Алфа-2Ц адренергички рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
Адренергички алфа-2Ц рецептор
PDB приказ базиран на 1хлл​.
Доступне структуре
1хлл​, 1хо9​, 1ход​, 1хоф
Идентификатори
Симболи АДРА2Ц; АДРА2Л2; АДРА2РЛ2; АДРАРЛ2; АЛПХА2ЦАР
Вањски ИД ОМИМ104250 МГИ87936 ХомолоГене20170 ИУПХАР: α-адреноцептор ГенеЦардс: АДРА2Ц Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 152 11553
Енсембл ЕНСГ00000184160 ЕНСМУСГ00000045318
УниПрот П18825 Q01337
РефСеq (мРНА) XМ_001128592 XМ_988195
РефСеq (протеин) XП_001128592 XП_993289
Локација (УЦСЦ) н/а Цхр 5:
35.6 - 35.6 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Алфа-2Ц адренергички рецептор (α адреноцептор, ADRA2C) је алфа-2 адренергички рецептор. Он је кодиран хуманим ADRA2C геном.[1]

Рецептор

Алфа-2-адренергички рецептори су 3 високо хомологна подтипа: алфа, алфа, и алфа. Ти рецептори имају критичну улогу у регулацији отпуштања неуротрансмитера из симпатичких нерва и из адренергичких неурона централног нервног система. Испитивања на мишевима су показала да су оба, алфа и алфа, подтипа неопходна за нормалну пресинаптичку контролу отпуштања трансмитера из симпатичких нерва у срцу и из централних норадренергичких неурона. Алфа подтип инхибира отпуштање трансмитера на високим стимулационим фреквенцијама, док алфа подтип модулира неуротрансмисију на ниским нивоима нервне активности.

Ген

Овај ген кодира алфа2Ц тип рецептора. Он не садржи интроне.[1]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Агонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

  • JP-1302: селективан у односу на α2А, α2Б, α2Д[3]
  • спироксатрин
  • јохимбин деривати 9 и 10: >43 пута селективнији него за α2А, α2Б и α1 типове[4]
  • N2-[4-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-[1,4]diazepan-1-il]-etil2-фенокси-никотинамид[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ентрез Гене: АДРА2Ц адренергиц, алпха-2Ц-, рецептор”. 
  2. ^ Црассоус ПА, Цардиналетти C, Царриери А, Бруни Б, Ди Ваира M, Гентили Ф, Гхелфи Ф, Гианнелла M, Парис Х, Пиергентили А, Qуаглиа W, Сцхаак С, Весприни C, Пигини M (2007). „Алпха2-адренорецепторс профиле модулатион. 3.1 (Р)-(+)-м-нитробипхенyлине, а неw еффициент анд алпха2Ц-субтyпе селецтиве агонист”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 50 (16): 3964—8. ПМИД 17630725. дои:10.1021/јм061487а. 
  3. ^ Ј, Саллинен; Хöглунд I; Енгстрöм M (2007). „Пхармацологицал цхарацтеризатион анд ЦНС еффецтс оф а новел хигхлy селецтиве алпха2Ц-адреноцептор антагонист ЈП-1302”. Бр. Ј. Пхармацол. 150 (4): 391—402. ПМЦ 2189732Слободан приступ. ПМИД 17220913. дои:10.1038/сј.бјп.0707005. 
  4. ^ Бавадекар СА, Ма Г, Мустафа СМ, Мооре БМ, Миллер ДД, Феллер ДР (2006). „Тетхеред yохимбине аналогс ас селецтиве хуман алпха2Ц-адренергиц рецептор лигандс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 319 (2): 739—48. ПМИД 16873606. дои:10.1124/јпет.106.105981. 
  5. ^ СД, Пател; Хабески WМ; Мин Х (2008). „Идентифицатион анд САР ароунд Н2-[4-(2,3-dihydro-benzo[1,4]dioxin-2-ylmethyl)-[1,4]diazepan-1-yl]-ethyl2-пхеноxy-ницотинамиде, а селецтиве алпха2Ц адренергиц рецептор антагонист”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 18 (20): 5689—93. ПМИД 18799310. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.08.055. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „α-адреноцептор”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy.