Dragan Nikolić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Dragan Nikolić (višeznačna odrednica).
Dragan Nikolić

Dragan Nikolić
Dragan Nikolić

Puno ime Dragoslav Nikolić
Datum rođenja 20. avgust 1943. (1943-08-20) (71 god.)
Mesto rođenja Beograd (Kraljevina Jugoslavija)
Druga imena Lepi Gaga
Aktivni period 1964—danas
Zanimanje Filmski glumac
Supružnik Milena Dravić
Bitna uloga Otpisani - Prle
Nacionalna klasa - Flojd
Poslednji krug u Monci - Urke
IMDb veza

Dragoslav Nikolić[1][2]Dragan[3] (Beograd, 20. avgust 1943) je srpski glumac.

Biografija[uredi]

Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu, od oca Dušana koji je poreklom iz Berana i majke Jelene. Njegova majka je poreklom iz Jagodine. Draganovi preci su se u prošlosti prezivali Živkovići, međutim njegov deda Radonja je promenio porodično prezime u novo Nikolić po pradedovom imenu Nikola. Dugo vremena mnogi nisu znali njegovo kršteno ime Dragoslav koje mu je dodelio kum na krštenju. Stariji brat mu se zvao Miroslav koji je i bio njegov uzor. Odrastao je na Crvenom krstu. Nakon završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu. Posle dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i tada kao sedamnestogodišnjak bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.[4]

Filmsku karijeru otpočinje 1964. godine manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije "Dovoljno je ćutati" iz 1965. godine kada mu je u kaironu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.[3]

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji pogine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu (osobine i mnogih njegovih kasnijih likova) u filmu "Kad budem mrtav i beo" (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (s onom u filmu "Tri sata za ljubav", (1968) F. Hadžića) nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968. Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Oktobarsku nagradu grada Beograda za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona“ (uloga nasilnika Gare u filmu "Život je lep" B. Draškovića).

Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još „Horoskop“ (B. Drašković, 1969); „Bube u glavi“ (M. Radivojević, 1970), „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (B. Čengić, 1971), "Mlad i zdrav kao ruža" (J. Jovanović, 1971), „Bez reči“ (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), „Kičma“ (V. Gilić, 1975), "Nacionalna klasa" (G. Marković, 1979, Car Konstantin), "Ko to tamo peva" (S. Šijan, 1980), „Banović Strahinja“ (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, „Sezona mira u Parizu“ (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), "Balkan ekspres" (B. Baletić, 1983), „Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), "Poslednji krug u Monci" (A. Bošković, 1989), "Original falsifikata" (D. Kresoja, 1991).

Nastupa i u kratkim igranim filmovima te na televiziji; veliku popularnost kod mlađe publike doneo mu je lik Prleta iz filmova i televizijskih serija "Otpisani" (1974) i "Povratak otpisanih" (1976), režisera Aleksandra Đorđevića, a istakao se i u seriji šou programa "Obraz uz obraz", zajedno sa suprugom Milenom Dravić.

Godine 2000. dodeljena mu je Nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.

Od septembra 2011. do 2013. godine, bio je voditelj popularnog svetskog kviza „Multimilioner“ na TV Pink.

Nagrade i priznanja[uredi]

Dobitnik je svih značajnih filmskih nagrada.

  • Nagrada Zlatni pečat 2013. godine
  • Nagrada za životno delo Pavle Vuisić na filmskim susretima u Nišu 2007. godine
  • Izvanredna nagrada za glumu Draganu Nikoliću na festivalu Zemun fest Beograd, 1996. godine
  • Plaketa „Ljubiša Jovanović“ Draganu Nikoliću za glumu, na svečanostima „Ljubiša Jovanović“ u Šapcu 1996. godine
  • Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu nasilnika Gare u filmu Život je lep 1985. godine
  • Nagrada Povelja u Nišu za ulogu u filmu Balkan ekspres 1983. godine
  • Nagrada Povelja za ulogu u filmu Nešto između 1983. godine
  • Nagrada Zlatna Arena za ulogu u flimu Banović Strahinja 1981. godine
  • Nagrada Car Konstantin za ulogu u filmu Nacionalna klasa 1979. godine
  • Nagrada Car Konstantin u Nišu za rolu u Begu Miše Radivojevića 1972. godine

Pozorište[uredi]

Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru. U sezoni 1982/1983. učestvovao je ulogom lopova Vaske Pepela u drami „Na dnu“ Maksima Gorkog u eksperimentu rumunskog reditelja L. Pintilijea, u pariskom -''Theatre de la Ville'' Isusa Hrista, u Majstoru i Margariti M. A. Bulgakova u režiji M. Serbana.

Filmografija[uredi]

Dragan Nikolić sa Miljom Vujanović na premijeri filma Bube u glavi 1970. godine.
Filmografija glumca Dragana Nikolića
God. Naziv Uloga
1960.-te
1964. Pravo stanje stvari
1965. Dovoljno je ćutati
1966. The One Eyed Soldiers oficir
1967. Deca vojvode Šmita
1967. Ljubav na plajvaz
1967. Ljubavni je ceo svet
1967. Kad budem mrtav i beo Džimi Barka
1967. Visočka hronika sveštenik
1968. Epidemija zdravlja
1968. Ilustrovani život
1968. Mladići i devojke
1968. Severno more
1968. Ljubitelj golubova
1968. Evgenija na zrnu graška
1968. Bećarska revija
1968. Naš prijatelj Pepi
1968. Nevolje jednog Bobana
1968. Tri sata za ljubav Riki
1969. Akvarijum
1969. Tuberkuloza Uro
1969. Snaha
1969. Tragedija na splavu
1969. Horoskop Vidak
1970.-te
1970. Maksimetar voditelj
1970. Hajdučija Milan Brkić
1970. Homo homini
1970. Bube u glavi Dragan
1971. Haleluja
1971. Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji Vaculić
1971. Mlad i zdrav kao ruža Stevan
1971. Poslednja stanica
1972. Kako su se volele dve budale (kratak film) On
1972. Bez reči
1972. Ubistvo u noćnom vozu
1974. Otpisani Prle
1972—1974. Obraz uz obraz Dragan Nikolić
1974. Njurci
1975. Kičma Pavle Gvozdenović
1975. Dvosobna kafana
1974—1975. Otpisani Prle
1975. Pozorište u kući 3 Spasoje
1975. Dragi, budi mi nepoznat
1976. U banji jednog dana
1976. Povratak otpisanih Prle
1976. Devojački most Prokopije
1977. Ljubavni život Budimira Trajkovića Zvonko Mihajlović (glas)
1978. Razmena
1978. Tren Novak
1978. Čardak ni na nebu ni na zemlji Jelenče
1978. Nedeljom po podne Gaga
1978. Povratak otpisanih (TV serija) Prle
1979. Mostarske kiše
1979. Nacionalna klasa Brana Flojd
1980.-te
1980. Tren
1980. Ko to tamo peva pevač
1980. Prestop Boris
1981. Poslednji čin major Ljuba Popović
1981. Neka druga žena Boban
1981. Sijamci Boško
1981. Lov u mutnom Stole Haringa
1981. Sezona mira u Parizu Dragan
1981. Počnimo život iz početka Bane
1982. Idemo dalje Miloš
1983. Nešto između Marko
1983. Pereat
1983. Balkan ekspres Popaj
1983. Banović Strahinja Vlah-alija
1984. Groznica ljubavi advokat
1984. Divlja patka
1984. Čudo neviđeno Karuzo
1985. Priče iz bečke šume
1985. Jack pot
1985. Život je lep Siledžija
1986. Mis Andrej
1986. Svečana obaveza (TV) Fotograf
1986. Obećana zemlja
1986. Protestni album
1986. Sivi dom Vaspitač Zeka
1987. Lutalica
1988. Čavka Čavkin otac
1988. Kako zasmejati gospodara
1989. Happy end
1989. Sveti Georgije ubiva aždahu Gavrilo Vuković
1989. Gospođa ministarka Pera Kalenić
1989. Poslednji krug u Monci Urke
1989. Sabirni centar Janko
1989. Seobe Pavel Isaković
1990.-te
1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1990—1991. Bolji život 2 (serija) Đorđe Pašalić
1991. Original falsifikata Pavlović
1991. Metla bez drške Neša, Duškov tata
1991. Mala sala Đorđe
1991. Pilot u travi otac
1992. Tito i ja Ganetov otac
1992. Velika frka Čeda
1993. Obračun u Kazino Kabareu Gile
1993. Metla bez drške Neša, Duškov tata
1993. Tri karte za Holivud Aldo
1994. Ni na nebu, ni na zemlji Igla
1994. Biće bolje Dule
1994. Teatar u Srba knez Mihailo Obrenović
1995. Bila jednom jedna zemlja režiser
1995. Dvoboj za troje
1995. Urnebesna tragedija Milan
1995. Podzemlje režiser
1996. Filumena Marturano Domeniko Sorijano
1997. Svaštara
1998. Kod Lude ptice
1998. Bure baruta Sveta
1998. Place Vendôme Janoš
1998—2001. Porodično blago Labud Stojanović
1999. Nož Hodža Vehbija
1999. Belo odelo makro
1999. Lovers Zlatan
2000.-te
2001. Virtualna stvarnost Zoran
2001. Ona voli Zvezdu Dacin otac
2001. Den Serbiske dansker
2001. Sa mère, la pute Bokšić
2001. Belgrado Sling
2002. Akcija Tigar Vukota Krcunović
2002. Noć uz video
2001—2002. Porodično blago 2 Labud Stojanović
2002. Zona Zamfirova hadži Zamfir
2002. Lavirint Pavle Aksentijević
2003. Kuća sreće
2003. M(j)ešoviti brak Rale
2004. Pljačka Trećeg rajha Glavonja
2005. Imam nešto važno da vam kažem profesor
2005. Zvezde ljubavi Gospodin grof
2005. Potera za sreć(k)om bos
2005. Ivkova slava predsednik opštine
2006. Gde cveta limun žut Narator
2006. Šejtanov ratnik Telal
2007. Crni Gruja i kamen mudrosti De L'Arzan
2007. Pozorište u kući Bratislav Nikolajević
2007. Promeni me Milan
2007. Četvrti čovek političar
2008. Kraljevina Srbija narator
2008. Na lepom plavom Dunavu izdavač iz Francuske
2008. Vratiće se rode Mutavi
2008. Turneja Miško
2008—2009. Ranjeni orao Knežević
2009. Sveti Georgije ubiva aždahu Sveštenik
2009. Ono kao ljubav Gaga Nikolić
2010.-te
2010. Sva ta ravnica (serija) Milan Jagodić
2010. 72 dana Kamatar 1
2006—2011. Selo gori, a baba se češlja (TV serija) Žota/sudija Velibor
2011. Tamarin izostanak (kratak film) Zvonko
2011. Turneja (serija) Miško
2011. Albatros (TV) Gligorije „Giga“ Geršić
2012. Vir DB-ovac
2012. Budva, grad na pjeni mora
2012—2013. Jagodići (TV serija) Grof Milan Jagodić
2014. Montevideo, vidimo se! Žil Rime
2014. Montevideo, vidimo se! (TV serija) Žil Rime

Reference[uredi]

  1. ^ Autor: S. Ž./zbrka.com (24. 11. 2012.). „Да ли знате права имена српских јавних личности?“. 24sata.rs Приступљено 2. 10. 2013.. 
  2. ^ Zbrka.com (25. 8. 2009.). „Домаћа естрада - Како се ко зове заиста“. Zbrka.com Приступљено 2. 10. 2013.. 
  3. ^ a b „Како сам постао Драган Николић“. Pressonline.rs. 29. 7. 2009. Приступљено 2. 10. 2013.. 
  4. ^ Jasmina Antonijević (21. 8. 2007.). „Idealna ljubav ne postoji“. Story.rs Приступљено 9. 3. 2014.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :