Дворски комплекс на Дедињу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бели двор
Краљевски двор
Капела Светог Андреја Првозваног
Сламната кућа
Парк у дворском комплексу

Дворски комлекс на Дедињу простире се на имању од 134 хектара, на највишем брежуљку овог београдског насеља, Дедиње. Дворски комплекс је направљен личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I, у периоду од 1924. до 1937. године. У оквиру дворског комплекса налазе се две примарне резиденције: Краљевски двор и Бели двор, као и дворска капела Светог Андреја Првозваног.

Историјат[уреди | уреди извор]

Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године и био је дом Краља Александра I и Краља Петра  II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и његове породице.

Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома, и која је саграђена по узору на цркву манастира Св. Андреја на Тресци, задужбину Краља Вукашина. Око Двора су подигнуте перголе, парковске терасе, базени, павиљон и концертна тераса. Из Двора који је на гребену брда, пружа се величанствен поглед на Дедиње, Кошутњачку шуму, Топчидер и Авалу. [1]

Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Престолонаследника Петра (будућег Краља Петра II), Краљевића Томислава и Краљевића Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту. [2]

Иван Мештровић је извајао бројне скулптуре по наруџбини краљевске династије Карађорђевић, посебно краља Александра I Карађорђевића. Међу поруџбине краља Александра убрајају се скулптура сфинге, Милоша Обилића, Марка Краљевића, јунака косовског мита Срђа Злопоглеђа, женске пандане косовским јунацима и друге радове. Дела се данас углавном налазе у оквиру двроског комплекса на Дедињу.[3]

Дворови су окружени парком за чије пројектовање је заслужан пејзажни архитекта Едуард Андре. У оквиру дворског комплекса налазе се и базени и кухиње, сламната кућа и канцеларија Маршалата двора. Овде се налази и богата уметничка збирка.[4]

2013. године је објављена монографија „Дворски комплекс на Дедињу“.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ admin. „Краљевски двор”. Краљевска породица Србије (на језику: српски). Приступљено 2020-06-23. 
  2. ^ admin. „Бели двор”. Краљевска породица Србије (на језику: српски). Приступљено 2020-06-23. 
  3. ^ Borić, Tijana (2008). „Umetnički opus Ivana Meštrovića u dvorskom kompleksu na Dedinju”. Nasleđe. 9. 
  4. ^ Краљ бирао скупо, Тито волео актове („Вечерње новости“, 27. новембар 2014)
  5. ^ Ризница забрањеног града („Вечерње новости“, 20. април 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]