Битка за Стопање
 |
| Битка за Стопање | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Југословенска војска у отаџбини | Српски добровољачки корпус | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
|
| ||||||||
| Јачина | |||||||||
| око 1000 четника 1 Трстеничке бригаде Расинског корпуса | Непознато | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 12 погинулих, 14 рањених и 3 заробљених. | 157 погинулих, 84 рањених. | ||||||||
Битка за Стопање је била битка између четника и збораша догодила се у лету 1943. године у селу Стопања код Трстеника. Битка се завршила Четничком победом и ослобођењем Стопања. Четницима је командовао мајор Радослав Филиповић.
Позадина
[уреди | уреди извор]Године 1942. Немци су претрпели снажан пораз у северној Африци за шта су и четници били заслужни због сталних четничких саботажа на пругама и осталим објектима. У току 1943. године Немци су претрпели јак пораз у Стаљинграду од стране Црвене армије и исход рата је био јасан. У Србији се 1943. водиле велике борбе између четника са једне и Немаца, недићеваца и љотићеваца са друге стране.
Четници
[уреди | уреди извор]1. Трстеничка бригада Расинског корпуса под командом мајора Радослава Филиповића имала око 1000-1.500 бораца и спремали се за напад на љотићевце у Стопању. Мајор Филиповић је извршио добар маневар: протурио вести да ће четници напасти љотићевце у Великој Дренови а у Стопању су уништили сваку комуникацију, тако да су љотићевци остали опкољени. Четници су кренули у Стопању.
Љотићевци
[уреди | уреди извор]Љотићевци су у Стопањи вршили велико насиље, по узору на Немце. Увели су полицијски час, кренули по Стопању и тукли људе, убијали, хапсили, починили велика зверства. После пресецања комуникација љотићевци су покушали да беже кроз мрак, али су их четници пресрели и пуцали на њих. Љотићевци су се предали, губици су непознати.
Након Битке за Стопањ
[уреди | уреди извор]Након Битке за Стопање четници су ослободили и суседну Велику Дренову а Немци су покренули операцију Штифелкнехт против Расинског корпуса мајора Кесеровића, али је и ова операција имала неуспех.
Литература
[уреди | уреди извор]- Самарџић Милослав, Борбе четника против Немаца и усташа : 1941-1945. Том 1, Нови Погледи, 2008, Крагујевац;
- Самарџић Милослав, Борбе четника против Немаца и усташа : 1941-1945. Том 2, Нови Погледи, 2008, Крагујевац
