Историја Аустрије

Историја Аустрије покрива историју Аустрије и њених држава претходница, од старијег каменог доба до данас. Име Ostarrîchi (Аустрија) користи се од 996. године нове ере када је било маркгроф војводства Баварске и од 1156. године независно војводство (касније надвојводство) Светог римског царства немачке нације (Heiliges Römisches Reich 962–1806).^[1]

Пошто су Аустрију освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурзи. Хабзбурзи су потом владали Аустријом све до 20. века.

Након укидања Светог римског царства, почетком 19. века основано је Аустријско царство, које је 1867. године наследила двојна монархија Аустроугарске. Аустроугарска се распала пошто је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Нацистичка Немачка 1938. године.^[2]^[3]

Савезници су након Другог светског рата држали Аустрију до 1955, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане неутрална. Након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. постала чланица Европске уније, али је остала војно неутрална.

Праисторија

Подручје данашње Аустрије насељено је већ у старом каменом добу. Најпознатији налазак из тог доба је Вилендорфска Венера, пронађена у Вилендорфу у Доњој Аустрији. Процењује се да је стара око 25.000 година. Тај кип вероватно представља идол плодности.

Касније су преко Балкана стигле нове технологије — пољопривреда, сточарство и обрада метала. Порасла је популација и формирала се прва трајна насеља. Због обиља природних богатстава као што су со, бакар и гвожђе нека насеља су могла развити пространу трговачку мрежу.

Најслављенији праисторијски град у Аустрији је данашњи Халштат, који је достигао свој врхунац између 750. и 400. п. н. е. Према њему се и назива то раздобље средњоевропског гвозденог доба халштатском културом. Халштатска култура се раширила низ Алпе и Динариде од Швајцарске до јужног Јадрана, њеним носиоцима се сматрају Илири. Око 4. века п. н. е. превладавали су Келти.

Римско доба

Келтским краљевством Норик, са средиштем у данашњој Корушкој, Римљани су управљали од 16. године п. н. е. док је западни део земље припадао провинцији Реција, а исток Панонији. Једино подручја северна од Дунава нису била под римском влашћу.

Док су Келти на подручјима под контролом Рима све више романизовали, на северу су се уселили Германи и мешали са локалним становништвом. Низ Дунав су се поредили римске тврђаве, а једна од тих, на месту старог келтског или илирског насеља, била је Виндобона односно данашњи Беч (нем. Wien).

Рани средњи век

Постепеним слабљењем Римског царства Аустрија је била све више изложена нападима германских и других народа. Овуда су прешли Маркомани и Лангобарди на свом путу ка Италији, док су се на западном крају земље, у данашњем Форарлбергу, етаблирали Алемани.

Око средине 6. века, појавили су се Бавари на западу и Словени и Авари на истоку и југоистоку данашње Аустрије. Карантанија је недуго после тога постала једна од првих држава словенских народа уопште, али се брзо везала са баварским кнежевством и већина становништва је преузела немачки језик и културу.

За време Карла Великог Карантанија као и Штајерска и Доња Аустрија постале су војне крајине против Авара и Словена управљене из Баварске. Навалом Мађара крајем 9. века опустошена су источна подручја, дакле данашња Доња Аустрија, и Франци су повукли границу до реке Енса близу Линца. У другој половини 10. века побеђени су Мађари и поновно устављена Аустрија као гранична покрајина баварске кнежевине. 996. године се први пут спомиње под називом Остарици, од чега долази немачки назив Österreich. То раздобље је одједном и почетак немачке колонизације источне Аустрије. Аустрија ће још вековима бити подељена на разне књажевине у склопу Источнофраначког односно Светог римског царства.

Хабзбурзи

Године 1278, Хабзбурзи су освојили књежевину Аустрију односно већи део данашње Горње и Доње Аустрије. Својом породичном политиком Хабзбурзи су током 14. века добили Корушку са Штајерском и Крањском као и Тирол.

Године 1452, Фридрих V проглашен је за немачког цара. Хабзбурзи су задржали ту позицију све до коначног распада Немачког царства око 1800. године, али је стварна моћ цара била занемарива док су кнезови и краљеви самовољно владали својим земљама.

У 15. веку су Хабзбурзи добили Бургундију, Шпанију и Холандију. Након битке на Мохачком пољу 1526. наследили су и Мађарску, Чешку, Моравију и Хрватску. Османлије су брзо напредовали и већ 1529. дошло је до прве опсаде Беча. Следећих 150 година Аустрија и Османско царство су више-мање стално били у рату, иако је ретко дошло до већих битака.

Аустрију су у то доба мучили и унутрашњи проблеми, на пример велики одазив на протестантизам. Цар је насилним путем повратио становништво својих земаља на римокатолицизам. Дошло је до погубног Тридесетогодишњег рата (1618—1648). Цар је намерио повратити своју моћ, а племство је тражило више самосталности, а као повод су служили верски сукоби. Рат који је почео сукобом католичког цара и протестантских племића се брзо проширио целим Светим римским царством, а кад су се умешале Француска и Шведска на страни протестаната, дошло је до потпуног пораза царске војске. Широм царства страдало је готово половина становника од рата и ратних последица. Немачке земље су економски и политички бачене далеко уназад у упореди са Енглеском или Француском.

Године 1683, друга турска опсада Беча је одбијена заједничким напором више европских земаља. Под командом, међу осталих, Еугена Савојског освојена је Мађарска и Славонија, као и велики део Србије. Иако се победа Аустрије над Османлијама како у Аустрији тако и у Хрватској често сматра ослобођењем од варвара и потлачитеља, истина је као увек нешто сложенија. Са једне стране су и аустријске трупе срушили градове и земљу где су стигле, на пример су срушиле турски Осијек до темеља укључујући слављени мост преко Драве, и на једном неуспешном нападу спаљивали Сарајево. А са друге стране су Турци у то време по много чему били напреднији од средњоевропских народа и имали су приступ новим производима из Америке, као што су кукуруз или паприка.

Велики део протестантског становништва је истеран из Аустрије. Протестанти су били добродошли у Пруској где су помогли створити модерну земљу, а многи су се и населили у новоосвојеним земљама, на пример у Банату, Бачкој, Барањи, Славонији, јужној Мађарској итд. И данас има само неколико села са већинским протестантским становништвом, углавном дубоку у планинама или при граници. Посебно сурово су били протјерани протестанти у данашњој савезној држави Салцбург, која је тада била под директном управом бискупа. Наводно је одатле побегло преко 40% становника.

20. век

Непремостиве супротности између социјалдемократског „Републиканског заштитног савеза“ са једне, те хришћанско-социјалног „Домобранства“ и савезне владе са друге стране довеле су у међуратној Аустрији до тешке политичке и привредне кризе, која је 1934. кулминирала избијањем грађанског рата. У краткотрајним борбама које су се разбуктале у Бечу и другим индустријским средиштима земље живот је изгубило више од 300 људи, док их је више од 700 рањено. Неуспела побуна радника против аустрофашистичког режима резултовала је укидањем парламентаризма и демократије, и проглашењем ауторитарне сталешке државе. Никад до краја заживела, нестабилна државна творевина, која је првобитно уживала отворену потпору фашистичке Италије, престала је да постоји пошто је Аустрија 1938. припојена нацистичкој Немачкој.

Види још

Родоскрвнуће код европских краљева

Референце

^ Beller, Steven (2006). A Concise History of Austria. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47305-7.
^ Austria: A Country Study. Select the link on left for The Anschluss and World War II. Eric Solsten, ed. (Washington, D.C.: Federal Research Division of the Library of Congress, 1993).
^ Emil Müller-Sturmheim

Литература

Beller, Steven (2006). A Concise History of Austria. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47305-7.
Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812232769.
Erbe, Michael (2000). Die Habsburger 1493–1918. Urban. Kohlhammer Verlag. ISBN 978-3-17-011866-9.
Gale, Thomson (1998). Worldmark Encyclopedia of the Nations (9 изд.). Farmingtom Hills, Michigan: Gale. ISBN 978-0-7876-0079-2.
Brook-Shepherd, Gordon (1998). The Austrians: A Thousand-Year Odyssey. New York: Carroll & Graf Publishers, Inc. ISBN 978-0-7867-0520-7.
Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: A Short History. Riverside, Calif.: Ariadne Press. ISBN 978-0-929497-03-7.
Judson, Pieter M (2016). The Habsburg Empire: A New History.
Kann, Robert A (1974). A History of the Habsburg Empire: 1526–1918. U of California Press.
Macartney, Carlile Aylmer The Habsburg Empire, 1790–1918, New York, Macmillan 1969.
Ricket, Richard. A Brief Survey of Austrian History. Prachner (12th edition), 1998
Noricum. 1974. Géza Alföldy. https://books.google.com/books?id=lL89AAAAIAAJ Noricum]. Routledge & K. Paul
Ingrao, Charles (2000). The Habsburg Monarchy, 1618–1815. ISBN 0521785057. excerpt and text search
Kahn, Robert A (1974). A History of the Habsburg Empire: 1526–1918. U of California Press.
Oakes, Elizabeth, Eric Roman (2003). Austria-Hungary and the Successor States: A Reference Guide from the Renaissance to the Present.
Robert John Weston Evans (1979). The Making of the Habsburg Monarchy, 1550–1700: An Interpretation. Oxford University Press. ISBN 0-19-873085-3. .
Bassett, Richard, (2015). For God and Kaiser: The Imperial Austrian Army, 1619–1918.
Beales, Derek (1987). Joseph II vol 1: In the shadow of Maria Theresa, 1741–1780. ; Joseph II: Volume 2, Against the World, 1780–1790 (2009)
Beales, Derek (1975). „The false Joseph II”. Historical Journal. 18: 467—95.
Dickson, P. G. M. (1995). „Monarchy and Bureaucracy in Late Eighteenth-Century Austria”. The English Historical Review. 110 (436): 323—367. JSTOR 576012. doi:10.1093/ehr/CX.436.323.
Henderson, Nicholas (март 1991). „Joseph II”. History Today (41): 21—27.
Ingrao, Charles W (1979). In Quest and Crisis: Emperor Joseph I and the Habsburg Monarchy.
Boyer, John W. (5. 5. 1995). Political Radicalism in Late Imperial Vienna: Origins of the Christian Social Movement, 1848-1897. University of Chicago Press. ISBN 9780226069562.
Grandner, Margarete. "Conservative Social Politics in Austria, 1880–1890". University of Minnesota Center for Austrian Studies Working Paper 94-2 1994
Hamann, Brigitte. The Reluctant Empress: A Biography of Empress Elisabeth of Austria. ISBN 0-394-53717-3. (Knopf: 1986) (410pp.). (trans. by Ruth Hein, from Elizabeth: Kaiserin wider Willen, Amalthea Verlag 1982)
Jenks, William Alexander. Austria under the Iron Ring, 1879–1893. University Press of Virginia, 1965
Kissinger, Henry (1957). A World Restored: Metternich, Castlereagh and the Problems of Peace, 1812–22.
Macartney, C.A. “The Austrian monarchy, 1793-1847” in C.W. Crawley, ed. ‘’The New Cambridge Modern History: IX. War and Peace in an age of upheaval 1793-1830’’ (Cambridge University Press, 1965). War and peace in an age of upheaval, 1793-1830. 1965. стр. 395—411. ISBN 9781139055857.
Macartney, Carlile Aylmer The Habsburg Empire, 1790–1918, New York, Macmillan 1969.
Taylor, A. J. P. The Habsburg Monarchy, 1809–1918: A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (1941) excerpt and text search
Bischof, Günter, Anton Pelinka, eds (1994). The Kreisky Era in Austria. Transaction publishers. .
Bischof, Günter, Hans Petschar (2017). The Marshall Plan: Saving Europe, Rebuilding Austria. U of New Orleans Publishing. . Online review
Bukey, Evan. Hitler's Austria: Popular Sentiment in the Nazi Era, 1938–1945 (2002)
Kann, Robert A. et al., eds. The Habsburg Empire in World War I: Essays on the Intellectual, Military, Political, and Economic Aspects of the Habsburg War Effort (1979); 12 essays by experts
Pulzer, Peter (1969). „The Legitimizing Role of Political Parties: The Second Austrian Republic”. Government and Opposition. 4 (3): 324—344. S2CID 145692659. doi:10.1111/j.1477-7053.1969.tb00804.x.
Rathkolb, Oliver (2010). The Paradoxical Republic: Austria, 1945–2005. Berghahn Books. 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
Secher, H. Pierre (1993). Bruno Kreisky, Chancellor of Austria: A political biography. Dorrance Publ. .
Steininger, Rolf; Bischof, GÃ¼Nter; Gehler, Michael (септембар 2008). Austria in the Twentieth Century. Transaction Publishers. ISBN 9781412808545.
University of Minnesota Center for Austrian Studies Working Papers
Hacohen, Malachi Haim (4. 3. 2002). Karl Popper - the Formative Years, 1902-1945: Politics and Philosophy in Interwar Vienna. Cambridge University Press. ISBN 9780521890557.
Kirk, Timothy (8. 8. 2002). Nazism and the Working Class in Austria: Industrial Unrest and Political Dissent in the 'National Community'. Cambridge University Press. ISBN 9780521522694. Kirk, Timothy. https://books.google.com/books?id=6sZl5taldxYC Nazism and the Working Class in Austria: Industrial Unrest and Political Dissent in the 'National Community']. Cambridge University Press.
Mangham, Arthur Neal. The Social Bases of Austrian Politics: the German Electoral Districts of Cisleithania, 1900–1914. Ph.D. thesis 1974
Pech, Stanley Z. (1989). „Political Parties among Austrian Slavs: A Comparative Analysis of the 1911 Reichsrat Election Results”. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne des Slavistes. 31 (2): 170—193. JSTOR 40869049. doi:10.1080/00085006.1989.11091913.
"Demokratiezentrum Wien: Politische Entwicklung in Österreich 1918–1938" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) ("Political development in Austria 1918–1938")
Austria's political parties and their history. City of Vienna.
The Cambridge Modern History Cambridge Histories Online
- Mowat, C. L. (новембар 1968). The New Cambridge Modern History: Volume 12, the Shifting Balance of World Forces, 1898-1945. Cambridge University Press. ISBN 9780521045513.
Hayes, Bascom Barry (1994). Bismarck and Mitteleuropa. Fairleigh Dickinson Univ Press. ISBN 9780838635124.
Constitutional Law of 15 EU Member States. Kluwer. 2004. ISBN 9789013012552.
Norman Stone (1983). Europe Transformed 1878–1919. Fontana. ISBN 9780006342625.
Evans, R. J. W (2006). Austria, Hungary, and the Habsburgs: Essays on Central Europe, c. 1683–1867.
Ingrao, Charles W. The Habsburg Monarchy, 1618–1815 (2nd ed. 2000)
Ingrao, Charles W. (1994). State and Society in Early Modern Austria. Purdue University Press. ISBN 9781557530486.
Jelavich, Barbara (1987). Modern Austria: empire and republic, 1815–1986. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31625-5.
Kann, Robert A. (26. 11. 1980). A History of the Habsburg Empire, 1526-1918. University of California Press. ISBN 9780520042063.
Mamatey Victor S (1994). Rise of the Habsburg Empire: 1526–1815.

Спољашње везе

History of Austria: Primary Documents
HABSBURG, an e-mail discussion list dealing with the culture and history of the Habsburg Monarchy and its successor states in central Europe since 1500, with discussions, syllabi, book reviews, queries, conferences; edited daily by scholars since 1994
Gustav Spann: Fahne, Staatswappen und Bundeshymne der Republik Österreich Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2016) (Flag, Coat of Arms and Federal Hymn of the Republic of Austria) (pdf; 4.7 MB)
www.akustische-chronik.at – Multimedia Chronicle of Austria 1900–2000 (Österreichische Mediathek)
www.staatsvertrag.at – An acoustic web exhibition (Österreichische Mediathek)
Die Ostarrichi-Urkunde
Ernst Hanisch. Österreich – Die Dominanz des Staates. Zeitgeschichte im Drehkreuz von Politik und Wissenschaft. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 26. 06. 2021. , 22 March 2011

[1] Beller, Steven (2006). A Concise History of Austria. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47305-7.

[2] Austria: A Country Study. Select the link on left for The Anschluss and World War II. Eric Solsten, ed. (Washington, D.C.: Federal Research Division of the Library of Congress, 1993).

[3] Emil Müller-Sturmheim

[1]

[2]

[3]

*