована Хуњадија, намесник-гувернер Мађарске.[17][18] Стефан је у очевим повељама означен као војвода, што показује да је постао очев наследник и савладар.[19][20][21] Кнез Богдан II је признао власт Хуњадија 1450. године.[22] Стефан је побегао у Угарску након што је Петар III Арон (који је такође био син Александра I Доброг) убио кнеза Богдана II у октобру 1451.[23][24][25]

Влад Цепеш (који је живео у Молдавији за време владавине кнеза Богдана II) напао је Влашку и заузео престо уз подршку Хуњадија 1456. године.[26] Стефан је или пратио Влада у Влашку током војног похода или му се придружио након што је Влада, постао владар Влашке.[27] Према извештајима из 1480-их, Стефан је део тог периода провео у Браили, где је добио ванбрачног сина Мирчу.[28] Уз Владину помоћ, Стефан је упао у Молдавију на челу војске од 6.000 у пролеће 1457. године.[29][30][31][32] Према молдавским хроникама, „људи из Молдавије Доња земља“ (јужни регион Молдавије) придружио му се.[33][34][35] Григоре Урече из 17. века написао је: „Стефан је 12. априла разбио кнеза Петра III Арона код Дољештија, али је кнез Петар III Арон отишао 12. априла. из Молдавије за Пољску тек пошто му је кнез Стефан III Велики нанео други пораз код Орбица.“[36][37]

Владавина

Ране кампање

Једна широко прихваћена теорија, заснована на Уречеу, каже да је скупштина бојара и православних свештеника прогласила Стефана за владара Молдавије у Дирептатеу, ливади близу Сучаве. Према научнику Константину Резачијевићу, овај изборни обичај нема преседана пре 17. века и чини се сувишним у Стефановом случају; он тврди да је то легенда коју је измислио Урече.[38] Иако је овај избор и даље неизвестан, различити историчари се слажу да је Теоктист I, митрополит молдавски, помазао Стефана за принца.[39][40][41][42] Да би нагласио свету природу своје владавине, Стефан се 13. септембра 1457. године назвао „Милошћу Божјом, ... Стефан војвода, господар (или хосподар) молдавских земаља“.[43] Његова употреба хришћанских средстава за легитимизацију преклапала се са проблематичним контекстом за молдавско православље: покушај католичко-православне уније поделио је цркве византијског обреда на присталице и дисиденте; исто тако, пад Цариграда је подстакао локалне епископе да себе сматрају независним од Патријаршије. Постоји дугогодишњи спор око тога да ли је Теоктист био дисидент, који је припадао једној од неколико еманципованих православних јурисдикција, или лојалиста патријарха Исидора.[44] Историчар Дан Јоан Мурешан тврди да су докази за потоњу опцију, јер се Молдавија појављује на листи Патријаршијских јурисдикција, и зато што Стефану, иако је тестирао патријарха понекад користећи царске титуле као што је цар до 1473, никада није претила екскомуникација.[45]

Као једна од његових најранијих акција као принца, Стефан је напао Пољску да спречи краља Казимира IV да подржи кнеза Петра III Арона 1458. године.[46][47] Према историчару Џонатану Иглсу, ова прва војна кампања је „утврдила његове акредитиве као војног команданта високог ранга“. Међутим, он је желео да избегне продужени сукоб са Пољском, јер је повратак Чилије био његов главни циљ.[48] Чилија је била важна лука на Дунаву коју је кнез Петар III Молдавски предао Угарској 1448. [49][50] Потписао је уговор са Пољском на реци Дњестар 4. априла 1459. године.[51][52][53] Признао је власт краља Казимира IV у нади да ће Пољска добити подршку против татарских пљачкаша.[54][55] Краљ Казимир IV се заузврат обавезао да ће заштитити Стефана од његових непријатеља и забранити Петру III Арону да се врати у Молдавију.[56][57][58] Пeтaр III Арон је након тога напустио Пољску и отишао у Мађарску и настанио се у земљи Секели у Трансилванији.[59][60]

Стефан је више пута упао у земљу Секеља 1461. године.[61][62] Матија Корвин, краљ Угарске, одлучио је да подржи кнеза Петра III Арона, дајући му уточиште у својој престоници у Будиму.[63] Кнез Стефан III Велики је 1462. године подвукао своју жељу за добрим односима са Османским царством, протеравши из Молдавије фрањевце, који су агитовали за уједињену цркву и крсташки рат.[64] Кнез Стефан III Велики је наставио да плаћа годишњу данак Османском царству који је иницирао његов претходник.[65][66] Такође је склопио нови споразум са Пољском у Сучави 2. марта 1462, обећавајући да ће се лично заклети на верност краљу Казимиру IV ако је краљ то захтевао.[67] Овај уговор је прогласио да је краљ Казимир IV једини сизерен Молдавије, забрањујући кнезу Стефану III Великом да отуђује молдавске територије без његовог овлашћења.[68][69] Такође је обавезао кнеза Стефана III Великог да поврати молдавске територије које су биле изгубљене, очигледно у односу на Чилију.[70]

Писани извори сведоче да је однос између кнеза Стефана III Великог и кнеза Влада III Цепеша постао напет почетком 1462. године.[71] Дана 2. априла 1462. године, ђеновљански гувернер Кафе (данас Феодосија на Криму) обавестио је краља Казимира IV од Пољске да је кнез Стефан III Велики напао Пољску 2. априла 1462. године. Кнез Влад III Цепеш водио је тада рат против Османлија.[72] Османски султан Мехмед II је касније напао Влашку у јуну 1462.[73] Мехмедов секретар, Турсун бег, забележио је да је кнез Влад III Цепеш морао да стационира 7.000 војника у близини влашко-молдавске границе током султанове инвазије да би „заштитио своју земљу од својих молдавских непријатеља“.[74] И Турсун и Лаоник Халкокондил, наводе да су Стефанове трупе биле лојалне султану Мехмеду II Освајачу, и директно укључене у инвазију.[75] Искористивши присуство османске флоте на делти Дунава, кнез Стефан III је такође опседао Чилију крајем јуна.[76][77] Према Доменику Балбију, венецијанском изасланику у Истанбулу, кнез Стефан III и Османлије су опседали тврђаву осам дана, али нису могли да је заузму, јер су их „мађарски гарнизон и Цепешових 7.000 људи“ поразили, убивши „много Турака“.[78][79] Кнез Стефан III је био тешко рањен током рата - опсаде, претрпевши повреду левог листа или леве ноге, коју никада неће излечити и од које ће патити цео његов живот.[80][81]

Консолидација

Кнез Стефан III Велики је поново опседао Чилију 24. јануара 1465.[82][83] Молдавска војска је бомбардовала тврђаву два дана, приморавајући гарнизон да се преда 25. или 26. јануара.[84][85] Султанов вазал, Раду III Лепи, војвода Влашке, такође је полагао право на Чилију, па је заузимање луке довело до сукоба не само са Угарском, већ и са Влашком и Османским царством. [86][87][88] Године 1465.[89] или раније,[90] Кнез Стефан III Велики је мирно повратио тврђаву Хотин (данас Хотин у Украјини) на Дњестру од Пољака. У знак сећања на заузимање Чилије, кнез Стефан III Велики је 1466. године наредио да се подигне црква Успења Богородице на пропланку на реци Путни.[91] Храм Успења Пресвете Богородице постао је централни део манастира Путна, који је Стефан доградио 1467. године, када је поклонио село Вицов, и коначно освећен септембра 1470. године.[92]

На предлог краља Матије Корвина, Угарска скупштина је укинула сва досадашња изузећа која се односе на порез познат као „добит коморе“.[59] Лидери Три народа Трансилваније који су реформу сматрали повредом својих привилегија изјавили су 18. августа 1467. да су спремни да се боре за одбрану својих слобода.[93] Кнез Стефан III Велики им је обећао подршку,[94] али су они попустили Корвину без отпора након што је краљ кренуо у Трансилванију.[95] Корвин је извршио инвазију на Молдавију и заузео Баиу, Бакау, Роман и Таргу Неамт.[96] Кнез Стефан III Велики је окупио своју војску и доживео је пораз од освајача у бици код Баје 15. децембра.[97][98][99] Ова епизода је у савременим мађарским хроникама представљена као пораз Стефанове војске.[100] Међутим, Корвин, који је у бици задобио ране, могао је да побегне са бојног поља само уз помоћ молдавских бојара који су му се придружили.[101][102] Група бојара устала је против кнеза Стефана III Великог у Доњој земљи,[103] али је он ухватио и погубио 20 бојара и 40 других земљопоседника пре краја године.[104]

Стефан се поново заклео на лојалност краљу Казимиру IV у присуству пољског посланика у Сучави 28. јула 1468. Извео је нападе на Трансилванију између 1468. и 1471. године. Када је краљ Казимир IV у фебруару 1469. дошао у Лавов да лично прими вазалну заклетву, Стефан му није пошао у сусрет. Исте године или почетком 1470. Татари су напали Молдавију, али их је кнез Стефан III Велики разбио у бици Липниц код Дњестра. Да би ојачао одбрамбени систем дуж реке, Стефан је одлучио да подигне нове тврђаве у Старом Орхеју и Сороки отприлике у исто време. Влашка војска је опсадила Чилију, али није могла да натера молдавски гарнизон да се преда.

Краљ Матија Корвин је послао кнезу Стефану IIIВеликом предлоге за мир. Његови изасланици су тражили савет од краља Казимира IV о Корвиновим предлозима на Сејму (или генералној скупштини) Пољске у Пјотркуву Трибуналском крајем 1469. године. Кнез Стефан III Велики је извршио инвазију на Влашку и уништио Браилу и Таргул де Флоци (два најважнија влашка трговачка центра на Дунаву) у фебруару 1470. године. Кнез Петар III Арон је унајмио Секелијеве трупе и провалио у Молдавију у децембру 1470, али је кнез Стефан III Велики вероватно предвидео његов напад. Кнез Стефан III Велики је победио свог ривала код Таргу Неамта. Кнез Петар III Арон је пао у заробљеништво на бојном пољу. Он и његове молдавске присталице, међу којима су Стефанов ворник и зет, Исаија, и канцелар Алекса, погубљени су по Стефановом наређењу. Кнез Раду III Лепи је такође напао Молдавију, али га је кнез Стефан III Велики победио код Сочија 7. марта 1471. године. Наводно је убио све осим двојице влашких племића које је заробио у борби.

Однос између краља Казимира IV и краља Матије Корвина постао је напет почетком 1471. године. Након што кнез Стефан III Велики није успео да подржи Пољску, краљ Казимир IV је послао посланство у Молдавију, инсистирајући да кнез Стефан III Велики треба да испуни своје обавезе. Кнез Стефан III Велики се састао са пољским изасланицима у Васлују 13. јула, подсетивши их на непријатељске поступке које су пољски племићи починили дуж границе и захтевао изручење молдавских бојара који су побегли у Пољску. Паралелно је послао своје изасланике у Угарску да започну преговоре са Корвином. Дао је комерцијалне привилегије саксонским трговцима из трансилванског града Корона (данас Брашов) 3. јануара 1472. године.

Ратови са султаном Мехмедом II

Османлије су извршиле притисак на кнеза Стефана III Великог да напусти Чилију и Четатеју Албу (данас Билгород-Дњестровски у Украјини) почетком 1470-их. Уместо да послуша њихове захтеве, кнез Стефан III Велики је одбио да пошаље годишњи данак Узвишеној Порти 1473. године. Од 1472. године имао је пријатељске контакте са Узун Хасаном, султаном Ак Којунлуа, планирајући анти-отоманску координацију. Искористивши Мехмедов рат против Узун Хасана у Анадолији, кнез Стефан III Велики је извршио инвазију на Влашку да би заменио кнеза Радуа III Лепог, муслиманског преобраћеника и вазала којег су поставиле Османлије, са својим штићеником кнезом Басарабом III Лајотом. У бици која је трајала три дана, од 18. до 20. новембра 1473. године, разбио је влашку војску код Рамницу Сарат-а. Четири дана касније, молдавска војска је заузела Букурешт и кнез Стефан III Велики је поставио кнеза Басараба III на престо. Међутим, кнез Раду III је повратио Влашку уз османску подршку пре краја године. Кнез Басараб III је поново протерао кнеза Радуа III из Влашке 1475. године, али су му Османлије још једном помогле да се врати. Власи су се осветили пљачкањем неких делова Молдавије. Да би обновио кнеза Басараба III, кнез Стефан III Велики је у октобру покренуо нови поход на Влашку, присиљавајући кнеза Радуа III да побегне из кнежевине Влашке.

Султан Мехмед II је наредио Хадим Сулејман паши, беглербегу (или гувернеру) Румелије, да изврши инвазију на кнежевину Молдавију – османска војска од око 120.000 људи провалила је у Молдавију крајем 1475. године. Влашке трупе су се такође придружиле Османлијама, док је кнез Стефан III Велики добио подршку од Пољске и Мађарске. Бројчано надмашени освајачима три према један, кнез Стефан III Велики је био приморан да се повуче. Придружио се бици са Хадим Сулејман пашом код Подул Иналт (или Високог моста) близу Васлуија 10. јануара 1475. године. Пре битке, послао је своје трубе да се сакрију иза непријатељских линија. Када су изненада затрубили, изазвали су толику панику међу освајачима да су побегли са бојног поља. Током наредна три дана, стотине отоманских војника је масакрирано, а преживели су се повукли из Молдавије.

Стефанова победа у бици код Васлуја била је „вероватно једна од највећих европских победа над Османлијама“, сматра историчар Александар Микаберидзе. Мара Бранковић, маћеха султана Мехмеда II, изјавила је да Османлије „никада нису претрпеле већи пораз“. Кнез Стефан III Велики је слао писма европским владарима да тражи њихову подршку против Османлија, подсећајући их да је Молдавија „капија хришћанства“ и „бастион Угарске и Пољске и чувар ових краљевстава“. Папа Сикст IV хвалио га је као Верус христиане фидеи атхлета („Прави бранилац хришћанске вере“). Међутим, ни папа, ни било која друга европска сила, нису послали материјалну подршку Молдавији. Кнез Стефан III Велики се такође обраћао султану Мехмеду II са мировним понудама. Према спорним извештајима хроничара Јана Длугоша, он је такође умањивао инвазију као дело „неких бегунаца и разбојника“ које би султан желео да казни.

У међувремену, Стефанов шурак, Александар, заузео је кнежевину Теодоро на Криму на челу молдавске војске. Кнез Стефан III је такође одлучио да протера свог бившег штићеника кнеза Басараба III Лајоту из Влашке, јер је кнез Басараб III подржавао Османлије током њихове инвазије на Молдавију. У јулу је склопио савез са краљем Матијом Корвином убеђујући га да ослободи Басарабовог ривала, Влада Цепеша, који је био затворен у Угарској 1462. године. Кнез Стефан III и кнез Влад III су склопили споразум да окончају сукобе између кнежевине Молдавије и кнежевине Влашке, али Корвин то није учинио. Османлије су заузеле Кнежевину Теодоро и ђеновешке колоније на Криму пре краја 1475. године. Кнез Стефан III Велики је наредио погубљење османских заробљеника у Молдавији да би се осветио за масакр над кнезом Александром Гавра и његових молдавских слуга. Након тога Млечани, који су ратовали против Османлија од 1463. године, сматрали су кнеза Стефана III Великог својим главним савезником. Уз њихову подршку, Стефанови изасланици су покушали да убеде Свету Столицу да директно финансира Стефанов рат, уместо да средства пошаљу Матији Корвину. Сињорија од Венеције је нагласила: „Нико не треба да схвати у којој мери Стефан може утицати на развој догађаја, на овај или онај начин“, мислећи на његову превасходну улогу у анти-османском савезу.

Султан Мехмед II је лично командовао новом инвазијом на Молдавију у лето 1476. године. Ове снаге су укључивале 12.000 Влаха под Лајотом и пратњу Молдаваца под извесним Александруом, који је тврдио да је брат Стефанов. Кримски Татари су први провалили у Молдавију по султановом наређењу, али их је кнез Стефан III Велики разбио. Такође је наговорио Татаре Велике Хорде да провале на Крим, приморавајући кримске Татаре да се повуку из Молдавије. Султан је напао Молдавију крајем јуна 1476. године.

Сам уз подршку трупа које је послао Корвин, кнез Стефан III Велики је усвојио политику спаљене земље, али није могао да избегне жестоку битку. Претрпео је пораз у бици код Валеа Албе код Резбојенија 26. јула и морао је да тражи уточиште у Пољској, али Османлије нису могле да заузму тврђаву Сучаву, и слично су пропале пред Неамцем. Недостатак довољних намирница и избијање колере у османском логору приморали су султана Мехмеда II да напусти Молдавију, што је омогућило кнезу да се врати из Пољске. Народно предање тврди да је и кнезу Стефану III Великом била обећана нова војска са слободним сељаштвом округа Путна, груписаном око седам синова локалне госпође Тудоре „Бабе“ Вранчиоаје. Овај контингент је наводно напао бок Османлија код Одобештија. Други извештај, који је поновио Урече, је да је Марија Олтеа натерала свог сина да се врати у битку, гурајући га да се или врати као победник или да умре.

Византијски историчар Георгије Сфранцес је закључио да је султан Мехмед II „претрпео више пораза него победа“ током инвазије на Молдавију. Од лета 1475, током паузе у ривалству између Пољске и Угарске, кнез Стефан III Велики се заклео на верност мађарском краљу. Уз подршку Мађара, кнез Стефан III Велики и кнез Влад III Цепеш су извршили инвазију на Влашку, присиљавајући кнеза Басараба III Лајоту да побегне у новембру 1476. године. Кнез Стефан III Велики се вратио у Молдавију, остављајући молдавске трупе за Владову заштиту. Османлије су извршиле инвазију на Влашку да би обновиле власт кнеза Басараба III Лајоту. Цепеш и његови молдавски припадници масакрирани су пре 10. јануара 1477. Кнез Стефан III Велики је поново провалио у Влашку и заменио кнеза Басараба III Лајоту са кнезом Басарабом IV Млађим.

Кнез Стефан III Велики је послао своје изасланике у Рим и Венецију да убеде хришћанске силе да наставе рат против Османлија. Он и Венеција су такође желели да увуку Велику Хорду у анти-османску коалицију, али Пољаци нису били вољни да дозволе Татарима да пређу њихове територије. Да би ојачао своју међународну позицију, кнез Стефан III Велики је 22. јануара 1479. потписао нови уговор са Пољском, обећавајући да ће се лично заклети на верност краљу Казимиру IV у Коломеји (сада Коломија у Украјини) ако краљ то изричито буде захтевао.Венеција и Османско царство су истог месеца склопили мир; а са Угарском и Пољском у априлу. Након што је кнез Басараб IV Млађи одао почаст султану, кнез Стефан III Велики је морао да тражи помирење са Османлијама. У мају 1480. године, обећао је да ће обновити плаћање годишњег данака који је престао да плаћа 1473. године. Искористивши мир, кнез Стефан III Велики се припремао за нову конфронтацију са Османским царством. Поново је напао Влашку и заменио је кнеза Басараба IV Млађег са извесним Мирчом, вероватно Стефановим рођеним сином, али је кнез Басараб IV Млађи повратио Влашку уз османску подршку. Власи и њихови османски савезници провалили су у Молдавију у пролеће 1481. године.

Ратови са султаном Бајазитом II

Султан Мехмед II умире 1481. године. Сукоб између његова два сина, султана Бајазита II и Џема, омогућио је кнезу Стефану III Великом да у јуну провали у Влашку и Османско царство. Он је поразио кнеза Басараба IV Млађег код Рамнику Валчеа и поставио полубрата кнеза Влада III Цепеша, Влада IV Калугарула, на престо. Након што се кнез Басараб IV Млађи вратио са османском подршком, кнез Стефан III Велики је учинио последњи покушај да обезбеди свој утицај у Влашкој. Поново је повео своју војску на Влашку и победио кнеза Басараба IV Млађег, који је погинуо у бици. Иако је кнез Влад IV поново враћен на престо, убрзо је био приморан да прихвати султанову власт. Очекујући нови напад Османлија, кнез Стефан III је утврдио своју границу са Влашком и ступио у савез са Иваном III од Русије, великим кнезом Московским.

...откако [Стефан Велики] влада у Молдавији, није му се допао ниједан владар Влашке. Није желео да живи са [Радуом Лепим], ни са [Басарабом Лајотом], ни са мном. Не знам ко може да живи са њим.

— Писмо кнеза Басараба IV Млађег из 1481. одборницима Сибиуа.

Краљ Матија Корвин је потписао петогодишње примирје са султаном Бајазитом II у октобру 1483. године. Примирје се односило на целу Молдавију, са изузетком лука. Султан Бајазит II је извршио инвазију на Молдавију и заузео Чилију 14. или 15. јула 1484. године. Његов вазал, кан Менгли I Гирај, такође је провалио у Молдавију и заузео Четатеа Алба 3. августа. Заузимање две луке обезбедило је Османлијама контролу над Црним морем. Султан Бајазит II је напустио Молдавију тек пошто је кнез Стефан III Велики лично дошао да му се поклони. Иако је ово пропадање у великој мери било без утицаја на независност Молдавије, губитак Чилије и Четатеа Албе ставило је тачку на молдавску контролу важних трговачких путева.

Корвин није био вољан да прекине своје примирје са султаном Бајазитом II, јер је имао прећутну османску подршку за сопствени рат на западу. Међутим, он је свом вазалу доделио територијални поклон у Трансилванији, који је обухватао домене Чичеуа и Четатеа де Балта. Према различитим тумачењима, ова размена се догодила 1484. године или након тога, и требало је да надокнади кнезу Стефану III Великом губитак његових лука. Четатеа до 1482. године, када је Корвин пристао да кнезу Стефану III Великом да уточиште, ако Молдавија падне под Османлије, док је Чичеу постао Стефанов замак тек 1489. године. Обе цитаделе биле су на земљишту конфискованом након сукоба између Три народа и Корвина. Чичеу је био феуд породице Лосонци, под парницом, док је Четатеа била посебна област војводе Трансилваније, чији је последњи титуларни власник пре Стефана био Џон Понграц од Денгелега.

До тада је рат између Пољака и Османлија био у припреми, а сукоби између две стране су се десили 1484. године. Научник Шербан Папакостеа примећује да је краљ Казимир IV увек остао неутралан током Стефанових сукоба са Османлијама, али је османска контрола ушћа Дњепра и Дунава претила Пољској. Краљ је, тврди Папакостеа, такође желео да ојача своју власт над Молдавијом, што му је помогло да одлучи да интервенише у сукобу у Стефаново име. Краљ Казимир IV је формирао или се придружио анти-османској лиги, која је 1485. такође добила невољну подршку Тевтонских витезова. Историчари дају различита тумачења овог питања: према Роберту Нисбету Бејну, Казимирова интервенција је такође протерала Османлије из Молдавије; Вениамин Циобану међутим тврди да је пољско учешће остало чисто дипломатско и до оружаног сукоба није дошло.

Краљ Казимир IV је затим кренуо на Коломеју са 20.000 војника. Да би обезбедио његову подршку, кнез Стефан је такође отишао у Коломеју и заклео му се на верност 12. септембра 1485. године. Церемонија је одржана у шатору, завесе су биле навучене у страну у тренутку када је кнез Стефан III Велики био на коленима пред краљем Казимиром IV. Три дана након Стефанове заклетве на верност, краљ Казимир IV је обећао да неће признати освајање Чилије и Четатее Албе од стране Османлија без Стефановог пристанка.Током Стефанове посете Пољској, Османлије су провалиле у Молдавију и опљачкао Сучаву. Покушали су и да на трон поставе претендента Петра Хроноду.

Кнез Стефан III Велики се вратио из Пољске и победио освајаче уз пољску помоћ на језеру Катлабуга у новембру. Поново се сукобио са Османлијама код Шешеје у марту 1486, али није могао да поврати Чилију и Четатеју Албу. За длаку је сачувао сопствени живот, наводно након што му је помогао Апрод Пурице, кога традиција идентификује као патријарха породице Мовилешти. Историчар Василе Марцулет се слаже са османским изворима у напомени да Шчеја није била војна победа Молдавије, већ у целини релативан успех његовог непријатеља, Скендер-паше. Молдавци су пријавили да су победили само зато што су за длаку избегли катастрофу; и зато што је Хронода, признат за војводу од несагласних бојара, ухваћен и посечен. На крају је кнез Стефан III Велики потписао трогодишње примирје са Портом, обећавајући да ће плаћати годишњи данак султану.

Сукоби са Пољском

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Costea of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
8. Roman I of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Margareta Mușata
 
 
 
 
 
 
 
4. Alexander I of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. (possibly) Lațcu of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
9. Anastasia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Bogdan II of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ana Neacșa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан III Молдавски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Păun 2016, стр. 131
  2. ^ Păun 2016, стр. 131
  3. ^ Iliescu 2006, стр. 79
  4. ^ Demciuc 2004, стр. 4
  5. ^ Florescu & McNally 1989, p. 66.
  6. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 38
  7. ^ Treptow & Popa 1996, p. 190.
  8. ^ Brezianu & Spânu 2007, p. 338.
  9. ^ Eagles 2014, стр. 220
  10. ^ Iliescu 2006, стр. 79
  11. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 39–40
  12. ^ Eșanu 2013, стр. 136
  13. ^ Demciuc 2004, стр. 4, 8
  14. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 40
  15. ^ Pop 2005, стр. 256
  16. ^ Bolovan et al. 1997, p. 103.
  17. ^ Pop 2005, стр. 256
  18. ^ Eagles 2014, стр. 31, 212
  19. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 38
  20. ^ Rezachievici 2007, стр. 18
  21. ^ Eagles 2014, стр. 31, 212
  22. ^ Ciobanu 1991, стр. 34–35
  23. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 38
  24. ^ Florescu & McNally 1989, p. 66.
  25. ^ Treptow 2000, стр. 59
  26. ^ Treptow 2000, стр. 58, 61
  27. ^ Treptow 2000, стр. 98
  28. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 38, 40–41
  29. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 38
  30. ^ Treptow 2000, стр. 99
  31. ^ Rezachievici 2007, стр. 18–19
  32. ^ Eagles 2014, стр. 34
  33. ^ Sacerdoțeanu 1969, стр. 38
  34. ^ Treptow 2000, стр. 99
  35. ^ Papacostea 1996, стр. 5
  36. ^ Eagles 2014, стр. 212
  37. ^ Treptow 2000, стр. 99
  38. ^ Rezachievici 2007, стр. 17–18, 20–30
  39. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  40. ^ Rezachievici 2007, стр. 25, 27
  41. ^ Pop 2005, стр. 266
  42. ^ Mureșan 2008, стр. 106–108, 138
  43. ^ Eagles 2014, стр. 32–33
  44. ^ Mureșan 2008.
  45. ^ Mureșan 2008, стр. 102–180
  46. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  47. ^ Eagles 2014, стр. 38, 213
  48. ^ Ciobanu 1991, стр. 43
  49. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  50. ^ Ciobanu 1991, стр. 43
  51. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  52. ^ Ciobanu 1991, стр. 43
  53. ^ Eagles 2014, стр. 213
  54. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  55. ^ Eagles 2014, стр. 213
  56. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  57. ^ Eagles 2014, стр. 213
  58. ^ Papacostea 1996, стр. 35
  59. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  60. ^ Pop 2005, стр. 266
  61. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  62. ^ Eagles 2014, стр. 213
  63. ^ Eagles 2014, стр. 213
  64. ^ Mureșan 2008, стр. 110
  65. ^ Pop 2005, стр. 266
  66. ^ Ciobanu 1991, стр. 43
  67. ^ Ciobanu 1991, стр. 43–44
  68. ^ Treptow 2000, стр. 139
  69. ^ Ciobanu 1991, стр. 44
  70. ^ Treptow 2000, стр. 139
  71. ^ Treptow 2000, стр. 136
  72. ^ Treptow 2000, стр. 138
  73. ^ Treptow 2000, стр. 130
  74. ^ Treptow 2000, стр. 140
  75. ^ Mureșan 2008, стр. 110
  76. ^ Treptow 2000, стр. 140
  77. ^ Florescu & McNally 1989, стр. 148–149.
  78. ^ Treptow 2000, стр. 140
  79. ^ Florescu & McNally 1989, p. 149.
  80. ^ Demciuc 2004, стр. 3
  81. ^ Florescu & McNally 1989, p. 149.
  82. ^ Demciuc 2004, стр. 4
  83. ^ Eagles 2014, стр. 213
  84. ^ Treptow 2000, стр. 142
  85. ^ Demciuc 2004, стр. 4
  86. ^ Papacostea 1996, стр. 38
  87. ^ Ciobanu 1991, стр. 44–45
  88. ^ Pop 2005, стр. 266–267
  89. ^ Eagles 2014, стр. 213
  90. ^ Demciuc 2004, стр. 3, 4
  91. ^ Eagles 2014, стр. 94
  92. ^ Demciuc 2004, стр. 4, 5
  93. ^ Kubinyi 2008, стр. 82
  94. ^ Eagles 2014, стр. 213
  95. ^ Kubinyi 2008, стр. 83
  96. ^ Eagles 2014, стр. 213
  97. ^ Demciuc 2004, стр. 4
  98. ^ Engel 2001, стр. 302
  99. ^ Eagles 2014, стр. 213–214
  100. ^ Tiron 2012, стр. 76, 79
  101. ^ Demciuc 2004, стр. 4
  102. ^ Eagles 2014, стр. 214
  103. ^ Papacostea 1996, стр. 25
  104. ^ Papacostea 1996, стр. 25

Литература

Стефан III Молдавски на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_III_Молдавски&oldid=26671016”