Industrija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Industrija (od latinske reči industrius - vrednoća) je grana privrede koja zahteva veću količinu prirodnih resursa i izvora energije da bi se dobio krajnji proizvod. Industrija zahteva velike količine početnih ulaganja kapitala, pre nego što počne da se realizuje dobit.

Industrija predstavlja mašinsku preradu sirovina i serijsku proizvodnju. U industriju se ubrajaju sve nepoljoprivredne grane. Njen razvoj zavisi od prirodnih i društvenih uslova.

  • Prirodni uslovi su:
    • Prirodni resursi kojima zemlja raspolaže
    • Razmeštaj resursa i
    • Količina resursa
  • Društveni uslovi su:
    • čovek i
    • njegova ulaganja

Podela industrije[uredi]

Prema predmetu rada industrija se deli na:

Prema vrsti proizvoda podela industrije je sledeća:

Grane teške industrije su: energetika, rudarstvo, metalurgija, elektroindustrija i hemijska industrija

Grane lake industrije su: prehrambena industrija, tekstilna industrija, drvna industrija, duvanska industrija, grafička industrija i industrija građevinskih materijala

Na lokaciju industrije utiču faktori koji se dele na klasične (geografski položaj, prirodni resursi, radna snaga, saobraćaj i veze) i nove (tehnološki uslovi proizvodnje, infrastruktura, tržište, faktor investicija, zaštita čovekove sredine). Što je niži nivo ekonomskog razvitka, utoliko je više među faktorima razmeštaja zastupljena klasična grupa faktora.

Najuspešnija industrijska preduzeća u datom sektoru su najčešće ili preduzeća osnovana izrazito velikim kapitalom, ili preduzeća inovatori, koja su prva osvojila neku novu tehnologiju, proces ili tržište.

Industrija je postala ključni sektor proizvodnje u evropskim i severno američkim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila pređašnje merkantilne i feudalne ekonomije kroz niz velikih tehnoloških napredaka kao što je izum parne mašine. Industrijske zemlje su zauzele kapitalistički ekonomski kurs. Železnica i parobrodi su omogućili jeftin prevoz roba do ranije praktično nedostupnih udaljenih tržišta, i omogućili privatnim firmama zgrtanje velikog bogatstva. Nakon industrijske revolucije, oko jedne trećine svetske ekonomske proizvodnje je dolazilo iz industrijskog sektora - što je veći udeo od udela poljoprivrednog sektora, ali danas je uslužni (takozvani tercijarni) sektor razvijeniji od industrijskog.

Poseban vid industrija je namenska industrija.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd

Sa drugih Vikimedijinih projekata :