Поморавље (област) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27: Ред 27:


Становништво је хомогено и апсолутну већину чине Срби. На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]
Становништво је хомогено и апсолутну већину чине Срби. На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]
Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су [[Виминацијум]] ([[Костолац]]), [[Идимум] ([[Медвеђа]]), [[Хореум Марги]] ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]), [[Сарматес]] ([[Параћин]]), [[Арсена]] ([[Ражањ (место)|Ражањ]]).
Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су [[Виминацијум]] ([[Костолац]]), [[Идимум]] ([[Медвеђа]]), [[Хореум Марги]] ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]), [[Сарматес]] ([[Параћин]]), [[Арсена]] ([[Ражањ (место)|Ражањ]]).


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 18. мај 2015. у 22:31

Велико Поморавље обухвата широку долину Велике Мораве од састава Јужне Мортаве и Западне Мораве близу Сталаћа, до ушћа у Дунав. Велико Поморавље обухвата долину, а не слив реке. Висина земљишта је до 160 м надморске висине. На западу је ограничено Темнићем, планинама Јухором и крагујевачким Црним Врхом, као и шумадијским побрдјем изнад Лапова, Велике Плане и Азање. Источну границу представљају родопске планине Рожањ и Буковик, затим карпатске планине Кучај и Баба, родопски Ресавски хумови и ниско земљиште ка Стигу.

Геолошке карактеристике

Поморавље је Панонска макрорегија и мезорегија перипанонске Србије.То је геотектонска целина-тектонски ров-створен у пиринејској фази и испуњен језерским седиментима,те се разликује од брежуљкасте Шумадије и планинског-котлинске источне Србије.Композитна долина се састоји од:

  • Горњовеликоморавске котлине(са Параћинско-Јагодинским делом и Темнићко-Левачким делом),(измедју домне епигеније Сталаћке клисуре-22км;дубоке330м;која је усечена измедју Послоњских и Мојсинских планина у отпорнијим шкриљцима) и плитке и широке епигеније Багрданске клисуре-дугачке 17 км дубока 380 м усечена ушкриљце и гранит.
  • Доњовеликоморавског заливског проширења –дуго 60 км,између Свилајнца и Пожаревца[1].

Долина Велике Мораве је не само полигенетска (тектонско, флувијално, абразиона), већ и полиморфна (клисуре и котлине) и полифазна(пет пространих тераса са флувијалним прегибом високим 70 м,који одваја ниску од најниже моравске терасе). Поморавље је предиспонирано Моравском дислокацијом и то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био залив Панонског мора. Тим тектонским ровом је обележен суток Родопида, Карпатида и Панонида. Док је Банатско тле дуж јужнопанонске дислокације најдубље тонуло,у Великом Поморављује процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији.Истовремено су Карпатиди издизани свођени и раседани. Спуштено тле је потопило Панонско море па је створен великоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливска фаза се завршила крајем понта. Тада се појавио ток Велике Мораве на висини од 500м,и почела есхумација палеорељефа саизградњум речне долине. Да овај тектонски ров не мирује и данас говори сеизмичка активност регије(Ресавски сеизмички рејон и рејон Јухора).На високој језерској равни која је означила висину (500м), време и смену абразионог флувијалним процесом се развило ток Велике Мораве. Као последица усецања јавља се и већи број епигенија -10: Сталаћка клисура и Багрданска клисура(домна), Црнице у габру Главице ( узводно од Параћина), Јовановачке реке у Грацу, Грзе (ртна епигенија),Црнице у Забрешкој клисури(ивична епигенија), Каленићке реке, Ресаве измедју Пасторка и Маћехе.Велика Морава је прибијена уз западни обод котлине а као последица тога је појава асиметрије,јер се јавило јаче издизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и спорије спуштање Шумадије. Велика Морава/245км/постаје од Јужне Мораве 343 км и Западне Мораве 295 км код Сталаћа. Благо је нагнута ка северу као и њено меандерско корито. Река је формирана у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м).Пад ове реке је мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе.Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне анарочито Јужне Мораве. Језава је мања приотока Дунава код Смедерева,дужине 38 км, и у целој дужини је развијена у квартарним наслагама Велике Мораве чији је рукавац била до 1897. када је од ње одвојена насипом.У климатском погледу регија показује прелазне обликеизмедју степско континенталне климе низије и умереноконтиненталне климе јузног обода. Годишње падне у просеку око 610 мм падавина.

Велико поморавље се наставља на:

Становништво и насеља

Велика природна богатства учинила су да овај крај буде изузетно насељен, са густином насељености од 120 ст/км². Из раног бронзаног доба познато је десетак насеља, груписаних око Јухора. Велика Морава је била гранична зона у којој су се сретали утицаји Грка са југа, Трачана са истока и Илира са запада Балкана. У VI веку п.н.е. на овим територијама живело је полуилирско племе Дарданци, које у I веку н.е. поробљавају Римљани и граде на овим територијама једну од својих провинција - Мезију. Падом Смедерева почело је исељавање Срба јер су Турци одвели велики број становништва у ропство. Становништво се исељавало у Угарску, а ратовањем са Аустријом против Турске, миграције су вршене ка Славонији и Војводини.

Велико Поморавље данас има 288 насеља. Највећа градска насеља су:

Становништво је хомогено и апсолутну већину чине Срби. На југу регије живи становништво које је досељено са Косова и Метохије Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су Виминацијум (Костолац), Идимум (Медвеђа), Хореум Марги (Ћуприја), Сарматес (Параћин), Арсена (Ражањ).

Види још

Извори

  1. ^ Марковић Ђ. Ј.: Проблеми морфохидрогенезе природе Југославије.1966

Литература