Industrija

	Ovaj članak sadrži spisak literature (papirne izvore i/ili veb-sajtove), ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što nisu uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete uneti izvore u sam tekst.

Industrija (od latinske reči industrius - vrednoća) je grana privrede koja zahteva veću količinu prirodnih resursa i izvora energije da bi se dobio krajnji proizvod. Industrija zahteva velike količine početnih ulaganja kapitala, pre nego što počne da se realizuje dobit.

Industrija predstavlja mašinsku preradu sirovina i serijsku proizvodnju. U industriju se ubrajaju sve nepoljoprivredne grane. Njen razvoj zavisi od prirodnih i društvenih uslova.

• Prirodni uslovi su:
  • Prirodni resursi kojima zemlja raspolaže
  • Razmeštaj resursa i
  • Količina resursa
• Društveni uslovi su:
  • čovek i
  • njegova ulaganja

Podela industrije

Prema predmetu rada industrija se deli na:

• ekstraktivnu industriju i
• prerađivačku industriju

Prema vrsti proizvoda podela industrije je sledeća:

• teška industrija i
• laka industrija

Grane teške industrije su: energetika, rudarstvo, metalurgija, elektroindustrija i hemijska industrija

Grane lake industrije su: prehrambena industrija, tekstilna industrija, drvna industrija, duvanska industrija, grafička industrija i industrija građevinskih materijala

Na lokaciju industrije utiču faktori koji se dele na klasične (geografski položaj, prirodni resursi, radna snaga, saobraćaj i veze) i nove (tehnološki uslovi proizvodnje, infrastruktura, tržište, faktor investicija, zaštita čovekove sredine). Što je niži nivo ekonomskog razvitka, utoliko je više među faktorima razmeštaja zastupljena klasična grupa faktora.

Najuspešnija industrijska preduzeća u datom sektoru su najčešće ili preduzeća osnovana izrazito velikim kapitalom, ili preduzeća inovatori, koja su prva osvojila neku novu tehnologiju, proces ili tržište.

Industrija je postala ključni sektor proizvodnje u evropskim i severno američkim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila pređašnje merkantilne i feudalne ekonomije kroz niz velikih tehnoloških napredaka kao što je izum parne mašine. Industrijske zemlje su zauzele kapitalistički ekonomski kurs. Železnica i parobrodi su omogućili jeftin prevoz roba do ranije praktično nedostupnih udaljenih tržišta, i omogućili privatnim firmama zgrtanje velikog bogatstva. Nakon industrijske revolucije, oko jedne trećine svetske ekonomske proizvodnje je dolazilo iz industrijskog sektora - što je veći udeo od udela poljoprivrednog sektora, ali danas je uslužni (takozvani tercijarni) sektor razvijeniji od industrijskog.

Poseban vid industrija je namenska industrija.

Vidi još

• Privreda

Literatura

• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd