Краљевина Бугарска — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 42: | Ред 42: | ||
| Портал = Бугарска |
| Портал = Бугарска |
||
}} |
}} |
||
'''Краљевина Бугарска''', позната и под именом '''Бугарско царство'''<ref>[http://www.4m-bulgaria.org/index.php?page=Sofia 6FP NoE 4M in Bulgaria - Sofia Info]</ref> ({{Јез-буг|Царство България}}), је некадашња држава у оквиру [[историја Бугарске|историје Бугарске]] настала [[1908]]. године, када је бугарска држава објавила своју независност. Настала је од [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]]. Први владар краљевине је био [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд I]]. Након [[референдум]]а из [[1946]]. године, краљевина је проглашена „[[Народна Република Бугарска|народном републиком]]“. |
'''Краљевина Бугарска''', позната и под именом '''Бугарско царство'''<ref>[http://www.4m-bulgaria.org/index.php?page=Sofia 6FP NoE 4M in Bulgaria - Sofia Info]</ref> ({{Јез-буг|Царство България}}), је некадашња држава у оквиру [[историја Бугарске|историје Бугарске]], настала [[1908]]. године, када је бугарска држава објавила своју независност. Настала је од [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]]. Први владар краљевине је био [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд I]]. Након [[референдум]]а из [[1946]]. године, краљевина је проглашена „[[Народна Република Бугарска|народном републиком]]“. |
||
== Проглашење краљевине == |
== Проглашење краљевине == |
||
Верзија на датум 2. јануар 2016. у 20:41
| Краљевина Бугарска ''Царство България'' Бугарска | |||
|---|---|---|---|
.svg) Положај државе на карти Европе 1914. године | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балканско полуострво | ||
| Престоница | Софија | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Бугарски | ||
| Религија | Православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Уставна монархија | ||
| — Краљ Бугарске | Фердинанд I | ||
| Борис III | |||
| Симеон II | |||
| Законодавна власт | Народно собрање | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | Нови век | ||
| — Оснивање | 1908. | ||
| — Укидање | 1946. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 110,994 km² | ||
| Становништво | 7,029,349 | ||
| Валута | Лев | ||
| Земље претходнице и наследнице Бугарске | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
.svg)
Краљевина Бугарска, позната и под именом Бугарско царство[1] (буг. Царство България), је некадашња држава у оквиру историје Бугарске, настала 1908. године, када је бугарска држава објавила своју независност. Настала је од Кнежевине Бугарске. Први владар краљевине је био Фердинанд I. Након референдума из 1946. године, краљевина је проглашена „народном републиком“.
Проглашење краљевине
Прва савремена бугарска држава формирана је 1878. године као аутономна кнежевина унутар Османског царства. Упркос томе, добар део етничких Бугара остао је изван граница кнежевине, нпр. у аутономној области Источна Румелија и, како се онда Македонце сматрало за Бугаре, у Македонији. Румелија је припојена Бугарској 1885. године.
Дана 5. октобра 1908. године (22. септембра по Јулијанском календару) Фердинанд I је искористио Младотурску револуцију и свађе међу великим силама, те прогласио независну Краљевину Бугарску, а себе краљем Бугарске.
Балкански ратови
Фебруара и маја 1912. године, Бугарска је потписала тајне уговоре са Србијом и Грчком о заузимању и деоби Македоније и Тракије, које су дотад биле унутар Османског царства. Савезу се придружила и Црна Гора. Октобра 1912. избио је Први балкански рат у којем је Бугарска заузела целу Тракију, источни део Егејске, Пиринску, мањи део Вардарске Македоније, те територију Енос - Мидија у правцу Истанбула.
Бугарска није била задовољна освојеним подручјем, па је 29. јуна 1913. године објавила рат Србији и Грчкој. Бугарску су ускоро напали и Румунија и Османско царство. Бугарска је поражена, те је велик део Македоније и Тракије морала да препусти Грчкој, Једрене Османлијама, а јужну Добруџу Румунији.
Први светски рат
Бугари су сматрали да их је Русија, њихова традиционална „заштитница“, издала у Балканским ратовима, не пруживши им помоћ. По почетку Првог светског рата 1914, Бугарска је била неутрална, али јој је Немачка обећала границе из Санстефанског споразума. Октобра 1915. године, Бугарска је постала чланица Централних сила.
Иако је бугарска војска уз помоћ Османлија и Аустријанаца углавном побеђивала у борбама против Србије, Грчке и Румуније, међу народом је расло незадовољство због све теже економске ситуације и чињеница да су савезници с Османлијама муслимана, а боре се против православаца Срба, Румуна и Грка. Најпознатији антиратни активиста био је вођа Земљорадничког савеза, Александар Стамболијски, који је због противљења рату, био ухапшен и затворен.
Фебруарска револуција у Русији 1917. године, имала је јак антиратни и антимонархистички одјек и у Бугарској. Јуна 1917, Радославовљева влада је дала оставку, а Стамболијски је пуштен из затвора.
Међуратно раздобље
| Овај чланак је део серије о историји Бугарске |
| Историја Бугарске |
|---|
 |
Бугарска је из Првог светског рата изашла као поражена земља. Закључењем Споразума у Неију 1919. године, остала је без излаза на Егејско море (припојено Грчкој, Вардарске Македоније (припојено Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца) и јужне Добруџе (припојено Румунији). Бугарски владајући кругови били су огорчени губитком Вардарске Македоније и јужне Добруџе сматрајући их интегралним деловима бугарске државе. Политика анексије ових територија остала је идеја водиља бугарске власти кроз цело међуратно раздобље.
На првим послератним изборима 1920. године, победила је Земљораднички савез на челу с Александром Стамболијским. Иако је Стамболијски подупирао неке социјалистичке идеје, био је против комунизма. Марта 1923, Стамблијски је потписао споразум којим је признао границе Бугарске са Југославијом и обећао забрану деловања ВМРО-а. Ово је изазвало нереде, у којима су бугарски националисти убили Стамболијског. Власт је преузела десничарска влада на челу с Александром Цанковим и покрнеула бели терор против чланова Земљорадничког савеза и комуниста. Вођа бугарских комуниста, Георги Димитров, емигрирао је у СССР. Краљ је до 1926. године уверио Цанкова да одступи с власти, након чега је састављена умеренија влада. Велика криза погодила је Бугарску почетком 1930-их, која је и пре тога била у тешком економском стању. Априла 1935, краљ Борис III преузео је читаву власт и владао сам. Забранио је деловање свих опозиционих партија и увео Бугарску у савез са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.
Други светски рат
У условима трајања Другог светског рата у Европи, Бугарској је 7. септембра 1940. године враћена јужна Добруџа коју је након Првог светског рата анектирала Румунија. Овај је чин извршен према наређењу Адолфа Хитлера, како би лакше придобио Бугарску на страну сила Осовине.
Влада Богдана Филова је напослетку 1. марта 1941. приступила Тројном пакту, поставши савезницом Немачке, Јапана и Италије. Након тога су немачке снаге ушле у Бугарску како би припремиле инвазију на Југославију и Грчку. После пораза Југославије и Грчке, Бугарској је допуштено да окупира целу грчку Тракију, јужне делове Србије и већи део Вардарске и Егејске Македоније. Бугарска влада је прогласила рат Уједињеном Краљевству и САД-у, али не и Совјетском Савезу због јаког проруског сентимента међу бугарским народом.
Отпор профашистичкој влади Бугарске почео је да се шири тек 1943. године, а био је руковођен углавном од стране комуниста. Све антифашистички расположене групације биле су окупљене у Отаџбинском фронту. До 1944. је било очито да ће силе Осовине бити поражене у рату, те је нова бугарска влада Ивана Багрјанова покушала да ступи у преговоре са Савезницима. Међутим, совјетска Црвена армија је већ у септембру 1944. прешла румунско-бугарску границу. Бугарска влада, у страху да земљу не окупирају Совјети, прогласила је рат Силама Осовине, те је тако на пар дана званично била у ратном стању с обема зараћеним странама. Совјетска армија је 16. септембра ушла у Софију.
Укидање краљевине
Отаџбински фронт је сменио владу Багрјанова 9. септембра 1944. и формирао широку владајућу коалицију на челу с Кимоном Георгијевим која је обухватала Социјалдемократску партију и Земљораднички савез. По склапању мировног споразума, Бугарској је дозвољено да задржи Јужну Добруџу, али је морала да се званично одрекне претензија на грчку и југословенску територију.
Бугарски комунисти су испочетка држали низак профил у новој влади, али су постепено били све снажнији. Водећим личностима током колаборације с Немачком 1941-'44. било је суђено, те је већина њих напослетку била осуђена на смртне казне. Септембра 1946, монархија је укинута након одржаног референдума и проглашена је република.[2] Млади краљ Симеон II отишао је у егзил, а власт су преузели Васил Коларов као председник и Георги Димитров као премијер нове Народне Републике Бугарске.
Види још
- Тајни споразум Бугарске и Немачке 1915.
- Династија Ветин
- Кнежевина Бугарска
- Народна Република Бугарска
- Бугарска
Референце
- ^ 6FP NoE 4M in Bulgaria - Sofia Info
- ^ Голяма енциклопедия България, том 10, Гл. редактор акад. Васил Гюзелев, Българската Академия на науките, Научноинформационен център "Българска енциклопедия", Книгоиздателска къща "Труд", София 2012, 978-954-8104-32-6 (т.10), 978-954-398-165-4 (т. 10)