Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Марко Орешковић

Марко Орешковић Крнтија (Широка Кула код Госпића, 3. април 1896 — Велико Очијево код Дрвара, 20. октобар 1941) био је револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.

Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је као веома млад, са свега 16 година, морао напустити родну Лику и поћи у свет у потрази за послом. До почетка Првог светског рата радио је на разним пословима у Немачкој, а од 1915. године се налазио у служби Аустроугарске ратне морнарице, где је био морнар-ложач на ратном броду СМС Сент Иштван. Као противник рата и Аустроугарске био је затваран, а 1918. године је био један од присталица побуне морнара у Боки которској. Исте године је успео да преживи потапање свог ратног брода на Јадрану.

После Првог светског рата поново је ступио у војну службу у Југословенску краљевску морнарицу, али је након двогодишњег школовања за авиомеханичара напустио војску. Потом је радио као возач на Косову и Метохији, а 1926. године је дошао у Београд где је радио као возач једног министра. У Београду се укључио у раднички покрет и постао члан синдиката, а потом и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Цео чланак 316 сјајних чланака

Добар чланак

Џорџ Шолти

Џорџ Шолти (енгл. Georg Solti; 21. октобар 1912 — 5. септембар 1997), рођен као Ђерђ Штерн (мађ. Stern György), био је мађарско-британски оркестрални и оперски диригент, најпознатији по наступима са оперским компанијама у Минхену, Франкфурту и Лондону и као дугогодишњи музички директор Чикашког симфонијског оркестра. Рођен је у Будимпешти, где је студирао код Бела Бартока, Леа Вајнера и Ерна Дохнаја. Тридесетих година 20. века био је репетитор у Мађарској државној опери и радио је на Салцбуршком фестивалу за Артура Тосканинија. Његова каријера је прекинута порастом утицаја нациста на мађарску политику, а будући да је био јеврејског порекла, побегао је од све оштријих мађарских антијеврејских закона 1938. После дириговања сезоне руског балета у Краљевској опери у Лондону пронашао је уточиште у Швајцарској, где је и остао током Другог светског рата. Због забране дириговања, зарађивао је за живот као пијаниста.

После рата, Шолти је 1946. године постављен за музичког директора Баварске државне опере у Минхену. Године 1952. се преселио у Франкфурт, где је остао на челу девет година. Западнонемачко држављанство узео је 1953. Године 1961. постао је музички директор оперске компаније Covent Garden у Лондону. Током свог десетогодишњег мандата, увео је промене које су подигле стандарде на највише међународне нивое. Као музички директор омогућио је компанији статус Краљевске опере. Године 1972. је постао почасни грађанин Кастиљоне дела Пескаја.

Године 1969. је постао музички директор Чикашког симфонијског оркестра, а ту функцију је обављао 22 године. Са оркестром је дириговао вишеструким снимањима и међународним турнејама високог профила. Шолти се 1991. године одрекао те функције и постао лауреат музичког директора оркестра, а ту функцију је обављао до своје смрти. Као осми музички директор Чикашког симфонијског оркестра, радио је и као музички директор Париског оркестра од 1972. до 1975. и главни диригент Лондонске филхармоније од 1979. до 1983. године.

Познат у раним годинама по интензитету музицирања, сматрало се да је Шолти у каснијим годинама постао диригент. Снимио је многа дела два или три пута у различитим фазама каријере и био плодан сниматељ, направивши више од 250 снимака, укључујући 45 комплетних оперских поставки. Најпознатији од његових снимака је Decca Records комплет Вагнеровог Прстен Нибелунга, направљен између 1958. и 1965. Два пута је проглашен за најуспешнијег сниматеља икада, у анкетама за часопис Gramophone 1999. и BBC Music Magazine 2012. године. Шолти је у више наврата награђиван током своје каријере од сниматељске индустрије, укључујући 31 награду Греми.

Цео чланак 426 добрих чланака

Изабрани списак

Списак мемоара првих дама Сједињених Америчких Држава

Тринаест првих дама Сједињених Америчких Држава написало је укупно двадесет и два мемоара. Прва дама је домаћица Беле куће и то место традиционално заузима супруга председника Сједињених Америчких Држава, уз неке историјске изузетке.

Сви мемоари првих дама објављени у 20. и 21. веку били су бестселери, понекад надмашујући продају мемоара њихових супруга председника.

Цео чланак 111 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

20. октобар — Обележено је 80 година од ослобођења Београда, када су Црвена армија и партизани протерали окупаторску немачку војску. (на фотографији)
17. октобар — Јахја Синвар, вођа Хамаса, убијен је у нападу израелских оружаних снага на Рафу.
11. октобар — Ураган Милтон [en] је приликом удара на Флориду усмртио најмање 16 особа и начинио штету која се процењује на неколико десетина милијарди долара.
9. октобар — У Паризу и на Опленцу обележено 90. година од Марсељског атентата.
4. октобар — Кредитна агенција S&P доделила Србији инвестициони рејтинг BBB-, као првој на Западном Балкану и једином кандидату за пријем у ЕУ.
4. октобар — Преминуо је генерал-пуковник и последњи Народни херој Југославије Петар Матић Дуле.
4. октобар — У поплавама и клизиштима у Федерацији Босне и Херцеговине страдало најмање 20 особа; Влада Федерације БиХ прогласила је стање природне несреће.

Остале вести

На данашњи дан

21. октобар

1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји.
1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната.
1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.
1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима.
1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.
1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да кућна мува зуји у тону еф мале октаве?
… да држављани САД сваке године попију у просеку 50 милијарди таблета аспирина?
… да у свету постоји око 1,3 милијарди грла гoведа, од чега 21,9 % живи у Индији, 14,4 % у Бразилу, а 10,7 % у Кини?
… да се линеарна удаљеност између Месеца (на слици) и Земље тренутно повећава за 38,2 милиметара годишње?
… да муње које погађају површину Земље досежу и до 30.000 °C, што је шест пута више од температуре на површини Сунца?
… да мачке проведу око две трећине свога живота спавајући?
… да неке врсте хоботнице полажу и до 56.000 јаја одједном?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Хималаји, на јужном ободу Тибетанске висоравни.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 386.871 корисник отворио налог, а од тога је 719 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти