Пређи на садржај

Списак последњих преживелих ветерана Првог светског рата по државама

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је списак последњих преживелих ветерана Првог светског рата, према државама. Последњи преживели ветеран Првог светског рата (28. јул 1914 – 11. новембар 1918) била је Флоренс Грин, британска грађанка која је служила у савезничким оружаним снагама, и која је умрла 4. фебруара 2012, са 110 година.[1] Последњи борбени ветеран био је Клод Шулз, који је служио у британској Краљевској морнарици (а касније у Краљевској аустралијској морнарици) и који је умро 5. маја 2011, са 110 година.[2] Последњи ветеран који је служио у рововима био је Хари Печ, који је умро 25. јула 2009, са 111 година. Последњи ветеран Централних сила, Франц Кинстлер из Аустроугарске (одрастао у Кикинди), умро је 27. маја 2008, са 107 година.

Енциклопедија Британика процењује да је укупан број људи који је учествовао у рату био 65.038.810. Током конфликта, било је приближно 9.750.103 војних жртава.

Ветерани, за сврху овог чланка, дефинисани су као људи који су били чланови оружаних снага једне од ратујућих нација до дана примирја, укључујући и њега. Ова дефиниција се може разликовати од других дефиниција које се користе у неким државама.

Последњи преживели ветерани Првог светског рата по државама приказани су у табели испод.

Држава Име Датум смрти Године
 Аустралија[3] Џон Кембел Рос[4] 3. јун 2009. 110 година
 Аустроугарска[5] Аугуст Бишоф[6] 4. март 2006. 105 година
 Белгија Цирилус-Камилус Барбари[7] 16. септембар 2004. 105 година
 Бразил Валдемар Леви Кардозо 13. мај 2009. 108 година
 Бугарска Непознат
 Грчка Непознат
 Индијско царство[3] Робер Франсис Ратлеџ[8] 12. јануар 2002. 103 године
 Италија Делфино Борони[9] 26. октобар 2008. 110 година
 Јапан Масаичи Ниими 2. април 1993. 106 година
 Јужна Африка[3] Норман Карк[10][11] март 2000. 102 године
 Канада Џон Бабкок[12] 18. фебруар 2010. 109 година
 Краљевина Мађарска[5] Франц Кинстлер[13] 27. мај 2008. 107 година
 Немачко царство Ерих Кестнер[14] 1. јануар 2008. 107 година
 Нови Зеланд[3] Брајт Вилијамс[15] 13. фебруар 2003. 105 година
 Њуфаундленд[3] Волас Пајк[16] 11. април 1999.  99 година
 Османско царство Јакуп Сатар[17] 2. април 2008. 110 година
 Пољске снаге[18] Станислав Вичех[19] 12. јануар 2008. 105 година
 Португалија Жозе Ладејра[20] 5. мај 2003. 107 година
 Кина Зу Гишенг[21] 5. март 2002. 106 година
 Румунија Георги Панкулеску[22] 9. јануар 2007. 103 године
 Руско царство Михајл Кричевски[23][24] 26. децембар 2008. 111 година
 Сијам Јод Сангрунгруанг[25] 9. октобар 2003. 106 година
 Сједињене Државе Франк Баклс[26] 27. фебруар 2011. 110 година
 Србија Алекса Радовановић[27] 22. јун 2004. 105 година
 Уједињено Краљевство Флоренс Грин[28] 4. фебруар 2012. 110 година
 Француска Пјер Пико[29][30] 20. новембар 2008. 109 година
 Црна Гора Митрополит Данило Дајковић[31] 14. септембар 1993. 98 година
 Чехословачке легије[18] Алоис Воцасек[32] 9. август 2003. 107 година

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Блекмор, Дејвид (7. 2. 2012). „Умрла ветеран Првог светског рата из Норфока”. EDP24. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2012. 
  2. ^ Карман, Гери (6. 5. 2011). „Последњи човек који је служио у два светска рата умро у 110. години”. The Age. Приступљено 6. 5. 2011. 
  3. ^ а б в г д Самоуправни доминион Британског царства.
  4. ^ „Најстарији човек и копач Аустралије, Џек Рос, умро у 110. години”. The Age. Приступљено 15. 2. 2011. 
  5. ^ а б Аустрија и Мађарска су биле чланице, тенички суверене нације, у оквиру Аустроугарског царства.
  6. ^ „Autriche” (на језику: француском). Ders Des Ders. Приступљено 20. 11. 2010. 
  7. ^ „Belgique” (на језику: француском). Ders Des Ders. Приступљено 20. 11. 2010. 
  8. ^ „Изванредни орнитолог и оснивач Ирског конзервата за дивље птице”, The Irish Times, 19. 1. 2002 
  9. ^ „Делфино Борони: Последњи преживели италијански ветеран Првог светског рата”. Тајмс. 30. 10. 2008. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 21. 11. 2010. 
  10. ^ World, Printing (17. 4. 2000). „Најстарији служећи ратник умро у 102. години”. Highbeam Business. Архивирано из оригинала 4. 2. 2009. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  11. ^ Ешли, Мајк (11. 11. 2010). „Collecting Crime: London Mystery Magazine - Part Two”. Crime Time. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2010. 
  12. ^ Голдстин, Ричард (24. 2. 2010). „.. Џон Бабкок, последњи канадски ветеран Првог светског рата, умро у 109. години”. Њујорк тајмс. Приступљено 20. 11. 2010. 
  13. ^ „Франц Кинстлер, ветеран два рата, умро у 107. години”. Њујорк тајмс. 30. 5. 2008. Приступљено 21. 11. 2010. 
  14. ^ „Умро „последњи“ немачки ветеран Првог светског рата”. BBC. јануар 2008. Приступљено 20. 11. 2010. 
  15. ^ „Последњи ветерани Великог рата”. RNZRSA. фебруар 2003. Архивирано из оригинала 22. 5. 2010. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  16. ^ „Преминуо последњи њуфаундлендски ветеран Првог светског рата”. CBC. 19. 4. 1999. Приступљено 4. 11. 2010. 
  17. ^ „Јакуп Сатар”. Тајмс. 3. 4. 2008. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2010. 
  18. ^ а б Додељен статус зараћене стране у Версају
  19. ^ „Преминуо Станислав, пољски ветеран Првог светског рата”. Oman Tribune. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  20. ^ Силва, Карлос (7. 9. 2005). „1643 portugueses mortos na grande guerra em França” (на језику: португалском). Fórum de Genealogia. Приступљено 21. 11. 2010. „Филипе Приста Лукаш, дописник из ГИГ каже „Према информацијама које имам, последњи португалски ветеран је умро 2003. године. Његово име је било Жозе Луиш Ладејра и умро је 5. маја 2003. у долини Дошен, Миранда ду Корву, са 107 година."” 
  21. ^ „List of last World War I veterans by country - Wikipedia”. en.m.wikipedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-23. 
  22. ^ „ROUMANIE” (на језику: француском). Ders Des Ders. Приступљено 21. 11. 2010. 
  23. ^ „Последний в мире ветеран Первой мировой живет в Донецке (фото)” (на језику: руски). Интернет-газета Донбасса. 22. 2. 2008. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2010. 
  24. ^ „Најстарији познати украјински Јеврејин умро у 111. години”. JTA. 5. 1. 2009. Приступљено 4. 11. 2010. 
  25. ^ „Умро последњи ветеран Првог светског рата”. Taipei Times. 11. 10. 2003. Приступљено 4. 11. 2010. 
  26. ^ Курсон, Пол (28. 2. 2011). „Умро последњи преживели амерички ветеран Првог светског рата”. CNN. Приступљено 28. 2. 2011. 
  27. ^ Рацић, М. (26. 6. 2004/27). „Одлазак последњег српског Солунца”. Курир. Приступљено 21. 11. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ „Последњи преживели ветеран Првог светског рата умро у 110. години”. Телеграф. Приступљено 7. 2. 2012. 
  29. ^ „france” (на језику: француском). Ders Des Ders. Приступљено 20. 11. 2010. 
  30. ^ Француска влада, чије услове за статус ветерана (служење шест месеци током ратних година) Пико не испуњава, званично је признала Лазара Понтичелија, који је умро 12. марта 2008, као последњег ветерана.
  31. ^ „Петнаестогодишњица упокојења Митрополита црногорско-приморског Г. Данила (1895-1993)” (на језику: српски). Српска православна црква. 12. 9. 2008. Архивирано из оригинала 26. 8. 2014. г. Приступљено 11. 3. 2021. 
  32. ^ „REPUBLIQUE TCHEQUE” (на језику: француском). Ders Des Ders. Приступљено 20. 11. 2010. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_последњих_преживелих_ветерана_Првог_светског_рата_по_државама&oldid=28502173”