Непикастат

С Википедије, слободне енциклопедије
Непикастат
Називи
IUPAC назив
5-(aminometil)-1-[(2S)-5,7-difluoro-1,2,3,4-tetrahidronaftalen-2-il]-1,3-dihidro-2H-imidazol-2-tion
Други називи
SYN-117
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
МеСХ Непицастат
  • Fc1cc3c(c(F)c1)CC[C@H](N2/C(=C\NC2=S)CN)C3
Својства
C14H15F2N3S
Моларна маса 295,35 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Непикастат (ИНН) (SYN117, RS-25560-197) је ензимски инхибитор допаминске бета хидроксилазе, ензима који катализује конверзију допамина у норепинефрин.[3]

Он је је испитан као потенцијални лек конгестивно затајење срца, и показано је да је добро толерисан у тој улози.[4] 2012, Клиничка испитивања која су истраживала могућу примену непикастата у лечењу посттрауматског стресног поремећаја (ПТСД) и кокаинске зависности су завршена 2012.[5][6]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Један од могућих синтетичких путева је[7]:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Stanley WC; Li B; Bonhaus DW; et al. (1997). „Catecholamine modulatory effects of nepicastat (RS-25560-197), a novel, potent and selective inhibitor of dopamine-beta-hydroxylase”. Br J Pharmacol. 121 (8): 1803—9. PMC 1564872Слободан приступ. PMID 9283721. doi:10.1038/sj.bjp.0701315. 
  4. ^ Hegde SS, Friday KF (1998). „Dopamine-beta-hydroxylase inhibition: a novel sympatho-modulatory approach for the treatment of congestive heart failure”. Current pharmaceutical design. 4 (6): 469—79. PMID 10197057. 
  5. ^ „Pharmacogenetic Clinical Trial of Nepicastat for Post Traumatic Stress Disorder (PTSD)”. ClinicalTrials.gov. U.S. National Institutes of Health. 4. 6. 2008.  Retrieved on February 1, 2012.
  6. ^ „Студy оф Сафетy анд Потентиал Еффицацy оф СYН117 ин Цоцаине Депендент Волунтеерс”. ЦлиницалТриалс.гов. У.С. Натионал Институтес оф Хеалтх. 15. 8. 2008.  Retrieved on February 1, 2012.
  7. ^ U.S. Patent 5.719.280

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]