Главна страна
Јон Радулеску
![Јон Радулеску](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Ion_Heliade_Radulescu_Popp.jpg/90px-Ion_Heliade_Radulescu_Popp.jpg)
Јон Хелиаде Радулеску (рум. Ion Heliade Rădulescu), такође познат и као Елиаде и Елиаде Радулеску (рум. Eliade Rădulescu; Трговиште, Влашка, 6. јануар 1802 — Букурешт, 27. април 1872), био је румунски академик, романтичарски и класичан песник, есејиста, мемоариста, писац кратких прича, уредник новина и политичар. Био је плодан преводилац стране књижевности на румунски језик, а аутор је и књига о лингвистици и историји. Већи део свог живота, Хелиаде Радулеску је био професор на Колеџу Свети Сава у Букурешту, чије је поновно отварање лично потпомогао. Радулеску је био један од оснивача и први председник Румунске академије.
Хелиаде Радулеску се сматра једним од најистакнутијих поборника румунске културе током прве половине 19. века. Током наредних деценија, имао је главну улогу у обликовању модерног румунског језика, али је изазвао контроверзу када се залагао за масовно увођење италијанских неологизама у румунску лексику. Као романтичарски националистички земљопоседник који је био на страни умерених либерала, Хелиаде је био међу вођама Влашке револуције 1848. године, након чега је био присиљен да наредних неколико година проведе у егзилу.
Војска Републике Српске
![Ознака припадности Војсци Републике Српске](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Patch_of_the_Army_of_Republika_Srpska.svg/90px-Patch_of_the_Army_of_Republika_Srpska.svg.png)
Војска Републике Српске, скраћено ВРС, била је оружана сила Републике Српске. Oснована је под називом Војска Српске Републике Босне и Херцеговине 12. маја 1992. године одлуком Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине. Постојала је од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006. године, након чега је ушла у састав Оружаних снага Босне и Херцеговине. Војно насљеђе и индентитет Војске Републике Српске његује Трећи пјешадијски (Република Српска) пук.
Крсна слава ВРС био је Видовдан, док се 12. мај прославља као Дан Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука.
Наоружање ВРС чинили су тенкови Т-34-85 и Т-55, а посједовали су и савремене тенкове југословенске производње M-84. Борбена возила БТР и БМР била су представљена југословенским М80, М-60 и БОВ-ВП, а такође и совјетским БТР-50 и БРДМ-2.
Списак места Светске баштине у Србији
![Манастир Високи Дечани](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Visoki_De%C4%8Dani.jpg/90px-Visoki_De%C4%8Dani.jpg)
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Србија је наследила учешће у конвенцији 11. септембра 2001, након распада Југославије.
Завршно са 2021. годином, Србија има пет заштићених локалитета као и једанаест на тенативној листи. Први заштићени локалитети били су Стари Рас и Сопоћани, уписани на трећој сесији УНЕСКО-а 1979. године. Други локалитети уписани су на листу УНЕСКО-а 1986, 2004, 2007, и 2017. године. Сви локалитети су из области културе (спрам природних). Четири од пет локалитета су из средњовековног периода, док је Гамзиград из античког. Средњовековни споменици на Косову су прво додати на листу 2004. године а листа је проширене две године касније. Споменици на Косову су на листи угрожене баштине од 2006. године, због потешкоћа у управљању и конзервацији локалитета, услед политичке нестабилности на територији Косова. Стећци - средњовековни надгробни споменици су транснационални упис, који Србија дели са три суседне земље.
Вести
- 31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије (на слици), један од вођа̂ Хамаса.
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
- 21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
- 14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.
- 13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
- 4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер.
- 30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
1. август
- 1291 — Три кантона Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца, што је био основ за оснивање Швајцарске.
- 1778 — Отворена је прва штедионица у свету у граду Хамбургу.
- 1793 — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
- 1798 — Британска флота адмирала Хорејшија Нелсона уништила је француску флоту у бици код Абукира.
- 1834 — Забрањено је ропство у целој Британској империји.
- 1927 — У Нанчаншкој побуни, првом већем окршају у Кинеском грађанском рату, комунисти су преотели град Нанчанг од Куоминтанга.
- 1944 — У Варшави је избио устанак против немачке окупације.
Да ли сте знали
![Џејмс Бјукенан](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Jb15.gif/90px-Jb15.gif)
- … да је грчка игра сиртаки настала 1964. године за потребе филма Грк Зорба?
- … да је Џејмс Бјукенан (на слици) једини амерички председник до сада који је био нежења?
- … да је до 1896. Мајами био село са 300 становника, а за нешто више од 100 година тај број се попео на око 404.000 у самом граду?
- … да је лик стрип јунака Корта Малтезеа рађен по лику глумца Берта Ланкастера?
- … да се фобија од дугих речи зове хипотомностросесквипедалиофобија?
- … да мачке у просеку спавају 15 часова дневно?
- … да су колачићи судбине креирани у САД?
Изабрана слика
![Индијски паун или плави паун, је врста пауна из јужне Азије која је раширена и у многим другим деловима света.](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Pavo_Real_Venezolano.jpg/469px-Pavo_Real_Venezolano.jpg)
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 692.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 378.594 корисника отворила налог, а од тога је 719 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице