Списак највећих царстава

С Википедије, слободне енциклопедије
A map of the British and Mongol empires at their respective greatest extents
Британско царство (црвено) и Монголско царство (плаво) биле су највеће и друго по величини царство у историји. Тачан обим Монголског царства у његовом највећем територијалном проширењу је предмет дебате међу научницима.

Списак највећих царстава представља највећа царства која су постојала кроз историју, према површини коју су заузимали. Неколико империја у људској историји се сврставају међу највеће свих времена, у зависности од дефиниције и начина мјерења. Могући начини мјерења величине укључују површину, становништво, економију и моћ. Од ових, површина се најчешће користи јер има прилично прецизну дефиницију и може да се измјери са одређеним степеном тачности.[1] Естонски политиколог Рејн Тагепера, који је објавио серију академских чланака о територијалном опсјегу историјских империја између 1978. и 1997. године,[2][3][4][5] дефинисао је империју као „сваки релативно велики сувјерени политички ентитет чије компоненте нису сувјерене“ и њена величина као област над којом царство има неке неоспорне војне и пореске повластице.[6]

Највећа царства по копненој површини[уреди | уреди извор]

Укупна копнена површина Земље, изузимајући континент Антарктик, је 134.740.000 km².[7] Од тога, Британско царство је у једном тренутку заузимало 26,35% укупне копнене површине, а из царства је касније настало 65 независних држава.[8]

Царства у свом највећем обиму[уреди | уреди извор]

Величина царства је дефинисана као површина суве земље коју је царство контролисало у то вријеме, а која се може знатно разликовати од области на коју су тврдили да заузимају; године 1800. европске силе су колективно захтијевале приближно 20% површине Земље коју нису ефективно контролисале.[9] У ситуацијама у којима се процјене разликују, уноси се сортирају према најнижој процјени. Када више од једног уноса има исту област, они су наведени по абецедном реду.

Царство Максимална површина земљишта
Милион km2 % свијета Година
Британска империја[а] 35,5[10] 26,35% 1920.[10]
Монголско царство[б] 24,0[10][11] 17,81% 1270.[11] или 1309.[10]
Руска Империја[в] 22,8[10][11] 16,92% 1895.[10][11]
Династија Ћинг[г] 14,7[10][11] 10,91% 1790.[10][11]
Шпанска империја 13,7[10] 10,17% 1810.[10]
Друго француско колонијално царство 11,5[10] 8,53% 1920.[10]
Абасидски калифат 11,1[10] 8,24% 750.[10]
Омејадски калифат 11,1[10] 8,24% 720.[10]
Династија Јуан 11,0[10] 8,16% 1310.[10]
Сјонгну 9,0[11][12] 6,68% 176. п. н. е.[11][12]
Бразилско царство[д] 8.337.000[13] 6,19% 1889.[13]
Јапанско царство 7,4[14]—8,51[15] 5,49%–6,31% 1942.[14][15]
Иберијска унија[ђ] 7,1[10] 5,27% 1640.[10]
Источна династија Хан 6,5[12] 4,82% 100.[12]
Династија Минг 6,5[10][11] 4,82% 1450.[10][11]
Праведни калифат 6,4[10] 4,75% 655.[10]
Први туркијски канат 6,0[11][12] 4,45% 557.[11][12]
Златна хорда 6,0[10][11] 4,45% 1310.[10][11]
Западна династија Хан 6,0[11][12] 4,45% 50. п. н. е.[11][12]
Ахеменидско царство 5,5[11][12] 4,08% 500. п. н. е.[11][12]
Друго португалско царство[д] 5,5[10] 4,08% 1820.[10]
Династија Танг 5,4[10][11] 4,01% 715.[10][11]
Македонско царство 5,2[11][12] 3,86% 323. п. н. е.[11][12]
Османско царство 5,2[10][11] 3,86% 1683.[10][11]
Сјеверна династија Јуан 5,0[10] 3,71% 1368.[10]
Римско царство 5,0[11][12] 3,71% 117.[11][12]
Династија Син 4,7[12] 3,49% 10.[12]
Тибетанско царство 4,6[10][11] 3,41% 800.[10][11]
Држава Сјанба 4,5[17] 3,34% 200.[17]
Прво мексичко царство 4,429[18] 3,29% 1821.[18]
Тимуридско царство 4,4[10][11] 3,27% 1405.[10][11]
Фатимидски калифат 4,1[10][11] 3,04% 969.[10][11]
Источни туркијски канат 4,0[12] 2,97% 624.[12]
Хуни 4,0[11][12] 2,97% 441.[11][12]
Могулско царство 4,0[10][11] 2,97% 1690.[10][11]
Селџучко царство 3,9[10][11] 2,89% 1080.[10][11]
Селеукидско царство 3,9[11][12] 2,89% 301. п. н. е.[11][12]
Италијанско царство 3,825[19] 2,84% 1941.[19]
Илканат 3,75[10][11] 2,78% 1310.[10][11]
Џунгарски канат 3,6[17] 2,67% 1650.[17]
Чагатајски канат 3,5[10][11] 2,60% 1310.[10] или 1350.[10][11]
Сасанидско царство 3,5[11][12] 2,60% 550.[11][12]
Западни туркијски канат 3,5[12] 2,60% 630.[12]
западни Сјонгну 3,5[12] 2,60% 20.[12]
Прво француско колонијално царство 3,4[10] 2,52% 1670.[10]
Газневиди 3,4[10][11] 2,52% 1029.[10][11]
Мауријско царство 3,4[12]–5.0[11] 2,52%–3,71% 261. п. н. е.[12] или 250. п. н. е.[11]
Делхијски султанат 3,2[10][11] 2,37% 1312.[10][11]
Њемачко колонијално царство 3,147[20] 2,34% 1911.[20]
Сјеверна династија Сунг 3,1[10][11] 2,30% 980.[10][11]
Ујгурски каганат 3,1[10][11] 2,30% 800.[10][11]
Западна династија Ђин 3,1[12] 2,30% 280.[12]
Данско царство 3,0[21] 2,23% 1700.[21]
Династија Суеј 3,0[12] 2,23% 589.[12]
Сафавидско царство 2,9[17] 2,15% 1630.[17]
Саманидско царство 2,85[10][11] 2,12% 928.[10][11]
Источна династија Ђин 2,8[12] 2,08% 347.[12]
Медијанско царство[е] 2,8[11][12] 2,08% 585. п. н. е.[11][12]
Партско царство 2,8[11][12] 2,08% 1[11][12]
Рурански канат 2,8[11][12] 2,08% 405.[11][12]
Византија 2,7[11]–2,8[12] 2,00%–2,08% 555.[11] или 450.[12]
Индо-скитско царство 2,6[12] 1,93% 20.[12]
Династија Љао 2,6[10][11] 1,93% 947.[10][11]
Грчко-бактријско краљевство 2,5[12] 1,86% 184. п. н. е.[12]
Каснији Жао 2,5[12] 1,86% 329.[12]
Царство Марата 2,5[11] 1,86% 1760.[11]
Белгијско колонијално царство 2,366[19]–24.651,51[23] 1,76%–18,30% 1941.[19] или 1939.[23]
Династија Ђин (1115—1234) 2,3[10][11] 1,71% 1126.[10][11]
Хорезмијска империја 2,3[11]–3,6[10] 1,71%–2,67% 1210.[11] или 1218.[10]
Династија Ћин 2,3[12] 1,71% 220. п. н. е.[12]
Холандско колонијално царство 2,1[17] 1,56% 1938.[17]
Прво француско царство 2,1[10] 1,56% 1813.[10]
Кијевска Русија 2,1[10][11] 1,56% 1000.[10][11]
Мамелучки султанат 2,1[10][11] 1,56% 1300.[10] или 1400.[11]
Јужна династија Сунг 2,1[10] 1,56% 1127.[10]
Треће португалско царство 2,1[10] 1,56% 1900.[10]
Алмохадски калифат 2,0[11]–2,3[10] 1,48%–1,71% 1200.[11] или 1150.[10]
Цао Веј 2,0[12] 1,48% 263.[12]
Ранији Ћин 2,0[12] 1,48% 376.[12]
Ранији Жао 2,0[12] 1,48% 316.[12]
Династија Гурид 2,0[17] 1,48% 1200.[17]
Царство Инка 2,0[10][11] 1,48% 1527.[10][11]
Кушанско царство 2,0[11]–2,5[12] 1,48%–1,86% 200.[11][12]
Династија Лиу Сонг 2,0[12] 1,48% 450.[12]
Сјеверни Веј 2,0[12] 1,48% 450.[12]
Западно римско царство 2,0[12] 1,48% 395.[12]
Ајубиди 1,7.[10]–2,0[11] 1,26%–1,48% 1200.[10] или 1190.[11]
Гупта царство 1,7[12]–3,5[11] 1,26%–2,60% 440.[12] или 400.[11]
Ефталијско царство 1,7[24]–4,0[12] 1,26%–2,97% 500.[24] или 470.[12]
Династија Бујид 1,6[10][11] 1,19% 980.[10][11]
Источни Ву 1,5[12] 1,11% 221.[12]
Сјеверни Ћи 1,5[12] 1,11% 557.[12]
Сјеверни Сјонгну 1,5[12] 1,11% 60.[12]
Сјеверни Жу 1,5[12] 1,11% 577.[12]
Новоасирско царство 1,4[11][25] 1,04% 670. п. н. е.[11][25]
Источно мауријско царство 1,3[12] 0,96% 210. п. н. е.[12]
Династија Лијанг 1,3[11][12] 0,96% 502.,[12] 549.,[12] или 579.[11]
Каџарско царство 1,29[26] 9,61% 1873.[26]
Краљевство Аксум 1,25[11] 0,93% 350.[11]
Династија Шанг 1,25[11][25] 0,93% 1122. п. н. е.[11][25]
Франачка 1,2[10][11] 0,89% 814.[10][11]
Шривиђаја 1,2[11] 0,89% 1200.[11]
Индо-грчко краљевство 1,1[12] 0,82% 150. п. н. е.[12]
Царство Мали 1,1[10][11] 0,82% 1380.[10][11]
Заједница Пољске и Литваније 1,1[10][11] 0,82% 1480.[11] или 1650.[10]
Династија Алморавида 1,0[11] 0,74% 1120.[11]
Династија Пушјибхути 1,0[10][11] 0,74% 625.[10] или 648.[10][11]
Династија Гуџара—Пратихара 1,0[10] 0,74% 860.[10]
Свето римско царство 1,0[10] 0,74% 1050.[10]
Хазарски канат 1,0[10]–3,0[11] 0,74%–2,23% 900.[10] или 850.[11]
Кмерско царство 1,0[10][11] 0,74% 1290.[10][11]
Ново краљевство Египта 1,0[11][25] 0,74% 1450. п. н. е.[25] или 1300. п. н. е.[11]
Птолемејско краљевство 1,0[12] 0,74% 301. п. н. е.[12]
Кара Китај 1,0[10]–1,5[11] 0,74%–1,11% 1130.[10] или 1210.[11]
Скитија 1,0[24] 0,74% 400. п. н. е.[24]
Шу Хан 1,0[12] 0,74% 221.[12]
Тахириди 1,0[10] 0,74% 800.[10]
Западни Сја 1,0[11] 0,74% 1100.[11]
Шведско царство 0,99[27] 0,73% 1700.[27]
Нацистичка Њемачка 0,824[19] 0,61% 1941.[19]
Акадско царство 0,8[25] 0,59% 2250. п. н. е.[25]
Аварски канат 0,8[12] 0,59% 600.[12]
Чу 0,8[12] 0,59% 300. п. н. е.[12]
Хуни 0,8[12] 0,59% 287.[12]
Сонгајско царство 0,8[10] 0,59% 1550.[10]
Хикси 0,65[25] 0,48% 1650. п. н. е.[25]
Двадесетшеста египатска династија 0,65[25] 0,48% 550. п. н. е.[25]
Розвијско царство 0,624[28] 0,46% 1700.[28]
Аустроугарска 0,62[29] 461,29% 1905.[29]
Кордопски калифат 0,6[10] 0,45% 1000.[10]
Прво португалско царство 0,6[10] 0,45% 1580.[10]
Визиготско краљевство 0,6[12] 0,45% 580.[12]
Династија Џоу 0,55[30] 0,41% 1100. п. н. е.[30]
Сикско царство 0,52[31] 38,44% 1839.[31]
Кордопски емират 0,5[10] 0,37% 756.[10]
Косала 0,5[12] 0,37% 543. п. н. е.[12]
Лидија 0,5[25] 0,37% 585. п. н. е.[25]
Магада 0,5[12] 0,37% 510. п. н. е.[12]
Средње краљевство Египта 0,5[25] 0,37% 1850. п. н. е.[25]
Нововавилонско царство 0,5[25] 0,37% 562. п. н. е.[25]
Сатавахана царство 0,5[12] 0,37% 150.[12]
Двадесетпета египатска династија 0,5[25] 0,37% 715. п. н. е.[25]
Западни Сатрапи 0,5[12] 0,37% 100.[12]
Новохетитско царство 0,45[25] 0,33% 1250. п. н. е. – 1220. п. н. е.[25]
Династија Сја 0,45[25] 0,33% 1800. п. н. е.[25]
Прво бугарско царство 0,4[32] 0,30% 850.[32]
Краљевство Француске у средњем вијеку 0,4[10] 0,30% 1250.[10]
Средњеасирско царство 0,4[25] 0,30% 1080. п. н. е.[25]
Старо краљевство Египта 0,4[25] 0,30% 2400. п. н. е.[25]
Сокотски калифат 0,4[33] 0,30% 1804.[33]
Латинско царство 0,35[12] 0,26% 1204.[12]
Античка Картагина 0,3[12] 0,22% 220. п. н. е.[12]
Цивилизација долине Инда 0,3[30] 0,22% 1800. п. н. е.[30]
Митани 0,3[25] 0,22% 1450. п. н. е. – 1375. п. н. е.[25]
Ашантско царство 0,25[34] 0,19% 1820.[34]
Старо вавилонско царство 0,25[25] 0,19% 1690. п. н. е.[25]
Царство Астека 0,22[10] 0,16% 1520.[10]
Краљевство Зулу 0,21[35] 15,38% 1822.[35]
Еламитско царство 0,2[25] 0,15% 1160. п. н. е.[25]
Фригија 0,2[25] 0,15% 750. п. н. е.[25]
Друга династија Исина 0,2[25] 0,15% 1130. п. н. е.[25]
Урарту 0,2[25] 0,15% 800. п. н. е.[25]
Источни Жу 0,15[25] 0,11% 770. п. н. е.[25]
Средњохетитско царство 0,15[25] 0,11% 1450. п. н. е.[25]
Староасирско царство 0,15[25] 0,11% 1730. п. н. е.[25]
Старохетитско царство 0,15[25] 0,11% 1530. п. н. е.[25]
Ојо царство 0,15[36] 0,11% 1680.[36]
Царство Борну 0,13[37] 9,61% 1892.[37]
Ларса 0,1[25] 0,07% 1750. п. н. е. – 1700. п. н. е.[25]
Трећа династија Ура 0,1[25] 0,07% 2000. п. н. е.[25]
Царство Тараска 0,075[38] 0,06% 1450.[38]
Лагаш 0,05[30] 0,04% 2400. п. н. е.[30]
Сумер 0,05[25] 0,04% 2400. п. н. е.[25]
  1. ^ Највеће површине бивших колонија након стицања независности биле су 9,98 милиона km2 Канаде 1945. године, Сједињених Држава 9,67 милиона km2 1899. и Аустралије 7,68 милиона km2 1945.[10]
  2. ^ Монголско царство се на крају подијелило на четири одвојена каната: династију Јуан, Чагатајски канат, Илканат и Златну хорду.
  3. ^ Њена држава насљедница Совјетски Савез и њена насљедница Руска Федерација достигле су максималну површину од 22,3 милиона km2 1945. и 17,1 милион km2 1991.[10]
  4. ^ Њена држава насљедница Република Кина (1912–1949) и њена насљедница, Народна Република Кина (од 1949), достигле су максималну површину од 7,7 милиона km2 1912. и 9,7 милиона km2 1950.[10]
  5. ^ а б Бразилско царство је имало већу површину 1889. него што је Португалско царство имало 1820. године, упркос томе што је Бразил био португалска колонија, Због тога што су португалски досељеници имали ефективну контролу само над отприлике половином Бразила у вријеме бразилске независности 1822.[10]
  6. ^ Привремена унија шпанске и португалске круне прије максималног територијалног проширења колонијалних посједа једне од њих.[16]
  7. ^ Новија поновна процјена историјских доказа, како археолошких тако и текстуалних, навела је модерне научнике да доводе у питање претходна схватања о опсјегу царства Медијаца, па чак и о његовом постојању као јединствене државе.[22]

Хронологија највећих царстава[уреди | уреди извор]

Најраније царство за које се сматра са сигурношћу да је било веће од свих претходних царстава било је Царство Горњег и Доњег Египта, које је покривало десет пута већу површину од претходне највеће цивилизације око 3000. године прије нове ере.[39]

Царство Површина
(милиони km2) 		Година
Царство Горњег и Доњег Египта 0,1[25] 3000. п. н. е.[25]
Старо краљевство Египта 0,25[25] 2850. п. н. е.[25]
0,4[25] 2400. п. н. е.[25]
Акадско царство 0,65[25] 2300. п. н. е.[25]
0,8[25] 2250. п. н. е.[25]
Ново краљевство Египта 1,0[25] 1450. п. н. е.[25]
Династија Шанг 1,25[25] 1122. п. н. е.[25]
Новоасирско царство 1,4[25] 670. п. н. е.[25]
Медијанско царство[а] 2,8[12] 585. п. н. е.[12]
Ахеменидско царство 3,6[12] 539. п. н. е.[12]
5,5[12] 500. п. н. е.[12]
Сјонгну 9,0[12] 176. п. н. е.[12]
Омејадски калифат 11,1[10] 720.[10]
Монголско царство 13,5[10] 1227.[10]
24,0[10] 1309.[10]
Британска империја 24,5[10] 1880.[10]
35,5[10] 1920.[10]
  1. ^ Новија поновна процјена историјских доказа, како археолошких тако и текстуалних, навела је модерне научнике да доводе у питање претходна схватања о опсјегу царства Медијаца, па чак и о његовом постојању као јединствене државе.[22] Ако Медијанско царство никада није премашило величину Неоасирског царства, оно је остало највеће царство које је икада постојало све док га Ахеменидско царство није надмашило.[25][12]

Хронологија највећих царстава по годинама[уреди | уреди извор]

Царство Површина
(милиони km2)[30] 		Процијењени период[30]
Царство Горњег и Доњег Египта 0,1 3000. п. н. е.
Старо краљевство Египта 0,25–0,4 2800. п. н. е. – 2400. п. н. е.
Акадско царство 0,2–0,6 2300. п. н. е. – 2200. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 0,15 2100. п. н. е.
Средње краљевство Египта 0,2–0,5 2000. п. н. е. – 1800. п. н. е.
Династија Сја 0,4 1700. п. н. е.
Хикси 0,65 1600. п. н. е.
Ново краљевство Египта 0,65–1,0 1500. п. н. е. – 1300. п. н. е.
Династија Шанг 0,9–1,1 1250. п. н. е. – 1150. п. н. е.
Ново краљевство Египта 0,5–0,6 1100. п. н. е. – 1050. п. н. е.
Династија Џоу 0,35–0,45 1000. п. н. е. – 900. п. н. е.
Новоасирско царство 0,4–1,4 850. п. н. е. – 650. п. н. е.
Медијанско царство[а] 3,0 600. п. н. е.
Ахеменидско царство 2,5–5,5 550. п. н. е. – 350. п. н. е.
Македонско царство 5,2 323. п. н. е.
Селеукидско царство 4,0 300. п. н. е.
Мауријско царство 3,5 250. п. н. е.
Династија Хан 2,5 200. п. н. е.
Царство Сјонгну 5,7 150. п. н. е.
Династија Хан 4,2–6,5 100. п. н. е. – 200.
Римско царство 4,4 250.–350.
Сасанидско царство 3,5 400.
Хунско царство 4,0 450.
Сасанидско царство 3,5 500.
Први туркијски канат 3,0–5,2 550.–600.
Праведни калифат 5,2 650.
Омејадски калифат 9,0–11,0 700.–750.
Абасидски калифат 8,3–11,0 750.–800.
Тибет 2,5–4,7 850.–950.
Династија Сунг 3,0 1000.
Селџучко царство 3,0–4,0 1050.–1100.
Тибет 2,5 1150.
Династија Ђин (1115—1234) 2,3 1200.
Монголско царство 18,0–24,0 1250.–1300.
Династија Јуан 11,0 1350.
Тимуридско царство 4,0 1400.
Династија Минг 4,7–6,5 1450.–1500.
Османско царство 4,3 1550.
Руско царство 6,0–12,0 1600.–1700.
Руска Империја 14,0–17,0 1750.–1800.
Британска империја 23,0–34,0 1850.–1925.
Совјетски Савез 22,5 1950.–1975.
  1. ^ Новија поновна процјена историјских доказа, како археолошких тако и текстуалних, навела је модерне научнике да доводе у питање претходна схватања о опсјегу царства Медијаца, па чак и о његовом постојању као јединствене државе.[22] Ако највеће царство 600. године прије нове ере није било Медијанско, онда је то било Касни Египат са површином од д 0,55 million km2.

Највећа царства по удјелу свјетске популације[уреди | уреди извор]

Због тренда повећања свјетске популације током времена, сматра се да су апсолутне бројке становништва мање релевантне за поређење између различитих царстава од њихових одговарајућих удјела у свјетској популацији у то вријеме.[40] Већи део времена од отприлике 400. године прије нове ере, комбиновани удио два најмногољуднија царства у свјетској популацији био је 30–40%. Већину времена, најмногољудније царство се налазило у Кини.[41]

Царство Становништво
као проценат од
свјетске популације[42] 		Година[42]
Династија Ћинг 37 1800.
Сјеверна Династија Сунг 33 1100.
Западна Династија Хан 32 1.
Монголско царство 31 1290.
Римско царство 30 150.
Династија Ђин (265–420) 28 280.
Династија Минг 28 1600.
Династија Ћин 24 220. п. н. е.
Могулско царство 24 1700.
Династија Танг 23 900.
Делхијски султанат 23 1350.
Британска империја 23 1938.
Јапанско царство 20 1943.
Мауријско царство 19 250. п. н. е.
Ранији Ћин 19 376.
Сјеверни Жу 16 580.
Македонско царство 15 323. п. н. е.
Царство Харша 15 647.
Гупта царство 13 450.
Сјеверни Веј 13 500.
Омејадски калифат 13 750.
Ахеменидско царство 12 450. п. н. е.
Ранији Јан 12 366.
Династија Ђин (1115—1234) 12 1200.
Нацистичка Њемачка 12 1943.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Taagepera, Rein (1978). „Size and duration of empires: Systematics of size” (PDF). Social Science Research. 7 (2): 111. ISSN 0049-089X. doi:10.1016/0049-089X(78)90007-8. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  2. ^ Taagepera, Rein (1978). „Size and duration of empires: Systematics of size” (PDF). Social Science Research. 7 (2): 108—127. ISSN 0049-089X. doi:10.1016/0049-089X(78)90007-8. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  3. ^ Taagepera, Rein (1978). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 3000 to 600 B.C.” (PDF). Social Science Research. 7 (2): 180—196. ISSN 0049-089X. doi:10.1016/0049-089x(78)90010-8. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  4. ^ Taagepera, Rein (1979). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D.”. Social Science History. 3 (3/4): 115—138. JSTOR 1170959. doi:10.2307/1170959. 
  5. ^ Taagepera, Rein (септембар 1997). „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia” (PDF). International Studies Quarterly. 41 (3): 475—504. JSTOR 2600793. doi:10.1111/0020-8833.00053. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  6. ^ Taagepera, Rein (1979). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D.”. Social Science History. 3 (3/4): 117. JSTOR 1170959. doi:10.2307/1170959. 
  7. ^ „World”, The World Factbook, Central Intelligence Agency, 18. 7. 2022, Архивирано из оригинала 20. 6. 2022. г., Приступљено 13. 9. 2023 
  8. ^ „Kako bi izgledala Britanska imperija kada bi danas postojala”. opusteno.rs. Приступљено 13. 9. 2023. 
  9. ^ Magdoff, Harry (1979). Imperialism: From the Colonial Age to the Present. NYU Press. стр. 29. ISBN 978-0-85345-498-4. Архивирано из оригинала 19. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј бк бл бљ бм бн бњ бо бп бр бс бт бћ бу бф бх бц бч бџ бш ва вб вв вг вд вђ ве вж вз ви вј вк вл вљ вм вн вњ во вп вр вс вт вћ ву вф вх вц вч вџ вш га гб гв гг гд гђ ге гж гз ги гј гк Taagepera, Rein (септембар 1997). „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia” (PDF). International Studies Quarterly. 41 (3): 492—502. JSTOR 2600793. doi:10.1111/0020-8833.00053. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј бк бл бљ бм бн бњ бо бп бр бс бт бћ бу бф бх бц бч бџ бш ва вб вв вг вд вђ ве вж вз ви вј вк вл вљ вм вн вњ во вп вр вс вт вћ ву вф вх вц вч вџ вш Turchin, Peter; Adams, Jonathan M.; Hall, Thomas D. (децембар 2006). „East-West Orientation of Historical Empires” (PDF). Journal of World-Systems Research. 12 (2): 222—223. ISSN 1076-156X. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј бк бл бљ бм бн бњ бо бп бр бс бт бћ бу бф бх бц бч бџ бш ва вб вв вг вд вђ ве вж вз ви вј вк вл вљ вм вн вњ во вп вр вс вт вћ ву вф вх вц вч Taagepera, Rein (1979). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D.”. Social Science History. 3 (3/4): 121—122, 124—129, 132—133. JSTOR 1170959. doi:10.2307/1170959. 
  13. ^ а б „Área Territorial Brasileira”. www.ibge.gov.br (на језику: португалски). Brazilian Institute of Geography and Statistics. Архивирано из оригинала 23. 10. 2016. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  14. ^ а б Conrad, Sebastian (2014). „The Dialectics of Remembrance: Memories of Empire in Cold War Japan” (PDF). Comparative Studies in Society and History. 56 (1): 8. ISSN 0010-4175. JSTOR 43908281. S2CID 146284542. doi:10.1017/S0010417513000601. Архивирано (PDF) из оригинала 8. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  15. ^ а б James, David H. (1. 11. 2010). The Rise and Fall of the Japanese Empire. Routledge. ISBN 9781136925467. Архивирано из оригинала 6. 7. 2019. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  16. ^ R. de Oliveira Marques, António Henrique (1972). History of Portugal. стр. 322. 
  17. ^ а б в г д ђ е ж з и Bang, Peter Fibiger; Bayly, C. A.; Scheidel, Walter (2. 12. 2020). The Oxford World History of Empire: Volume One: The Imperial Experience. Oxford University Press. стр. 92—94. ISBN 978-0-19-977311-4. Приступљено 13. 9. 2023. 
  18. ^ а б Rodríguez, Jaime; Vincent, Kathryn (1997). „The Colonization and Loss of Texas: A Mexican Perspective”. Myths, Misdeeds and Misunderstandings: The Roots of Conflict in US-Mexican Relations (First изд.). Wilmington, DE, USA: Scholarly Resources Inc. стр. 47. ISBN 0-8420-2662-2. Архивирано из оригинала 15. 6. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  19. ^ а б в г д ђ Soldaten-Atlas (Tornisterschrift des Oberkommandos der Wehrmacht, Heft 39). Leipzig: Bibliographisches Institut. 1941. стр. 8, 32. 
  20. ^ а б Ashworth, Philip Arthur; and, others (1911). „Germany”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 11 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 804–828. 
  21. ^ а б Korchmina, Elena; Sharp, Paul (јун 2020). „Denmark and Russia: What can we learn from the historical comparison of two great Arctic agricultural empires?” (PDF). European Historical Economics Society. стр. 3. Архивирано (PDF) из оригинала 8. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  22. ^ а б в Waters, Matthew (2005). Lanfranchi, Giovanni B.; Roaf, Michael; Rollinger, Robert, ур. „Media and Its Discontents”. Journal of the American Oriental Society. 125 (4): 517—533. ISSN 0003-0279. JSTOR 20064424. 
  23. ^ а б Townsend, Mary Evelyn; Peake, Cyrus Henderson (1941). European Colonial Expansion Since 1871. J.B. Lippincott. стр. 19. Архивирано из оригинала 19. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  24. ^ а б в г Turchin, Peter (2009). „A theory for formation of large empires” (PDF). Journal of Global History. 4 (2): 202. ISSN 1740-0228. S2CID 73597670. doi:10.1017/S174002280900312X. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 1. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј Taagepera, Rein (1978). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 3000 to 600 B.C.” (PDF). Social Science Research. 7 (2): 182—189. ISSN 0049-089X. doi:10.1016/0049-089x(78)90010-8. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  26. ^ а б Hughes, William (1873). A Class-book of Modern Geography: With Examination Questions. G. Philip & Son. стр. 175. Архивирано из оригинала 26. 8. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  27. ^ а б Sundberg, Ulf (2018). Swedish defensive fortress warfare in the Great Northern War 1702-1710 (PDF). Åbo: Åbo Akademis förlag. стр. 26. ISBN 978-951-765-897-3. OCLC 1113941754. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2020. г. 
  28. ^ а б Cornell, James (1978). Lost Lands and Forgotten People. Sterling Publishing Company. стр. 24. ISBN 978-0-8069-3926-1. 
  29. ^ а б Briliant, Oscar; and, others (1911). „Austria-Hungary”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 03 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 2–39. 
  30. ^ а б в г д ђ е ж Taagepera, Rein (1978). „Size and duration of empires: Systematics of size” (PDF). Social Science Research. 7 (2): 116—117. ISSN 0049-089X. doi:10.1016/0049-089X(78)90007-8. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  31. ^ а б Singh, Amarpal (15. 8. 2010). The First Anglo-Sikh War. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-2038-1. 
  32. ^ а б Rashev, Rasho (2008). Българската езическа култура VII -IX в./Bulgarian Pagan Culture VII – IX cтр. 38 (на језику: бугарски). Класика и стил. ISBN 9789543270392. 
  33. ^ а б Wesseling, H. L. (23. 10. 2015). The European Colonial Empires: 1815-1919. Routledge. стр. 93. ISBN 978-1-317-89507-7. Архивирано из оригинала 8. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  34. ^ а б Iliffe, John (25. 8. 1995). Africans: The History of a Continent. Cambridge University Press. стр. 143. ISBN 978-0-521-48422-0. 
  35. ^ а б Gluckman, Max (1960). „The Rise of a Zulu Empire”Неопходна новчана претплата. Scientific American. 202 (4): 162. Bibcode:1960SciAm.202d.157G. ISSN 0036-8733. JSTOR 24940454. doi:10.1038/scientificamerican0460-157. Приступљено 13. 9. 2023. 
  36. ^ а б Thornton, John (28. 4. 1998). Africa and Africans in the Making of the Atlantic World, 1400-1800. Cambridge University Press. стр. 104. ISBN 978-0-521-62724-5. Приступљено 13. 9. 2023. 
  37. ^ а б Hughes, William; Williams, J. Francon (1892). A Class-book of Modern Geography: With Examination Questions, Notes, & Index. G. Philip & son. стр. 281. Архивирано из оригинала 30. 5. 2021. г. 
  38. ^ а б Blanford, Adam Jared (2014). Rethinking Tarascan Political and Spatial Organization (PDF) (PhD thesis). University of Colorado Boulder. стр. 6. S2CID 147339315. Архивирано из оригинала 13. 2. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  39. ^ Taagepera, Rein (1997). „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia” (PDF). International Studies Quarterly. 41 (3): 480. ISSN 0020-8833. doi:10.1111/0020-8833.00053. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2023. 
  40. ^ Scheidel, Walter (2020). „The Scale of Empire: Territory, Population, Distribution”. Ур.: Bang, Peter Fibiger; Bayly, C. A.; Scheidel, Walter. The Oxford World History of Empire: Volume One: The Imperial Experience. Oxford University Press. стр. 102. ISBN 978-0-19-977311-4. 
  41. ^ Myrdal, Janken (2013). „Empire: The comparative study of imperialism”. Ур.: Hornborg, Alf; Clark, Brett; Hermele, Kenneth. Ecology and Power: Struggles over Land and Material Resources in the Past, Present and Future. Routledge. стр. 43. ISBN 978-1-136-33529-7. 
  42. ^ а б Scheidel, Walter (2020). „The Scale of Empire: Territory, Population, Distribution”. Ур.: Bang, Peter Fibiger; Bayly, C. A.; Scheidel, Walter. The Oxford World History of Empire: Volume One: The Imperial Experience. Oxford University Press. стр. 103. ISBN 978-0-19-977311-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_највећих_царстава&oldid=27011912”