Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци
Cathedral of Christ the Saviour, Banja Luka.jpg
Назив цркве Некада Црква Свете Тројице, данас Храм Христа Спаситеља
Локација Бања Лука
Застава Републике Српске Република Српска
Епархија Бањалучка
Изграђена 2004.
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Храм Христа Спаситеља (вишезначна одредница).

Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци данас се налази на мјесту гдје је накада била Црква Свете Тројице, направљена између два свјетска рата у центру Бање Луке. Изградња храма трајала је од 1925. до 1929, а свечано је освештана на Спасовдан 1939. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле „руглом града“ и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше. Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на мјесту на коме се налазио изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањалучка црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Српске православне цркве. Обнова храма започела је 1993. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је патријарх српски Павле са архијерејима и свештенством Српске православне цркве. Храм је обновљен под именом Саборни храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.

Историјат градње Храма[уреди]

Од оснивања Бањалучко-бихаћке Митрополије, са сједиштем митрополита у Бањој Луци, оживјела је намјера тамошњих Срба да свој трошни, привремени храм замијене монументалним велељепним. Године 1912. формиран је и посебан одбор, који би о томе водио бригу, али је избијање балканских ратова спријечило остварење тога сна. Потом је дошао Први свјетски рат, који је донио велика страдања Срба у Босни и Херцеговини, посебно у Бањој Луци. Тек 13. јуна 1921. године, на ванредној сједници Црквене општине, званично је покренуто питање изградње Саборног храма.
Према првобитној замисли, Саборну цркву је требало градити на мјесту привременог храма Сошествија Светог Духа, код данашњег бањалучког биоскопа Козара. У посљедњем тренутку од тога се одустало и прихваћена је идеја проте Душана Мачкића да се купи земљиште преко пута тадашњег хотела Балкан. Хроничари биљеже да је двадесет седмог септембра 1925. године по лијепом времену изашло повјереништво за установљавање локације и то је сматрано првим даном почетка радова, мада је, због кише, која је падала сљедећа два дана, трасирање обављено тек 30. септембра. Митрополит бањалучко-бихаћки Василије (Поповић) је 5. октобра 1925. године осветио земљу, уз полагање споменице. Било је само питање, да ли ће грађевинари успјети да испоштују рок и за 600 дана саграде храм основе 22,10 x 19,50 м, са звоником високим 46 м без крста и куполом пречника 6 метара на висини од 22,70 м. Како се испоставило, радови су завршени и прије договореног рока. У току градње Саборног храма у Бањој Луци установљено је да недостају три милиона динара да би се тај посао окончао, те се тражио начин како да се дође до новаца. Црквена општина се обратила за помоћ и краљу Александру, који јој је велкодушно изишао у сусрет. Ни то није било довољно те је Црквена општина одредила једног од својих чланова, гостио- ничара Ђорђа Бајића, да иде у Америку и од тамошњих Срба прикупи прилоге за изградњу Храма. [1]

Архитектура Саборног храма Свете Тројице[уреди]

Статуе и дјелови срушеног храма Св. Тројице, испред данашњег храма Христа Спаситеља

За бањолучки Саборни храм изабран је пројекат познатог београдског архитекте Душана Живановића (1853-1937). Одлука је била да се репрезентативни бањолучки Саборни храм подигне на слободном простору између будућих банских палата. Висинска и стилска кореспонденција Саборне цркве и свјетовних установа на Тргу Цара Душана, показала је намјеру наручилаца да нагласе чврсто јединство Цркве и државе у Краљевини.
Саборни храм Свете Тројице замишљен је као грађевина основе уписаног крста развијеног типа, са доминантним централним, и четири мања кубета, распоређеним на угаоним просторима, одвојеним од средишњег дијела храма. Звоник, подигнут на југоисточној страни, органски је повезан са црквом приземним тродијелним аркадним тријемом. Храм је имао улазе на западној и бочним странама. Зидна платна оживљена су моравском пластиком и декорацијом - розетама, нишама, тимпанонима, полуколонетама, архиволтама, преплетима, док су западно, сјеверно и јужно прочеље обликовани истовјетно с композицијом ризалтно истуреног блока, завршеног полукружним моравским забатом. [2]

Архитектура Саборног храма Христа Спаситеља[уреди]

Саборни храм је зидан од црвеног и жутог камена травертина, поријеклом из Месопотамије, за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани бетон, цигла. Куполе су покривене златним прохром лимом, довезеним из Сибира. Спољњи грађевински радови на храму завршени су 26. септембра 2004. године, када је служена и прва литургија. Свету литургију је служило 8 архијереја са свештенством и ђаконима Бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вјерника.

Hram Hrista Spasitelja Bbanja Luka.jpg

Димензије храма по пројекту су:

ДУЖИНА ХРАМА СА ОЛТАРОМ 22,10 м, ШИРИНА 19,50 м
ВИСИНА ХРАМА ДО ВРХА ЦЕНТРАЛНЕ КУПОЛЕ 22,37 м
ВИСИНА ЗВОНИКА (до врха, без крста) 44,95 м, са крстом 47,10 м 
ОСНОВА ТЕМЕЉА ЗВОНИКА 5,40 x 5,40 м
ДУЖИНА И ШИРИНА АРКАДЕ 7,98 x 3,01 м [3]

Поводом 20 година од оснивања и прославе Дана Републике Српске и крсне славе Републике Српске, патријарх Иринеј је у храму 9. јануара 2012. служио Свету архијерејску литургију.[4]

САБОРНИ ХРАМ[уреди]

Храм Христа Спаситеља је САБОРНИ ХРАМ, насљедник првобитног Саборног храма Свете Тројице, порушеног 1941. године. Саборни, значи сабирајући храм, за све вјернике града Бање Луке, Епархије бањалучке и уопште све вјернике Православне цркве. [5]

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем[уреди]

Епископ бањалучки Јефрем рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Замонашен је у манастиру Липље, епархија бањалучка, 9. јула 1967. Исте године, уписан је у богословију у манастиру Крки коју завршава са одличним успјехом 1971. године. По завршетку богословије 1971. године, упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за дипломски рад ”Учење Светог Василија Великог о монаштву”. Рад је оцијењен одличном оцјеном и препоручен за штампање. Послије двије године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 19. маја 1980. године, за епископа бањалучког. Устоличење епископа Јефрема обављено је у Бањој Луци у Саборном храму Свете Тројице 1. јуна 1980. године, од стране епископа сремског Андреја као изасланика Светог архијерејског синода. За период (1980—2007) епископ Јефрем је на подручју Бањалучке епархије осветио 126 нових храмова, 38 храмова је генерално обновљено, а 89 храмова је у изградњи. У истом времену, изграђено је и освећено 33 парохијска дома. Генарално је обновљен и освећен Владичански двор. [6]

Смрт Владике Платона[уреди]

Платон Бањалучки

Након што се оглушио о усташку наредбу од 23. априла 1941. - да сви "Србијанци" морају да оду и напусте тзв. Хрватско тло, болесног и изнемоглог Епископа Платона, усташе су ухапсиле ноћу, између 4. и 5. маја 1941. године. Ухапшен је заједно са протом Душаном Суботићем, парохом градишким, и одвезли их аутомобилом путем Бања Лука - Котор-Варош. Десетак километара од Бање Луке, на обали ријеке Врбање, усташе су их на свиреп начин убили, и бацили у набујалу Врбању. Ријека их је донијела у Врбас, гдје су, двадесетак дана доцније пронађена њихова унакажена тијела, у селу Кумсале. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањој луци, а три деценије касније, тачније 1. јула 1973. године, ковчег са моштима владике Платона пренесен је у крипту данашњег Саборног храма Свете Тројице. [7] Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унијет у Именослов светих Српске православне цркве. Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.

Свештенство храма[уреди]

  • ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР РАТКО РАДУЈКОВИЋ, АРХИЈЕРЕЈСКИ НАМЈЕСНИК БАЊАЛУЧКИ

Рођен је 1942. године у селу Друговићи, општина Лакташи. Завршио је Богословију Св. Саве у Београду 1963. године. Рукоположен у чин ђакона 21. септембра 1965. године. Од 1965. до 1976. године службовао као ђакон при Саборном храму Св. Тројице и као службеник Епархијског управног одбора Епархије бањалучке. У периоду од 1976. до 1982. године, службовао је на првој бањалучкој парохији, а од 1982. до 2009. године обављао дужност старјешине Саборног храма Св. Тројице и службовао као парох на другој бањалучкој парохији. У периоду од 2009. до 2011. год. вршио је дужност старјешине обновљеног Саборног храма Христа Спаситеља. Данас је архијерејски намјесник бањалучки и члан Црквеног суда Епархије бањалучке. [8]

  • ПРОТОНАМЈЕСНИК ДРАГАН МАКСИМОВИЋ, СТАРЈЕШИНА ХРАМА

Протонамјесник Драган Максимовић, рођен 1981. године у Бањој Луци. Завршио Богословију Св. Петра Дабробосанског у Фочи 2001. године и Московску духовну академију 2007. године у Русији. [8]

  • ЈЕРЕЈ МР ДРАГАН ГРУЈИЋ

Јереј мр Драган Грујић, рођен је 1974. године у Бањој Луци. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитет у Београду, 2001. године. На истом факултету је завршио постдипломске студије и одбранио магистарски рад, 2008. године. [8]

  • ЈЕРЕЈ БОРИСЛАВ ЂУРИЧИЋ

Јереј Борислав Ђуричић, рођен је 1980. године. у Добоју. Завршио Богословију Света Три Јерарха у Србињу, 1999. године. Дипломирао је на Музичкој академији Универзитет у Источном Сарајеву (одсјек за црквену музику), 20. јуна 2004.године. [8]

  • ЈЕРЕЈ ДРАГАН ВИДОВИЋ

Јереј Драган Видовић, рођен је 1982. године. у Бањој Луци. Завршио Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену (привремено у Нишу), затим Православни богословски факултет Универзитет у Београду. [8]

  • ЈЕРЕЈ МИОДРАГ КОПАЊА

Јереј Миодраг Копања, рођен 1980. године у Бугојну. Завршио Богословију Света Три Јерарха у Србињу 2000. године и Православни богословски факултет Универзитет у Београду 2011. године. [8]

  • ЂАКОН МР ЗОРАН ЂУРИЋ

Ђакон Зоран Ђурић, рођен је 1981. године у Приједору. Завршио Богословиију Света Три Јерарха у Србињу 2000. године и Православни богословски факултет Универзитет у Београду 2008. године. Дипломске академске студије мастер завршио 2012. године. [8]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Храм Историја градње
  2. Саборни храм Свете Тројице Историја Храма
  3. ХрамДимензије Храма
  4. „Бања Лука: Патријарх Иринеј служио литургију” (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 9. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.. 
  5. Саборни храм Христа Спаситеља САБОРНИ ХРАМ
  6. Саборни храм Христа Спаситеља Епископ Бањалучки
  7. Смрт Владике Платона
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 Саборни храм Христа Спаситеља Свештенство храма

Спољашње везе[уреди]


Координате: 44° 46‘ С. 17° 11‘ И.