Балтословенски језици

Балтословенски језици
Географска распрострањеност	Централна Европа, Југоисточна Европа, Северна Европа, Источна Европа и Сибир
Језичка класификација	Индоевропски језици Балтословенски језици
Прајезик	Прабалтословенски језик
Подподела	Словенски језици Балтички језици
Глотолог	balt1263
Државе у којима се говоре балтословенски језици:   Источнословенски   Западнословенски   Јужнословенски   Балтички

Балтословенска језичка заједница је претпостављена скупина балтичких и словенских језика у оквиру индоевропских језика. Сличности између две наведене скупине језика су толике да се не срећу међу другим скупинама индоевропских језика.

По претпоставци сви језици из ове скупине воде порекло од прабалтословенског језика, из кога су се првобитно издвојили прасловенски и прабалтички језик. Међутим, постоје и другачија (мада мањинска) мишљења о блискости словенских и балтичких језика. Она се ослањају на „вишемиленијумски језички додир“ обе језичке скупине, услед чега је дошло до сличности.

Једна од важних сличности балтичких и словенских језика јесте и то што су обе језичке групе „најархаичније“ од свих група индоевропске породице језика.

Порекло

Језичко дрво словенских језика

По највероватнијој научној претпоставци, Курганској претпоставци , која се заснива на поређењу данашњих језика, сви балтословенски језици су настали од прабалтословенског језика, који је, опет, настао од источног огранка праиндоевропског језика на степама Понта (познат и као Сатемски). Прабалтословенски језик је вероватно постојао од 3. до 1. миленијума п. н. е. Дати језик био је близак индоиранском језику и прагерманском језику.

„Зрело доба“ прабалтословенског језика везује се за раздобље 1500-1300. п. н. е.. После тога се дати језик распао на два засебна језика: прабалтички и прасловенски језик.

Докази сличности балтословенских језика

Докази Бругмана

Докази Семерењија

Докази у речнику: Балтословенски језици деле више од 100 речи. На пример:

Сличности балтословенских језика

прабалтословенски	Литвански	Старопруски	Летонски	Латгалски	Прасловенски	Старословенски	Руски	Пољски	Српски
lḗjpā	líepa	līpa	liẽpa	līpa	лéјпā	липа	липа	lipa	липа
ránkā	rankà	rānkan	rùoka	rūka	рáнкā	рѫка	рукá	ręka	рука
galwā́	galvà	galwo	galva	golva	галвà	глава	головá	głowa	глава

Списак балтословенских језика

Балтославенској језичној заједници припадали су следећи језици:

Балтички језици балтославенске језичне заједнице:

• Латгалски језик,
• Летонски језик,
• Литвански језик,
• Старопруски језик†.

Словенски језици балтославенске језичне заједнице:

• Јужнословенски језици:
  • бошњачки језик,
  • бугарски језик,
  • македонски језик,
  • словеначки језик,
  • српски језик,
  • хрватски језик;
  • црногорски језик;

• Источнословенски језици:
  • белоруски језик,
  • русински језик,
  • руски језик,
  • украјински језик;

• Западнословенски језици:
  • горњолужичкосрпски језик,
  • доњолужичкосрпски језик,
  • кашупски језик,
  • полапски језик†,
  • пољски језик,
  • словачки језик,
  • словински језик†,
  • чешки језик.

Државе у којима се говоре балтословенски језици

• Литванија (литвански),
• Летонија (летонски, руски),
• Пољска (пољски),
• Чешка (чешки),
• Словачка (словачки),
• Русија (руски),
• Белорусија (руски, белоруски),
• Украјина (украјински, руски),
• Словенија (словеначки),
• Хрватска (хрватски),
• Србија (српски),
• Босна и Херцеговина (босански, српски, хрватски),
• Црна Гора (српски, црногорски),
• Бугарска (бугарски),
• Македонија (македонски).

Литература

• Barschel; Kozianka; Weber (eds.) (1992). Indogermanisch, Baltisch und Slawisch, Kolloquium in Zusammenarbeit mit der Indogermanischen Gesellschaft in Jena, September 1989 (на језику: German). Munich: Otto Sagner. ISBN 3-87690-515-X. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Beekes, Robert (1995). Comparative Indo-European Linguistics. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 90-272-2151-0 (Europe), ISBN 1-55619-505-2 (U.S.). 
• Curta, Florin (2004), „The Slavic Lingua Franca. (Linguistic Notes of an Archaeologist Turned Historian)”, East Central Europe/L'Europe du Centre-Est (31): 125—148 
• Fortson, Benjamin W. (2010). Indo-European Language and Culture: An Introduction (2nd изд.). Malden, Massachusetts: Blackwell. ISBN 978-1-4051-8896-8. 
• Gray, R.D.; Atkinson, Q.D. (2003), „Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin”, Nature, 426 (426): 435−439, Bibcode:2003Natur.426..435G, PMID 14647380, doi:10.1038/nature02029 
• Holzer, Georg (2001), „Zur Lautgeschichte des baltisch-slavischen Areals”, Wiener slavistisches Jahrbuch (на језику: German) (47): 33—50 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Holzer, Georg (2002), „Urslawisch”, Enzyklopädie des Europäischen Ostens (на језику: German), Klagenfurt: Wieser Verlag  CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Holzer, Georg (2007). Historische Grammatik des Kroatischen. Einleitung und Lautgeschichte der Standardsprache (на језику: German). Frankfurt am Main: Peter Lang. ISBN 978-3-631-56119-5. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Kortlandt, Frederik (1978), „I.-E. palatovelars before resonants in Balto-Slavic”, Recent Developments in Historical Phonology: 237—243 
• Kortlandt, Frederik (2009). Baltica & Balto-Slavica. Amsterdam-New York: Rodopi. ISBN 978-90-420-2652-0. 
• Matasović, Ranko (2005), „Toward a relative chronology of the earliest Baltic and Slavic sound changes” (PDF), Baltistica, 40/2, Архивирано из оригинала (PDF) 9. 10. 2006. г., Приступљено 16. 05. 2014 
• Matasović, Ranko (2008). Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika (на језику: Croatian). Zagreb: Matica hrvatska. ISBN 978-953-150-840-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Novotná, Petra; Blažek, Václav (2007), „Glottochronolgy and its application to the Balto-Slavic languages” (PDF), Baltistica, XLII (2): 185—210, Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2008. г., Приступљено 16. 05. 2014 
• Olander, Tomas (2002), Det baltoslaviske problem – Accentologien (PDF) (на језику: Danish), Архивирано из оригинала (pdf) 19. 07. 2011. г., Приступљено 16. 05. 2014 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза) Thomas Olander's Ph.D. thesis on the existence of Balto-Slavic genetic node solely on the basis of accentological evidence
• Olander, Thomas (2009). Balto-Slavic Accentual Mobility. Berlin & New York: Mouton de Gruyter. ISBN 978-3-11-020397-4. 
• Stang, Christian (1957). Slavonic accentuation. Oslo: Universitetsforlaget. ISBN 978-82-00-06078-9. 
• Szemerényi, Oswald (1957), „The problem of Balto-Slav unity”, Kratylos, 2: 97—123 
• Young, S (2009). Balto-Slavic languages. Concise encyclopedia of languages of the world. ISBN 978-0-08-087774-7.