Пређи на садржај

Битка за Стопање

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Стопање
Део Другог светског рата
Време26. август 1943
Место
Исход Победа Четника
Територијалне
промене
Стопање и Велика Дренова ослобођени
Сукобљене стране
 Југословенска војска у отаџбини Српски добровољачки корпус
Команданти и вође
Радослав Филиповић
непознат
Јачина
око 1000 четника 1 Трстеничке бригаде Расинског корпуса Непознато
Жртве и губици
12 погинулих, 14 рањених и 3 заробљених. 157 погинулих, 84 рањених.

Битка за Стопање је била битка између четника и збораша догодила се у лету 1943. године у селу Стопања код Трстеника. Битка се завршила Четничком победом и ослобођењем Стопања. Четницима је командовао мајор Радослав Филиповић.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Године 1942. Немци су претрпели снажан пораз у северној Африци за шта су и четници били заслужни због сталних четничких саботажа на пругама и осталим објектима. У току 1943. године Немци су претрпели јак пораз у Стаљинграду од стране Црвене армије и исход рата је био јасан. У Србији се 1943. водиле велике борбе између четника са једне и Немаца, недићеваца и љотићеваца са друге стране.

1. Трстеничка бригада Расинског корпуса под командом мајора Радослава Филиповића имала око 1000-1.500 бораца и спремали се за напад на љотићевце у Стопању. Мајор Филиповић је извршио добар маневар: протурио вести да ће четници напасти љотићевце у Великој Дренови а у Стопању су уништили сваку комуникацију, тако да су љотићевци остали опкољени. Четници су кренули у Стопању.

Љотићевци

[уреди | уреди извор]

Љотићевци су у Стопањи вршили велико насиље, по узору на Немце. Увели су полицијски час, кренули по Стопању и тукли људе, убијали, хапсили, починили велика зверства. После пресецања комуникација љотићевци су покушали да беже кроз мрак, али су их четници пресрели и пуцали на њих. Љотићевци су се предали, губици су непознати.

Након Битке за Стопањ

[уреди | уреди извор]

Након Битке за Стопање четници су ослободили и суседну Велику Дренову а Немци су покренули операцију Штифелкнехт против Расинског корпуса мајора Кесеровића, али је и ова операција имала неуспех.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Самарџић Милослав, Борбе четника против Немаца и усташа : 1941-1945. Том 1, Нови Погледи, 2008, Крагујевац;
  • Самарџић Милослав, Борбе четника против Немаца и усташа : 1941-1945. Том 2, Нови Погледи, 2008, Крагујевац