Пређи на садржај

Светислав Пешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Пешић
Пешић док је био тренер Барселоне 2018.
Лични подаци
Надимак Кари
Датум рођења (1949-08-28)28. август 1949. (75 год.)
Место рођења Нови Сад, НР Србија, ФНР Југославија
Држављанство Србија
Немачка
Деца 2
Висина 1,96 m
Информације о каријери
НБА драфт 1971. / није изабран
Проф. каријера 1964—1979.
Позиција бек
Бројеви 15
Тренерска
каријера		 1982—
Јуниорска каријера
Пирот
Сениорска каријера
Године Клуб
1964—1967. Пирот
1967—1971. Партизан
1971—1979. Босна
Тренерска каријера
1982—1987. Босна
1984—1987. СФР Југославија (млађе категорије)
1987—1993. Немачка
1993—2000. АЛБА Берлин
2001—2002. Келн
2001—2002. СР Југославија
2002—2004. Барселона
2004—2006. Лотоматика
2006—2007. Ђирона
2007—2008. Динамо Москва
2008—2009. Црвена звезда
2010—2011. Валенсија
2011—2012. Црвена звезда
2012. Немачка
2012—2016. Бајерн Минхен
2018—2020. Барселона
2021— Србија
Награде
Као играч:

Као тренер:

ФИБА кућа славних као тренер
Медаље
Кошарка
Представљајући Србију
(као селектор)
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Париз 2024.
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место Индонезија, Јапан, Филипини 2023.
Представљајући СР Југославију
(као селектор)
Светско првенство
Златна медаља — прво место САД 2002.
Европско првенство
Златна медаља — прво место Турска 2001.
Представљајући Немачку
(као селектор)
Европско првенство
Златна медаља — прво место Немачка 1993.
Представљајући СФР Југославију
(као селектор)
Светско првенство до 19 година
Златна медаља — прво место Италија 1987.
Европско првенство за јуниоре
Златна медаља — прво место Аустрија 1986.
Европско првенство за кадете
Златна медаља — прво место Бугарска 1985.

Светислав Пешић (Нови Сад, 28. август 1949), познат по надимку Кари,[1] српски је кошаркашки тренер и бивши кошаркаш. Један је од најтрофејнијих европских тренера и члан Куће славних ФИБА. Тренутно је селектор репрезентације Србије.

Током играчке каријере најдуже се задржао у Босни. Са сарајевским тимом је био првак Купа европских шампиона 1978/79. Од 1982. ради као кошаркашки тренер. С клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, осам националних првенстава и шест националних купова. Као селектор је с репрезентацијом Србије освојио бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2024. и дошао до финала Светског првенства 2023, с репрезентацијом СР Југославије освојио је Светско првенство 2002. и Европско првенство 2001, а с Немачком је освојио Европско првенство 1993.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Почеци и играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Светислав Пешић је рођен 28. августа 1949. године у Новом Саду.[2][3][4] Родитељи су му били Сретен, обућар и сарач, и Душанка, домаћица и кројачица. Има и брата Предрага.[5]

Од своје треће године, па све до завршетка Средње економске школе живео је у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967) а затим је наставио у Партизану (1967—1971) и Босни (1971—1979).[6] Са Босном је освојио Првенство Југославије и Куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1987. У том периоду је као тренер освојио Првенство Југославије 1982/83. након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка и Куп Југославије 1984. године. Од 1984. до 1987. био је тренер младих репрезентација Југославије. Године 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. освојио је титулу првака света.

Од 1987. до 1993. био је селектор репрезентације Немачке, са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.

Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.

Године 2001. именован је за селектора репрезентације СР Југославије.[7] Са том репрезентацијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.

Након репрезентације СРЈ, Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио шпанско првенство и Куп Шпаније као и Евролигу док је следеће године поново освојио Првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.

Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида, чији је тад спортски директор био Владе Дивац, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Еврокуп. На крају сезоне, Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата.

Пешић (на средини паркета) као тренер Црвене звезде.

Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде.[8] Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком.[9] Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрне медаље, штo је сам Пешић морао да уради.[10][11] Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.

После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј-оф АЦБ лиге.

У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде.[12] Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено 10. место, а од црно-белих је поражен и у финалу Купа Србије.[13]

У новембру 2012. године именован је за тренера Бајерна из Минхена.[14] Са Бајерном је успео да освоји првенство Немачке 2013/14. Напустио је клуб 24. јула 2016. због здравствених проблема.

Од 2018. до 2020. по други пут је био тренер Барселоне.[15]

Године 2021. Пешић је именован за селектора кошаркашке репрезентације Србије.[16] Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 2023 које је играно у Индонезији, Јапану и на Филипинима. Србија је остварила директан пласман на Олимпијске игре 2024. године у Паризу.

Јуна 2024. додељен му је почасни докторат Универзитета у Нишу.[17]

Тренерска статистика

[уреди | уреди извор]

Евролига

[уреди | уреди извор]
Екипа Година ОУ П И П : И (%) Исход
Барселона
2002/03. 21 17 4 0,810 Првак Евролиге
2003/04. 20 14 6 0,700 Испадање у фази топ 16
Валенсија 2010/11. 20 11 9 0,550 Испадање у фази топ 16
Бајерн Минхен 2013/14. 24 9 15 0,375 Испадање у фази топ 16
2014/15. 10 2 8 0,200 Испадање у групној фази
2015/16. 10 4 6 0,400 Испадање у групној фази
Барселона 2017/18. 8 4 4 0,500 Испадање у регуларној сезони
2018/19. 35 20 15 0,571 Испадање у четвртфиналу
2019/20. 28 22 6 0,786 Отказана сезона
Укупно 176 103 73 0,585

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Поред српског, Светислав Пешић такође поседује и немачко држављанство. Његов син Марко (рођен 1976) бивши је немачки кошаркашки репрезентативац, коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка Ивана је удата за Јана Јаглу, бившег немачког кошаркаша.

Трофеји и признања

[уреди | уреди извор]

Играчки

[уреди | уреди извор]

Тренерски

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]
СФР Југославија
Немачка
СР Југославија
Србија

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ne zovu ga bez razloga Kari: Ovako je Svetislav Pešić dobio nadimak, simpatično |”. Gloria (на језику: српски). Приступљено 2024-09-23. 
  2. ^ „Trenerske legende”. kss.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  3. ^ „Svetislav Pešič - Trener je tu zbog igrača”. ukts.rs. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 8. 9. 2021. 
  4. ^ „Svetislav Pešić Kari: Pirot mi je u srcu i duši, u Pirotu je utemeljen razvoj moje karijere”. pirotskevesti.rs. новембар 2020. Приступљено 8. 9. 2021. 
  5. ^ Пешић, Светислав (14. 12. 2021). „ФЕЉТОН - ПРОРОЧАНСТВО МАЈКЕ ДУШАНКЕ: Навијао за Звезду, али ме је тренер Рајче убедио да ћу у Партизану добити бољу прилику”. Вечерње новости. Приступљено 27. 12. 2021. 
  6. ^ „Beogradska košarkaška klinika”. Bcb.uktscg.com. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. Приступљено 4. 9. 2011. 
  7. ^ „Svetislav Pešić novi selektor Jugoslavije”. arhiva.srbija.gov.rs. Приступљено 10. 9. 2024. 
  8. ^ „Pešić i zvanično trener Crvene zvezde”. sport.blic.rs. 1. 9. 2008. Приступљено 19. 7. 2016. 
  9. ^ „Sport - Košarka - Vesti - Pešić: "Oteli mi titulu sa Zvezdom"”. B92. 21. 12. 2010. Приступљено 4. 9. 2011. 
  10. ^ „Stv-Usa”. Srpskatelevizija.old-page.com. 23. 10. 2010. Архивирано из оригинала 08. 03. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2011. 
  11. ^ G. Kovačević. „Sport : Košarka : Partizan uzeo titulu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 4. 9. 2011. 
  12. ^ „Pešić novi trener Crvene zvezde Beograd”. vesti-online.com. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 7. 2016. 
  13. ^ „Pešić napustio Zvezdu”. rts.rs. 25. 7. 2012. Приступљено 19. 7. 2016. 
  14. ^ „Svetislav Pesic tabbed as new coach for Bayern Munich”. court-side.com. Приступљено 29. 8. 2022. 
  15. ^ „Pešić više nije trener Barselone”. B92.net. 7. 1. 2020. Приступљено 2. 7. 2020. 
  16. ^ „Светислав Пешић нови селектор Србије!”. kss.rs. Приступљено 28. 9. 2021. 
  17. ^ „ПЕШИЋ ПОЧАСНИ ДОКТОР УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ: Спорт је директно утицао на мене, ми смо светски, европски прваци, али....”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-06-14. 
  18. ^ „Видовданска свечаност у Председништву, уручена одликовања заслужним грађанима”. РТС. Приступљено 2. 7. 2022. 
  19. ^ „Додик одликовао Јокића, Богдановића, Пешића, Даниловића и КСС”. Politika Online. Приступљено 2024-07-08. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Селектор Србије
2021—
/
Селектор СР Југославије
2001—2002.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светислав_Пешић&oldid=28777937”