Главна страна
Естонија
Естонија (ест. Eesti), или званично Република Естонија (ест. Eesti Vabariik), суверена је држава смештена у балтичком региону северне Европе. Држава је стешњена између акваторије Балтичког мора на северу и западу, Чудско-псковског језера и Русије на истоку и територије Републике Летоније на југу. Са површином од 45.339 km² територијално је најмања међу земљама које излазе на обале Балтичког мора. Прве људске насеобине на тлу данашње Естоније основане су пре око 11.000 година, а угро-фински преци савремених Естонаца населили су се на ово подручје пре 1800. п. н. е. Након векова тевтонске, данске, шведске и руске власти Естонија се по први пут изборила за своју независност након Првог светског рата. Након стицања независности од СССР, савремена Естонија је демократска парламентарна република.
Држава се налази у зони умереноконтиненталне климе подложне јаким маритимним утицајима са Балтика. Територија је доста ниска, са просечном надморском висином од око 50 м, а надморска висина постепено расте идући ка југу, до максималних 318 м. Укупна дужина обалне линије је 3.794 km, док је дужина копнених граница 657 km. Од око 1.400 језера величином се издваја језеро Пејпус (Чудско језеро) које Естонија дели са Русијом. Реке су бројне, али су углавном мањих дужина, бројне су мочваре и тресаве. Држава је подељена на 15 округа. Главни и највећи град је Талин са нешто мање од пола милиона становника, а већи градови су још и Тарту, Нарва, Кохтла-Јарве и Пјарну. Са укупно око 1,3 милиона становника Естонија се налази међу земљама са најмањом популацијом у Европи. Чланица је Уједињених нација, Европске уније, Савета Европе и НАТО пакта. Такође је и део Шенгенске зоне, Еврозоне, чланица је Светске банке и других међународних институција.
Округла црква
Округла црква (буг. Кръгла църква, Kragla tsarkva), такође позната и као Црква Светог Јована (буг. църква Свети Йоан, tsarkva Sveti Yoan), велика је и делимично очувана православна црква. Налази се у Великом Преславу, бившем главном граду Првог бугарског царства, данас граду у североистичном делу Бугарске. Црква датира из 10. века, а изграђена је за време владавине бугарског кнеза Симеона I. Откопана је и први пут испитана у периоду 1927–1928. године. Сматра се да је ова црква један од најупечатљивијих примера средњовековне бугарске архитектуре.
Округла црква добила је име због препознатљивог кружног облика целе, која служи као место одржавања литургије. Црква има широки атријум, правоугаони улаз односно нартекс, окружен са две мале куле. Дизајн цркве подудара се са религијском архитектуром из касног римског периода, односно припада раној хришћанској уметности. Због свог карактеристичног плана и архитектуре, који се значајно разликује од бугарских и византијских црквених објеката, сматра се да је током градње ове цркве велики утицај имала кавкаска архитектура и архитектура династије Каролинга. Други назив за овај објекат је Златна црква. Ова црква има богату унутрашњу декорацију, украшена је мозаицима, керамиком и детаљима од мермера, па се тако значајно разликује од других цркава у Великом Преславу. На зидовима цркве налази се стотине цртежа који приказују бродове, природу и хришћанске симболе.
Дискографија групе Нирвана
Дискографија групе Nirvana , америчког гранџ бенда, састоји се од 3 студијска албума, 3 уживо албума, 4 компилације, 6 видео-албума, 2 ЕП-а, 2 бокс сета и 21 сингла.
Групу су основали гитариста Курт Кобејн и басиста Крист Новоселић, а бубњари су се често смењивали, а на том месту се најдуже задржао последњи бубњар Дејв Грол. Свој први студијски албум Bleach Nirvana је издала у сарадњи са издавачком кућом Sub Pop. Свој други студијски албум Nevermind постао је један од најпродаванијих алтернативних албума 1990-их. Трећи студијски албум In Utero је такође доживео велики успех иако није достигао број продатих копија као што је то био случај са Nevermind. Након Кобејнове смрти бенд је престао да постоји и неколико песама је издато постхумно што је проузроковало сукоб између осталих чланова бенда са Кобејновом удовицом Кортни Лав. Укупно гледано, бенд је продао око 27.600.000 албума у САД и преко 75.000.000 широм света.
Вести
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
- 21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
- 14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.
- 13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
- 4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер.
- 30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
- 28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.
30. јул
- 101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа.
- 1419 — Хусити су упали у градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке већнике, чиме су отпочели Хуситски ратови.
- 1676 — Натанијел Бејкон је објавио „Декларацију народа Вирџиније“, започевиши Бејконову побуну против гувернера Вирџиније Вилијама Берклија.
- 1930 — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу (на слици).
- 1945 — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, изазвавши смрт 883 морнара.
- 1971 — Амерички васионски брод Фалкон из мисије „Аполо 15“ са космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином и првим лунарним ровером спустио се на Месец.
- 1980 — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.
Да ли сте знали
- … да је грчка игра сиртаки настала 1964. године за потребе филма Грк Зорба?
- … да је Џејмс Бјукенан (на слици) једини амерички председник до сада који је био нежења?
- … да је до 1896. Мајами био село са 300 становника, а за нешто више од 100 година тај број се попео на око 404.000 у самом граду?
- … да је лик стрип јунака Корта Малтезеа рађен по лику глумца Берта Ланкастера?
- … да се фобија од дугих речи зове хипотомностросесквипедалиофобија?
- … да мачке у просеку спавају 15 часова дневно?
- … да су колачићи судбине креирани у САД?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 378.273 корисника отворила налог, а од тога су 702 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице