Грци у Републици Српској — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија етничка група |
{{Инфокутија етничка група |
||
|име = Грци у Републици Српској |
|име = Грци у Републици Српској |
||
| застава = |
| застава = |
||
| ширина_заставе = |
| ширина_заставе = |
||
| опис заставе = |
| опис заставе = |
||
|слика= |
|слика= |
||
|популација = '''17'''<sup><small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small></sup> |
|популација = '''17'''<sup><small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small></sup> |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
|група = |
|група = |
||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Flag of Greece.svg|мини|Застава Грчке]] |
|||
'''Грци у Републици Српској''' ({{јез-грч|Έλληνες στη Σερβική Δημοκρατία}}) су грађани грчког поријекла и грчке етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, грчки народ је у великој мјери помагао српски народ, док се одређен број прикључо јединцама у саставу [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. |
'''Грци у Републици Српској''' ({{јез-грч|Έλληνες στη Σερβική Δημοκρατία}}) су грађани грчког поријекла и грчке етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, грчки народ је у великој мјери помагао српски народ, док се одређен број прикључо јединцама у саставу [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. |
||
Верзија на датум 4. мај 2020. у 17:56
| Укупна популација | |
|---|---|
| 17(2013) | |
| Језици | |
| грчки и српски | |
| Религија | |
| православље |
Грци у Републици Српској (грч. Έλληνες στη Σερβική Δημοκρατία) су грађани грчког поријекла и грчке етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, грчки народ је у великој мјери помагао српски народ, док се одређен број прикључо јединцама у саставу Војске Републике Српске.
Грци немају статус службене националне мањине у Републици Српској, а сходно томе немају представнике и делегате у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.
Историјат
Грци су активно учествовали у одбрани српског народа и Републике Српске, током Одбрамбено-отаџбинског рата. Грци у Војсци Републике Српске, су били организовани у Грчку добровољачку гарду. Грчка добровољачка гарда је уживала велику подршку војног руководства Републике Српске, а посебно генерала Ратка Младића на чију наводну иницијативу је, након ослобађања Сребренице у којој су учествовали и припадници ове гарде, у том граду извјешена и грчка застава на рушевинама православне цркве.[1][2] Први одред грчких добровољаца који је чинило око тридесетак војника стигао је у источну Републику Српску током 1993. године, да би до марта 1995. број добровољаца осјетно порастао. Већину добровољаца чинили су припадници радикалних ултрадесних организација, посебно чланови Златне зоре (грч. Λαϊκός Σύνδεσμος – Χρυσή Αυγή).[3]
Религија
Грци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православци.
Култура
Припадници грчког народае у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традионални начин живота, обичаје, културу и кухињу као у матичној земљи.
Један од бањолучких мостова носи назив Мост Патре, а овај назив је добио као знак захвалности грчком граду Патра. Пријатељство Патре и Бањалуке започело је током ратних година, током којих је једина помоћ Републици Српској долазила управо из Грчке.[4]
Удружења
У Републици Српској, постоје два удружења, која окупљају припаднике грчког народа, као и поштоваоце грчке, историје и културе, У Источном Сарајеву је активно Удружење српско-грчког пријатељства Републике Српске. Удружење има за циљ промоцију културних вриједности, туристичких и привредних потенцијала како града Источног Сарајева тако и Републике Српске, укључивање шире друштвене заједнице у културне токове, организовање манифестација, едукативних програма и пројеката, међусобно упознавање и јачање традиције и пријатељских веза између српског и грчког народа, упознавање и учење грчког језика и размјена студената, организовање хуманитарних акција и многе друге. На територији Општине Брод активно је Друштво српско-грчког пријатељства „Свети Сава“.[5]
Распрострањеност
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издала Агенција за статистику Босне и Херцеговине у Републици Српској је живјело 17 Грка.[а] [6]
Значајне личности
- Ставрос Виталис, командант Грчке добровољачке гарде у саставу Војске Републике Српске. [7]
- Архимандрит Партенијус, грчки свештеник и добротвор који је више од деценију и по у ратно и поратно вријеме долазио у Републику Српску доносећи помоћ грчких донатора, а поред тога помогао више од 70 православних храмова. Овај свешеник је у Републици Српској крстио 740 деце. Он је за своје заслуге проглашен почасним грађанином Приједора, гдје једна улица носи његово име али и Дервенте, Добоја, Козарске Дубице, Костајнице и Новог Града.[8] О хуманитарним подвизима овог грчког свештеника снимљен је документарни филм „Отац Партенијус, почасни грађанин Приједора” у продукцији локалне приједорске телевизије.[9]
Види још
Напомене
- ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.
Референце
- ^ OMRI Daily Digest II, No. 136, 14 July 1995
- ^ „Војска Републике Српске”. Република Српска. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ Anna Stai & Kostas Koutelos (Antinazi Initiative in Athens) "The twilight world of Golden Dawn," Searchlight Magazine (16 Δεκεμβρίου 2003). MHRMI (Macedonian Human Rights Movement International).
- ^ „Градски мост у Бањалуци добио таблу са називом „Патра“”. Глас Бањалуке. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Удружења грађана”. Општина Брод. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ „Пуковник Ставрос Виталис”. Јутјуб. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Партенијус - свети човјек великог срца”. РТВ БН. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Приједор: Премијерно приказан филм "Отац Партенијус"”. РТРС. Приступљено 4. 5. 2020.
Спољашње везе
| Националне мањине Са признатим мањинским статусом |
|  | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Други народи Без признатог мањинског статуса |
| ||||||
| |||||||
| Америка |  | |
|---|---|---|
| Европа | ||
| Океанија | ||
| Азија | ||
| Африка | ||
