Александар Карађорђевић (престолонаследник)

Породица Александра Карађорђевића

Александар Карађорђевић са Владом Дивцем, бившим америчким амбасадором у Србији Мајклом Полтом и његовом супругом и министром здравља Томицом Мислосављевићем.

Датотека:LogoAII.gif

Принц Александар II Карађорђевић (Лондон, 17. јул 1945), је бивши југословенски принц и претендент на престо Србије. Припада лози династије Карађорђевића.

Његов отац, Петар II Карађорђевић, у време његовог рођења је био краљ Краљевине Југославије, али је он своја владарска овлашћења пренео на Регентски савет, формиран 20. јануара 1945. године, а монархија је касније, исте године укинута. Принц Александар је био претендент на престо Југославије, а након њеног распада, претендент је на престо Србије.

Александар Карађорђевић од 2001. године живи са супругом у Краљевском двору у Београду.

Биографија

Александар Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. године у хотелу „Клериџис“ (енгл. Claridges) у Лондону, као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и принцезе Александре од Грчке и Данске. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу принца, будући да је краљ Петар II тада још увек био краљ Југославије.

Његов отац, млади краљ Петар II, је 15. априла 1941. године, у току краткотрајног Априлског рата, пред инвазијом снага сила Осовине, напустио Југославију и заједно са члановима Владе, отишао у Атину. Касније су прешли у Јерусалим, затим у Каиро и на крају у Лондон. Године 1944. се у Лондону оженио принцезом Александром од Грчке, ћерком грчког краља Александра и Аспазије Манос.

Порекло Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза (унука краљице Викторије). Директан је потомак краљице Викторије.

Крштење Александра извршио је у Вестминстерској опатији патријарх Гаврило, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета.

Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између четника (присталица монархије) и партизана (присталице социјализма и републике). Подршку Савезника имали су најпре четници, до 1943. године, а потом партизани. Пошто је партизански покрет „де факто“ преузео власт над земљом, Савезници су посредовали договор између Краља Петра II и вође партизана маршала Тита. Споразум је постигнут почетком 1945. године када је краљ сва своја овлашћења предао Регентском савету, а касније је формирана Привремена влада. У новембру, после парламентарних избора, нови југословански парламент је укинуо монархију и прогласио републику. Још 1943. године, партизански покрет је донео одлуку о забрани повратка краља Петра II у земљу. Каснијих година, краљ и краљица су живели у изгнанству у више земаља - САД, Француска, Италија и Енглеска, а Краљ Петар II је умро 1970. године у Денверу.

Александар II школовао се у „Л Розеју“ (франц. Le Rosey), у Швајцарској; Војној академији Калвер (енгл. Culver Military Academy) у Индијани (САД); Гордонстону (енгл. Gordonstoun School) у Шкотској и Милфилду (енгл. Millfield) у Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Уједињеног Краљевства. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Током 1972. године освојио је титулу шампиона британске војске у скијању. Војну службу је напустио 1972. године и посветио се пословној каријери.

Боравак у Србији

Принц Александар је 1991. године у пратњи своје супруге принцезе Катарине и синова Петра, Филипа и Александра први пут допутовао у Југославију. Касније је поново долазио током 1992, 1995. и 2000. године. Поред Србије, посетио је 1999. Црну Гору и Косово и Метохију, а 2000. године Босну и Херцеговину и поново Црну Гору.

Александар се у почетку није мешао у политички живот у Србији, мада је био наклоњен антикомунистичкој и антимилошевићевској опозицији. Године 1999. активно се придружио у кампању против Слободана Милошевића - држао је састанке и био у сталном контакту са српском опозицијом и људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године сазвао је у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције, а потом је учествовао на састанку у Бањој Луци, јануару и Атини, у априлу 2000. године.

Одлуком Владе СР Југославије, 2001. године, породици Александра Карађорђевића је уступљен на коришћење дворски комплекс на Дедињу у Београду, у којем и данас живе. Доласком у Србију, принц Александар је преузео улогу старешине породице Карађорђевић, што је изазвало противљење једног дела породице. Такође је био у сукобу са принцезом Јелисаветом, ћерком кнеза Павла због спора око полагања права на Бели двор, али су са сахраном Кнеза Павла у Опленцу, Александар II и Јелисавета помирили.

Принц Александар је у почетку имао приличну популарност, посебно у периоду непосредно после пада комунизма, али је она временом избледела услед његовог несналажења на политичкој сцени, а најчешће му се замера незнање српског језика. У годинама након петооктобрске смене власти, неки његови политички ставови наишли су на велико неразумевање и осуду у Србији. Популарност принца Александра II никада није била довољна за поновно успостављање монархије у Србији. Један део народа, Српска православна црква, и поједини чланови Владе Републике Србије подржавају увођење монархије у уставни поредак Србије, а невладина организација која се бави популаризацијом монархије и Краља у народу је Удружење Краљевина Србија, која функционише под покровитељством принца Александра II Карађорђевића.

Као близак сродник британске краљевске породице био је присутан на венчању принца Вилијама априла 2011. године у делу Вестминстерске опатије резервисаном за породицу младожење.

По својој жељи а у тежњи да врати у Србију посмртне остатке чланова своје породице који су преминули у иностранству принц Александар је био иницијатор и један од главних чланова комисије која је била одговорна за пренос посмртних остатака, краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и принца Андреја. Захваљујући његовом залагању враћени су сви чланови династије Карађорђевић а захваљујући помоћи државе одржана је државна сахрана на Опленцу, где су у краљевски крипту положени ковчези са посмртним остацима његовог оца, мајке, баке и стрица. Сахрани су присуствовали представници државног врха, многих краљевских породица света, дипломатског кора и др.

Бракови и деца

Александар венчао се 1972. године у Виљаманрике де ла Кондеса (Villamanrique de la Condesa) (Шпанија) принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Браганце (рођаком у првом колену краља Хуана Карлоса од Шпаније), из бразилског Царског Дома. У том браку рођена су три сина:

• најстарији – принц Петар – рођен 1980. године у Чикагу, у држави Илиноис, САД,
• и близанци – принчеви Филип и Александар – 1982. године у Ферфаксу, у држави Вирџинија.

Овај брак је окончан 1983. године. Други брак је склопио 1985. године у Лондону са Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био им је грчки краљ Константин.

Породица

Родитељи

име	слика	датум рођења	датум смрти
Краљ Петар II		6. септембар 1923.	3. новембар 1970.
Краљица Александра		25. март 1921.	30. јануар 1993.

Први брак

Супружник

име	слика	датум рођења
Принцеза Марија		13. децембар 1946.

Деца

име	слика	датум рођења	супружник
Принц Петар		5. фебруар 1980.	није ожењен
Принц Филип		15. јануар 1982.	није ожењен
Принц Александар		15. јануар 1982.	није ожењен

Други брак

Супружник

име	слика	датум рођења
Катарина Карађорђевић		13. новембар 1943.

Преци

16. Александар Карађорђевић

8. Петар I Карађорђевић

17. Персида Ненадовић

4. Александар Први Ујединитељ, краљ Југославије

18. Никола I Петровић Његош

9. Зорка Петровић Његош

19. Милена Вукотић

2. Петар Други Карађорђевић, краљ Југославије

20. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген

10. Фердинанд Хоенцолерн

21. Антонија Португалска

5. Марија Хоенцолерн

22. Алфред, војвода од Единбурга

11. Марија од Единбурга

23. Марија Романов

1. Александар II Карађорђевић, принц Југославије

24. Џорџ Први од Грчке

12. Константин Први од Грчке

25. Олга Константиновна

6. Александар I од Грчке

26. Фредерик Трећи од Прусије

13. Софија Пруска

27. Викторија од Енглеске

3. Александра од Грчке и Данске

28. Тхрасивоулос Манос

14. Петрос Манос

29. Роксане Мавромицхалис

7. Аспасија Манос

30. Јакоб Аргиропулос

15. Марија Аргиропулос

31. Аспасија Анаргироу Петраки

Одликовања

Домаћа одликовања

• Орден Светог кнеза Лазара (Краљевина Југославија)
• Краљевски орден Карађорђеве звезде (Краљевина Југославија).
• Орден Белог орла (Краљевина Југославија).
• Орден Југословенске круне (Краљевина Југославија).

Страна одликовања

• Орден Пресвете Благовести (Краљевина Италија).
• Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија).
• Орден круне Италије (Краљевина Италија).
• Свети Војни Константинопољски орден светог Ђорђа (Света Столица)
• Орден Педра Првог (Империјална кућа Бразила)
• Орден Руже (Империјална кућа Бразила)
• Орден краљевске куће Викоса (Империјална кућа Бразила)
• Малтешки орден за заслуге (Малтешки витешки ред).

Црквена одликовања

• Орден Светог Саве I реда (Српска православна црква)
• Орден Светог владике Николаја (Шабачка Епархија,СПЦ)
• Орден Светог кнеза Лазара (Рашко-Призренска Епархија,СПЦ )
• Орден Светих Арханђела Михаила и Гаврила (Грчка Православна Црква)
• Орден Велики крст реда Светог Гроба (Јерусалимска Патријаршија)

Спољашње везе

• Званична презентација

Напомена

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на сајту [1] Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.