Valproinska kiselina
 | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2-propilpentanska kiselina | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Монографија |
| MedlinePlus | a682412 |
| Podaci o licenci |
|
| Kategorija trudnoće | |
| Način primene | Oralno, intravenozno |
| Pravni status | |
| Pravni status | |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | Brza apsorpcija |
| Vezivanje proteina | Zavisno od koncentracije, od 90% na 40 µg/mL do 81.5% na 130 µg/mL |
| Metabolizam | Hepatički—glukuronidna konjugacija 30–50%, mitohondrijalna β-oksidacija preko 40% |
| Poluvreme eliminacije | 9–16 h |
| Izlučivanje | Manje od 3% se izlučuje nepromenjeno urinom. |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 99-66-1  |
| ATC kod | N03AG01 (WHO) |
| PubChem | CID 3121 |
| DrugBank | DB00313 |
| ChemSpider | 3009 |
| UNII | 614OI1Z5WI |
| KEGG | D00399 |
| ChEBI | CHEBI:39867 |
| ChEMBL | CHEMBL109 |
| NIAID ChemDB | 057177 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C8H16O2 |
| Molarna masa | 144.211 g/mol |
| |
| |
Valproinska kiselina (VPA) je lek koje se koristi kao antiepileptik i stabilizator raspoloženja, prvenstveno za lečenje epilepsije, bipolarnog poremećaja, i, i u manjoj meri, Kliničke depresije. Ona se takođe koristi za lečenje migrenskih glavobolja i šizofrenije. VPA je tečna na sobnoj temperaturi, ali može da reaguje sa bazom poput natrijum hidroksida da formira so natrijum valproat, koja je čvrsta. Kiselina, so ili njihova smeša (valproat seminatrijum) su u prodaju pod raznim imenima Depakot, Depakot ER, Depaken, Depakon, Depakin, Valparin i Stavzor.[1][2]
Odobrena upotreba za razne formulacije nije ista us svim zemljama, npr. valproat seminatrijum se koristi kao stabilizator raspoloženja i antileptik u SAD-u.
VPA je inhibitor histon deacetilaze i ispituje se za moguću primenu protiv HIV-a i raznih kancera.
Mehanizam dejstva
[уреди | уреди извор]Smatra se da Valproat deluje na funkciju GABA neurotransmitera u ljudskom mozgu, te je alternativa litijumim solima u lečenju bipolarnog poremećaja. Mehanizam dejstva se sastoji od povišene GABA neurotransmisije (putem inhibicije GABA transaminaze, čime se povećava koncentracija GABA-e). Zadnjih godina je predloženo je i nekoliko drugih mehanizama dejstva u neuropsihijatrijskim poremećajima.[3]
Valproinska kiselina takođe blokira naponski kontrolisane natrijumske kanale i T-tip kalcijumskih kanala. Ovi mehanizmi daju valproiskoj kiselini širok spektar antikonvulsivnog dejstva.
Valproinska kiselina je inhibitor enzima histon deacetilaza 1 (HDAC1).
Hemija
[уреди | уреди извор]Valproinska kiselina, 2-propilvalerijanska kiselina, se sintetiše alkilacijom cijanoacetnog estra sa dva mola propilbromida, čime se formira dipropilcijanoacetni estar. Hidroliza i dekarboksilacija karboetoksi grupe daje dipropilacetonitril, koji se hidrolizuje o valproinsku kiselinu.[4][5][6][7]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
- ^ Rosenberg G (2007). „The mechanisms of action of valproate in neuropsychiatric disorders: can we see the forest for the trees?”. Cellular and Molecular Life Sciences. 64 (16): 2090—103. PMID 17514356. doi:10.1007/s00018-007-7079-x.
- ^ M. Chignac, C. Grain, U.S. Patent 4.155.929 (1979).
- ^ H.E.J.-M. Meunier GB 980279 (1963).
- ^ H.E.J.-M. Meunier, U.S. Patent 3.325.361 (1967).
- ^ M. Chignac, C. Grain, Ch. Pigerol, GB 1522450 (1977).
Literatura
[уреди | уреди извор]- T.R. Henry, "The History of Valproate in Clinical Neuroscience." Psychopharmacology bulletin (2003) 37 (Suppl 2):5-16
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
