Košer hrana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili naselje u Francuskoj, pogledajte članak Košer (naselje).
Košer hrana
Oznaka za košer namirnice
Drugo imeJevrejski zakon o ishrani
Regije ili država Izrael
Deo nacionalne kuhinjeJevrejska kuhinja
  Mediji: Košer hrana
Košer pica

Košer hrana je hrana koja je pripremljena u skladu sa strogim jevrejskim propisima o pripremi namirnica i hrane (kašrut), koji se zasnivaju na Knjizi Levitskoj i Ponovljenom zakonu. Hrana koja se može konzumirati u skladu sa ovim propisima naziva se košer prema Aškenazi izgovoru hebrejskog termina kašer (כָּשֵׁר - odgovarajući, ispravan, pogodan, što u ovom kontekstu znači "spreman za potrošnju"). Hrana koja nije u skladu sa ovim propisima je zabranjena i naziva se tref (od hebr. טְרֵפָה, trafah - pocepan).[1]

Reč košer se ne koristi samo kada je u pitanju hrana, već ima mnogo širu primenu. Čak je ušla i u američki žargon kao reč koja označava nešto što je odgovarajuće, ispravno, adekvatno, pa čak i legitimno.

Oko 10 procenata jevrejskog stanovništva u Izraelu pridržava se košer propisa, ali i milion Jevreja u dijaspori. Preostali Izraelci podeljeni su ravnomerno na one koji košer pravilima ne daju nikakav značaj i one koji se pridržavaju samo nekih propisa. Više od 90 procenata svih prehrambenih proizvoda koji se prodaju u Izraelu podleže košer propisima. Ovakav način ishrane ne praktikuju samo religiozni Jevreji,[2] a prema nekim procenama, samo 29% konzumenata Košer hrane su Jevreji, a ostatak čine druge religijske grupe i oni koji košer hranu ne konzumiraju iz verskih razloga.[3]

Razlozi za košer ishranu[uredi | uredi izvor]

Dio serije o judaizmu
Judaizam
Davidova zvezda Deset zapovesti Menora
Pokreti
Filozofija
Svete knjige
Zakon
Sveti gradovi / mesta
Važne ličnosti
Religijske uloge
Kultura i obrazovanje
Verski predmeti
Molitve
Veći praznici
Druge religije
Srodne teme

Osnovni razlog pridržavanja košer propisa svakako je religijski, ali postoje i drugi razlozi kojima se objašnjava korist ovakvog načina ishrane:

  • Duhovnost - prema učenju Tore, uzimanjem nekošer hrane smanjuje se sposobnost duše da se poveže sa duhovnim. Ova se šteta može popraviti kada osoba ponovo počne da jede košer hranu.
  • Samodisciplina - ako se osoba može disciplinovati po pitanju ishrane, moći će se disciplinovati i u mnogim drugim područjima života.
  • Zdravstveni razlozi - zahvaljujući posebnoj kontroli, košer hrana se smatra zdravijom i čišćom.
  • Moralne pouke - ova filozofija uči da se ne sme biti okrutan. Zabranjeno je zaklati majku i njeno mladunče tokom istoga dana i naravno ne kuva se jare u mleku njegove majke. Životinje se kolju tako da se izazove najmanji mogući bol. Zabrana konzumiranja ptica grabežljivica takođe uči da se ne sme biti okrutan.[3]

Dozvoljene i zabranjene životinje[uredi | uredi izvor]

Tora dopušta da se za ishranu koriste samo one kopnene životinje koje „imaju papke i papci su mu razdvojeni i preživaju”. Četiri životinje, zec, kunić, kamila i svinja, posebno su označene kao zabranjene, jer poseduju samo jednu od dve navedene osobine: zec, kunić i kamila su preživari, ali nemaju raѕdvojene papke, dok svinja ima papke, ali ne preživa svoju hranu.[4] Ortodoksni Jevreji se posebno pridržavaju pravila koja se odnose na hranu koja mora biti košer.[1] Košer životinje koje se danas obično jedu su govedo, koza i ovca, a ponekad jelen i bivo.[3]

Tora navodi i „krilata bića” koja ne bi trebalo konzumirati, uglavnom ptice grabljivice, vodene ptice koje se hrane ribom i slepe miševe. Dozvoljeno je jesti meso pripitomljenih ptica, kakve su kokoške, guske, prepelice, golubovi i ćurke.

Od životinja koje žive u vodi Tora dozvoljava konzumaciju samo koje imaju i peraje i krljušt. Čak ako riba ima samo jednu ljusku ili jedno peraje, ona je dopuštena. Tuna, na primjer, ima malo krljušti, ali je ipak košer. Druge popularne košer ribe su brancin, šaran, bakalar, iverak, haringa, lokarda, pastrva i losos. Međutim, ribe kao što je grdobina se ne smatraju košer hranom, kao i drugi morski plodovi među kojima su školjke, krabe i škampi.[5] Osim toga, svi morski sisari (kitovi, delfin...) nisu košer.[3]

Među stvorenjima koja puze Tora zabranjuje dve vrste: ona koja puze po zemlji (kakvi su na primer miševi i gušteri[6]) i leteća stvorenja koja puze,[7] sa četiri izuzetka: tri vrste skakavaca, i cvrčak.

Životinjski proizvodi[uredi | uredi izvor]

Pored mesa, pisci Talmuda zabranjivali su i proizvode zabranjenih vrsta, kao i one nezdravih životinja.[8] To je uključivalo jaja (uključujući riblju ikra) [9] i mleko, kao i derivate kao što su sir i žele,[10] ali ne i proizvode koje životinje „proizvode“ ili „sakupljaju“, poput meda (mada u slučaju meda koji sakupljaju životinja koje nisu pčele kod starih autora dolazi do razmimoilaženja u mišljenjima).[11] Prema rabinskim piscima, jaja od ritualno čistih životinja treba na jednom kraju da budu „šiljasta“, a na drugom „zaobljena“ (sferoidna), što treba da reši nedoumicu oko toga da li je konzumacija dozvoljena ili ne.[12]

Mlečni proizvodi[uredi | uredi izvor]

Košer mleko

Klasični rabinski pisci podrazumevaju da je mleko od životinje čije je meso košer takođe košer. Budući da se životinje smatraju nekošerima, ako se nakon klalja otkrije da su bolesne, to bi moglo učiniti njihovo mleko retroaktivno nekošernim. Međutim, pridržavajući se principa da većina slučajeva prevazilazi izuzetak, jevrejska tradicija i dalje smatra takvo mleko košer hranom jer je, statistički gledano, većina životinja koje proizvode takvo mleko košer. Isti princip se ne primenjuje na mogućnost konzumiranja mesa životinje čije zdravstveno stanje nije provereno. Rabin Heršel Šahter je tvrdio da se sa modernom opremom na farmama mleka mleko manjeg broja nekošer krava neprestano meša sa mlekom većine košer krava, što onemogućuje konzumiranje mleka iz velikih mlekara.[13] Međutim, mnogi vodeći rabini smatraju da je ovo mleko ipak prihvatljivo[14] kao i glavni autoriteti kašruta.

Rabinski propis zahteva da se nadzire proces muže, kako bi se osiguralo da mleko potiče od košer životinje. U Sjedinjenim Američkim Državama mnogi se ljudi oslanjaju na propise i kontrole Ministarstva poljoprivrede, uvereni da su ti propisi dovoljno strogi da zadovolje rabinski propis o nadzoru. Oni koji se u to ne pouzdaju konzumiraju samo mlečne proizvode sa oznakom Halav Israel (u doslovnom prevodu „Jevrejsko mleko”).[15]

Humano mleko[uredi | uredi izvor]

Humano mleko je dozvoljeno.[16] Međutim, autoriteti po pitanju košer hrane tvrde da majčino mleko mogu da konzumiraju direktno iz dojki samo deca mlađa od četiri godine (pet ako je dete bolesno), a deci starijoj od dve godine dozvoljeno je da nastave da doje samo ako nisu prestala sa dojenjem duže od tri uzastopna dana.

Sir[uredi | uredi izvor]

Kod sira je situacija komplikovana jer proizvodnja tvrdog sira obično zahteva i sirište, enzime koji mleko dele na vurdu i surutku. Većina vrsta sirišta koje su se nekad upotrebljavale dobijena je iz stomačnih obloga životinja, ali danas se sirište najčešće pravi rekombinantno u mikrobima (mada većina evropskih sireva i dalje koristi životinjsko sirište). Budući da sirište može biti dobijeno od životinja, sir potencijalno može biti nekošer. Košer je samo sirište dobijeno rekombinantno ili iz stomaka košer životinja, ako su zaklane u skladu sa zakonima kašruta. [17]

Rabinski dekret (nazvan Gevinat akum) zabranjuje svaki sir napravljene od strane ne-Jevreja bez jevrejskog nadzora, čak i ako su svi njegovi sastojci košer, jer vrlo često sirište nije košer.[18] Pojedini rabini[19] i drugi autoriteti[20] sugerišu da se ova uredba ne primenjuje na mestu gde se sir obično proizvodi samo od košer sastojaka, što je primenjivano u zajednicama u francuskom gradu Narbonu[21] i u Italiji.[22] Savremeni autoriteti u ortodoksnom judaizmu ne uvažavaju ovaj stav i smatraju da sir zahteva formalnu potvrdu kašruta da bi bio košer. Neki čak tvrde da je to neophodno za sir napravljen od neživotinjskog sirišta. U praksi, ortodoksni i neki konzervativni Jevreji koji poštuju zakone kašruta, jedu sir samo ako su sigurni da je sirište bilo košer.[23]

Jaja[uredi | uredi izvor]

Jaja se smatraju prihvatljivim iako su životinjski proizvod.[24] Košer jaja moraju poticati od košer ptica.[3]

Krv koja se može naći u jajima[uredi | uredi izvor]

Povremeno se u jajetu mogu naći mrlje od krvi, što može uticati na košer status ovog proizvoda, a varira u zavisnosti od toga postoji li mogućnost oplodnje jajeta ili ne.

Ako je jaje može biti oplođena je. Rabini ukazuju na složen skup pravila za utvrđivanje da li se jaje može konzumirati.[25] Prema ovim pravilima, ako se krv pojavi na žumancetu, zabranjeno je celo jaje.[26] Da bi se izbegla složenost ovih pravila, običaj je da se jaja sa krvnim mrljama ne jedu.

Ako je sigurno da je jaje bilo neoplođeno (snela ga je kokoška koja je čuvana izolovano od petlova), mnogi autoriteti stava su da se može ukloniti mrlja od krvi, a zatim pojesti ostatak jajeta.[25] To je slučaj danas, kada većinu dostupnih proizvoda čine jaja sa farmi koka nosilja.[27]

Što se tiče pitanja da li se mora proveravati jaje pre konzumiranja, pravilo je da se mogu jesti tvrdo kuvana jaja tamo gde je provera nemoguća,[28] uz napomenu da provera nije potrebna, ali da postoji običaj da se jaja proveravaju ako su razbijena na dnevnom svetlu, kada se krv može videti. Ipak, jaja se ne proveravaju u komercijalnim okruženjima gde bi to bilo skupo.

Želatin[uredi | uredi izvor]

Košer gumene bonbone

Želatin je hidrolizovani kolagen,[29] glavni protein u vezivnom tkivu životinja, i stoga potencijalno može dolaziti iz nekošer izvora, poput svinjske kože. Želatin je tokom istorije bio značajan sastojak za proizvodnju lepka, pronalazeći upotrebu od izrade muzičkih instrumenata do veza, jedna od glavnih emulzija koja se koristi u kozmetici i u fotografskom filmu, glavni premaz medicinskih kapsula i oblik hrane uključujući žele, maršmelou i druge slatkiše. Stav kašruta je prema želatinu prilično kontroverzan.

Zbog nedoumica oko izvora pojedinačnih proizvoda u čijem je sastavu želatin, mnogi ortodoksni rabini smatraju da je generalno nekošer. Međutim, konzervativni[30] i nekoliko istaknutih ortodoksnih rabina, tvrde da je želatin podvrgnut potpunoj hemijskoj promeni i preradi da se ne bi smelo smatrati mesom, pa bi se prema tome trebao smatrati košer hranom.[31] Tehnički gledano, želatin se proizvodi razdvajanjem tri niti u trostrukoj spirali svakog kolagen vlakna u ključaloj vodi.

Jedna od glavnih metoda izbegavanja nekošer želatina je zamena sličnim proizvodima, odnosno supstancama sa sličnim hemijskim ponašanjem, među kojima su skrob iz tapioke, hemijski modifikovani pektini i karaginin iz jestivih algi u kombinaciji sa određenim biljnim gumama iz rogača, gumarabikom, agarom i dr. Iako se želatin dosta koristi u proizvodnji hrane, mnogi proizvođači počeli su da koriste zamene, jer upotreba želatine takođe predstavlja prepreku i za vegane i vegetarijance. Danas mnogi proizvođači proizvode želatin od kože košer ribe, zaobilazeći mnoge od ovih problema. [32]

Ritualno klanje[uredi | uredi izvor]

Košer klanje kokoši

Jedan od propisa o ishrani koji se pojavljuje u Knjizi izlaska zabranjuje konzumiranje mesa životinja koje su „rastrgle zveri“,[33] a u Ponovljenom zakonu pojavljuje se sličan, koji zabranjuje konzumaciju svega što je umrlo prirodnom smrću.[34] Postoje mišljenja da Knjiga proroka Jezekilja podrazumeva[35] da su se pravila o životinjama koje umru prirodno ili su ih „rastrgle zveri“ pridržavali samo sveštenici,[36] i bila su namenjena samo njima.[37] što navodi na zaključak da se ona nisu odnosila na obične Izraelce, koji ih se nisu pridržavali.[38] Takođe je zabranjeno zaklati majku i njeno mladunče u istom danu.[2]

Tradicionalni jevrejski stav je da svo meso mora poticati od životinja koje su zaklane u skladu sa jevrejskim zakonom. Ove stroge smernice zahtevaju da se životinja ubije jednim presekom preko grla do tačne dubine, prekidajući obe karotidne arterije, obe vratne vene, oba pneumogastrična živca, dušnik i jednjak, ne više od epiglotisa i niže od mesta gde započinju treplje unutar dušnika, što dovodi do toga da životinja krvari do smrti. Ortodoksni Jevreji objašnjavaju da se time osigurava da životinja umre odmah, bez nepotrebne patnje, ali mnogi aktivisti za zaštitu životinja smatraju ovaj postupak okrutnim, tvrdeći da životinja možda neće odmah izgubiti svest i zatražili da se zabrani.[39][40] Za ribu ovakvi propisi ne postoje.[3]

Da bi se izbeglo kidanje tkiva i osigurao temeljan rez klanje obično izvodi obučena osoba - šohet,[2] velikim nožem oštrim kao britva. Nož se proverava pre svakog klanja, kako bi se osiguralo da na sečivu nema oštećenja. Ako se otkriju oštećenja ili je presek previše plitak meso se smatra nekošernim. Rabini obično zahtevaju od klaničara da budu pobožni Jevreji dobrog karaktera i poštovaoci šabata. U manjim sredinama klaničar je često gradski rabin, ili rabin iz lokalne sinagoge, ali velike klanice obično moraju zapošljavati šohete ukoliko nameravaju da prodaju košer meso.

Talmud, a kasnije i jevrejske vlasti, takođe zabranjuju konzumaciju mesa životinja koje su zaklane u procesu umiranja od bolesti, što se ne zasniva na brizi za zdravlje konzumenta, već je produžetak pravila koja zabranjuju meso životinja koje su rastrgle zveri ili su umrle prirodnom smrću.[41][42][43] Da bi se pridržavali ove talmudske zabrane da se jedu bolesne životinje, ortodoksni Jevreji obično zahtevaju da se leševi sveže zaklanih životinja temeljno pregledaju. Postoji 70 različitih tradicionalnih provera. Na primer, proverava se da li pluća imaju bilo kakav ožiljak koji je možda nastao usled upale.Meso koje prođe ove provere naziva se glat גלאַט ), što na jidišu znači glatko.

Kompromisi (u zemljama koje imaju zakone o zaštiti životinja koji zabranjuju takve postupke) uključuju omamljivanje životinje kako bi se umanjila patnja koja nastaje dok životinja krvari do smrti. Međutim, upotreba električnih omamljivača često nije prihvaćena u proizvodnji košer mesa.[39]

Zabranjeni delovi zaklane životinje[uredi | uredi izvor]

Kako se zabranjene masti, tetive, krvni sudovi i išijalni nerv moraju ukloniti, a to je teže u zadnjim delovima životinjskog tela, često su dostupni samo komadi mesa iz prednjih delova.

Knjiga Levitska zabranjuje konzumiranje određenih vrsta masti iz žrtvenih životinja (goveda, ovce i koze), jer je ovaj debeli deo mesa namenjen isključivo kao žrtva Bogu (tako što će gori na oltaru).[44]

Tora takođe zabranjuje i konzumiranje uda koji je uklonjen sa životinje pre nego što je životinja ubijena. Na hebrejskom to se zove Ever Min HaHai i ovo je jedan od Sedam Zakona danih Noinim Sinovima koji se odnose i na ne-Jevreje.[15]

Prednja noga, obrazi i vilice[uredi | uredi izvor]

Poklon prednje noge, obraza i vilice košer zaklane životinje sveštenom licu jedna je od zapovesti u Tanahu. Pojedini rabini tvrde da je konzumacija životinjskog mesa zabranjena pre nego što se daruje, iako prihvaćena pravila ipak to dozvoljavaju. Šta više, konzumacija ovih delova svake košer govedine zaklane zabranjena je nesveštenom licu, osim ako sveštenik to ne dozvoli.[45]

Krv[uredi | uredi izvor]

Meso pripremljeno prema košer propisima - deo zadnje noge životinje

Jedan od glavnih biblijskih propisa o hrani zabranjuje konzumiranje krvi zbog „života u krvi“. Ova zabrana i razlog navedeni su u Sedam Nojevih zapovesti[46] i dva puta u Knjizi Levitsko kao i u Ponovljenom zakonu. [47] Za ribu ovaj propis ne važi.[3]

Mnogi rabini tvrde da je u najvećem broju slučajeva nemoguće ukloniti svaku kap krvi i da je zabrana konzumiranja krvi nepraktična i da bi trebalo da postoje izuzeci: konzumiranje krvi koja je ostala unutar mesa (za razliku od krvi na njegovoj površini, koja kaplje ili se nalazi u venama) treba dozvoliti, kao i da treba dozvoliti konzumiranje krvi riba i skakavaca.[48]

Obična stona so (lavo) i košer so (desno), koja je krupnija

Da bi se ispoštovala ova zabrana, u tradicionalnom Judaizmu su se primenjivale brojne tehnike pripreme. Glavna tehnika, poznata kao melihah, podrazumeva natapanje mesa u vodi oko pola sata, što otvara pore. [49] Posle toga, meso se stavlja na kosu dasku ili u pletenu korpu i sa svake strane gusto prekriva solju, a zatim ostavlja da odstoji 20 do 60 minuta na nagnutoj ili perforiranoj podlozi. So izvlači krv zahvaljujući osmozi i ova so mora biti naknadno uklonjena iz mesa (obično se najveći deo otresa i zatim se meso dvaput pere) da bi se dovršili izdvajanje krvi. Vrsta soli koja se koristi u procesu poznata je kao košer so. Meso se mora košerizirati u roku od 72 sata od klanja, kako se krv ne bi zgrušala.[3]

Ovaj postupak nije dovoljan za vađenje krvi iz džigerice, pluća, srca i nekih drugih unutrašnjih organa, jer oni prirodno sadrže veliku količinu krvi, pa se ti organi obično uklanjaju pre nego što se ostatak mesa posoli. Osim toga, pečenjem na perforiranoj rešetki nad otvorenom vatrom takođe se iz tkiva oslobađa sva krv, pa je to uobičajeni način pripreme ovih organa, a takođe je prihvatljivo za uklanjanje krvi iz svakog mesa.[49] Telo životinje sadrži mnoštvo vena i masnoća koje Tora takođe zabranjuje i koje se moraju ukloniti. Postupak uklanjanja naziva se nikur i vrlo je složen.[3]

Hrana biljnog porekla[uredi | uredi izvor]

Košer hleb

Svo voće i povrće je dozvoljeno, ali u njemu ne sme biti insekata.[50] Takođe postoji rizik i sa proizvodima kao što su morske trave i alge, jer mogu biti kontaminirane mikroskopskim, nekošer račićima.[5]

Kad je šećer u pitanju, upotrebljava se isključivo onaj dobijen od šećerne trske koji je prethodno filtriran kroz ugljen od koštanog brašna. Da bi bio snežno beo, vrši se diskolorizacija, odnosno, uklanjanje boje.

Hleb se nikada ne mesi s nekom od mlečnih komponenti, s obzirom na to da se jede u svakoj prilici i više puta na dan, kako ne bi došlo do mešanja mesa i mlečnih proizvoda. Izuzetak je samo ako se priprema za posebne prilike.[2]

Prljava hrana[uredi | uredi izvor]

Talmud dodaje biblijskim propisima zabranu konzumiranja otrovanih životinja.[51] Slično tome, Zabranjeno je ispijanje vode ako je preko noći ostala nepokrivena na mestu gde bi moglo biti zmija, na osnovu toga što je zmija mogla ostaviti otrov u vodi.[43] Na mestima na kojima obično nema zmija ova zabrana ne važi.[52]

Kombinovanje namirnica[uredi | uredi izvor]

Mleko i meso[uredi | uredi izvor]

Košer posuđe

Tora tri puta izričito zabranjuje „ključanje jareta u majčinom mleku“.[53] Talmud ovo tumači kao opštu zabranu kuvanja mesa i mlečnih proizvoda u istoj posudi, kao i konzumaciju ili izvlačenja bilo kakve koristi od takve smeše. Da bi se sprečilo slučajno kršenje ovih pravila, savremena standardna ortodoksna praksa je da se hrana svrstava u mesnu, mlečnu ili u nijednu. Ova treća kategorija se obično naziva pareve (parve i parev ) što znači „neutralno“.

Kako biblijska zabrana koristi reč gedi („dete“), a ne frazu gedi izim („dete koze“) koja se koristi na drugim mestima u Tori, rabini su zaključili da je u zabranu uključeno meso svih domaćih sisara. Meso ribe i insekata nije uključeno u ovu zabranu, pa se stoga smatra neutralnim. Meso ptica i divljih sisara, poput jelena, smatra se takođe mesnom hranom, pa se zabrana odnosi i na njega.

Prema rabinskim zakonima i običajima, meso i mleko ne samo da se ne kuvaju zajedno, već se ne jedu ni odvojeno u okviru jednog obroka. Ovi propisi su do te mere strogi da verujući Jevreji čak poseduju i posebne sudove za mesne i mlečne proizvode, pa čak i sudopere i mašine za pranje sudova.[50]

Posle konzumacije mesnih proizvoda mora se čekati šest sati da bi se smeli jesti mlečni proizvodi, ali se meso sme jesti posle mlečnih proizvoda, osim posle tvrdih sireva, kada se također mora čekati šest sati.[3]

Riba i meso[uredi | uredi izvor]

Talmud sugeriše da istovremeno konzumiranje mesa i ribe može prouzrokovati izvesne deformitete,[54] tako da ortodoksni Jevreji izbegavaju ovu kombinaciju,[55][56] dok se konzervativni Jevreji mogu držati ovog pravila, ali i ne moraju.

Kršenje propisa zbog očuvanja ljudskog života[uredi | uredi izvor]

Zakoni kašruta mogu se prekršiti u svrhu očuvanja ljudskog života (pikuak nefeš). Na primer, pacijentu je dozvoljeno da jede ne-košer hranu ako je to neophodno za oporavak,[57] ili u slučaju da bi u suprotnom gladovala.[58][59]

Priprema hrane od strane ne-Jevreja[uredi | uredi izvor]

Rabin u košer vinoteci

Rabini su uglavnom zabranjivali bilo koji oblik hrane koji je posvećen idolu ili se koristi u službi idola.[60] Budući da Talmud na sve ne-Jevreje gleda kao na potencijalne idolopoklonike, a na međuverske brakove gleda sa strepnjom, u ovu zabranu uključena je svaka hrana koju su u potpunosti pripremili ili skuvali ne-Jevreji.[61] (Hleb koji je prodavao nejevrejski pekar nije bio uključen u zabranu) Slično tome, postojalo je i mišljenje da se hrana koju za Jevreje pripremaju ne-jevrejske sluge ne treba smatrati pripremljenom od potencijalnih idolopoklonika, iako se Jakob ben Ašer suprotstavio ovom stavu.[62]

Shodno tome, ortodoksni Jevreji uglavnom se drže pravila da vino, određenu kuvanu hranu, a ponekad i mlečne proizvode[63][64][65] treba da pripremaju samo Jevreji. Zabrana ispijanja ne-jevrejskog vina, koje se tradicionalno naziva jajin nesek (što doslovno znači „vino za prinošenje" - misli se na božanstvo), nije apsolutna. Kuvano vino (hebrejski:יין מבושל jajin mevušal) smatra se prihvatljivim, jer se tokom istorije nije koristilo u verskim obredima. Zato košer vino najčešće pripremaju Jevreji i ono se zatim pasterizuje, posle čega njim može rukovati i ne-Jevrejin.

Tržište košer hrane[uredi | uredi izvor]

Pokretni restoran košer hrane

Demografske promene na globalnom nivou i velike migracije stanovništva donele su potrebu da se o košer i halal hrani razmišlja i u sredinama u kojima su dominantne druge kulture. Pored potrebe da se razumeju koncepti košer i halal ishrane i filozofija koja stoji iza njih, sve je jači trend pridržavanja ovih propisa i među ne-jevrejima i ne-muslimanima. Sada se ovakva hrana nudi širom sveta, u specijalizovanim prodavnicama i restoranima koji, kao i proizvođači i sami proizvodi, moraju imati Košer ili Halal sertifikat.[50]

Skoro svi najveći proizvođači hrane u Americi (Koka Kola, Kraft, Prokter i Gembler...) poseduju Košer sertifikat. Krajem 20. veka potražnja za košer proizvodima beleži značajan porast. Samo u SAD posluje više od 8.000 kompanija čiji su proizvodi proizvedeni u skladu sa Košer standardom, a oko 7 miliona Amerikanaca redovno kupuje košer hranu i za to troši oko 3 milijarde dolara godišnje, a ovo tržište raste brže od tržišta ostalih prehrambenih proizvoda.

Košer hrana nije namenjena samo onima koji nastoje da žive po košer pravilima. Po nekim procenama, samo 29% konzumenata Košer hrane su Jevreji, a ostatak čine druge religijske grupe (19%) i oni koji se ne izjašnjavaju da košer hranu konzumiraju iz verskih razloga. Ova hrana je zanimljiva i vegetarijancima i ljudima koji su alergični na razne vrste hrane.[3]

Košer sertifikat[uredi | uredi izvor]

Pečat za označavanje košer mesa. Procenjuje se da potiče iz perioda između 1600. i 1900. godine

Košer sertifikat svedoči da je proizvod proizveden uz striktno poštovanje svih propisanih pravila i da je bezbedan za upotrebu od strane pripadnika jevrejske vere. Kao i halal i košer je hrana koja je za sve ljude zdrava i korisna, a za jevrejske vernike jedina ispravna.[3] Kriterijumi za dobijanje ovih sertifikata su veoma visoki i komplikovani, a provere su striktne i opsežne. To je jedan od razloga zašto su ovi proizvodi skuplji, a osim toga nema masovne proizvodnje, sve je izričito organsko i bez aditiva. U Srbiji još ni jedan proizvod nema Košer sertifikat.[1]

Košerfest[uredi | uredi izvor]

Svake godine se 5.000 trgovaca hranom, agencija za košer sertifikaciju, novinara i drugih profesionalaca okupi u Njujorku, kako bi probali košer hranu koju nudi oko 300 učesnika Košerfesta. Među ponudama 2018. godine bili su krutoni od banana za kuvanje iz Ekvadora, a krutoni bez glutena osvojili su nagradu Košerfesta za najbolju novu grickalicu. U ponudi su, između ostalog, bili i pohovani ravioli punjeni slatkom rikotom i komadićima čokolade, pareve (neutralna) i vegan varijanta sladoled torte, napravljena od trešnje i sorbeta marakuje, zamena za puter od kokosovog ulja, i bezglutenska varijanta sirijskih samosa.[66]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Za koncept košer ishrane opredelile su se mnoge poznate ličnosti, među kojima su Paris Hilton, Bono Voks, Donald Tramp, Stiven Spilberg, Madona i drugi.[50] Tokom boravka u Crnoj Gori, kada je 2008. godine održala čuveni koncert na plaži Jaz,[67] Madona je tražila je da joj se namirnice spravljaju isključivo na ovaj način. Ovčetinu po strogim jevrejskim pravilima pripremao joj je rabin Isak Asiel, jedini čovek koji na prostoru bivše Jugoslavije ima licencu za to.[2]

Razlike i sličnosti između košer i halal propisa[uredi | uredi izvor]

Zanimljivo je da islam ima dosta zajedničkog sa judaizmom u pogledu pravila ishrane, iako je u mnogim drugim oblastima fokusiran na utvrđivanje razlika između Jevreja i Muslimana. Sličnost u zakonima u ishrani je verovatno nasleđe slične etničke veze u dalekoj prošlosti.[68]

Halal svoj izvor ima u Kuranu, košer u Tori, odnosno Starom zavetu). Postoje zabranjene i dozvoljene životinje, stim što je prema košeru broj vrsta koje se mogu jesti manji. u obe religije postoje detaljni propisi na koji način životinja koja će služiti mora da bude ubijena, pri čemu važi slično pravilo: to se mora obaviti jednim potezom i sva krv mora da istekne. Ovaj postupak ima utemeljenje i u nauci. Potvrđeno je da je meso životinje koja ne zna da će biti ubijena ukusnije. Što se tiče povrća i voća, svo je halal, dok je za košer neophodno da su očišćene od insekata. Košer ishrana podrazumeva strogo odvajanje mesnog i mlečnog, koje se nikako ne sme konzumirati u jednom obroku, što ne važi i za halal ishranu. Takođe, svako alkoholno piće je prema halalu zabranjeno, dok je prema košer pravilima alkohol dozvoljen, sa izuzetkom proizvoda od grožđa koji moraju biti spravljeni od strane verujućih Jevreja.[50]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Mihajlović, Maja. „Košer ishrana”. Haver Srbija. Pristupljeno 11. 3. 2021. 
  2. ^ a b v g d Lončar, Sanja (1. 12. 2008). „Košer ishrana”. B92. Pristupljeno 13. 3. 2021. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k „ŠTA JE KOSHER?”. UDARNA SNAGA ISTINE. Pristupljeno 12. 3. 2021. 
  4. ^ Abramowitz, Rabbi Jack (2013-10-29). „OU Torah”. OU Torah. Pristupljeno 2019-09-01. 
  5. ^ a b „Opinion - Can Seafood Be Kosher and Sustainable?”. The New York Times. 13. 12. 2014. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  6. ^ Leviticus 11:41
  7. ^ Deuteronomy 14:19; Leviticus 11:20
  8. ^ Bekorot 5b
  9. ^ Abodah Zarah 41a; Maimonides Mishneh Torah, Ma'akalot Asurot:20-24; Jacob ben Asher, Yoreh De'ah, 83:5-10
  10. ^ „Dietary Laws”. Jewish Encyclopedia. 1906. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  11. ^ Bekorot 7b; Maimonides, Mishneh Torah Ma'akalot Asurot:3; Jacob ben Asher, Yoreh De'ah, 8-9
  12. ^ Hullin 64a; Maimonides Yad, Ma'akalot Asurot:7-11; Jacob ben Asher, Yoreh De'ah, 86
  13. ^ „YUTorah Online - The Kashrut of Commerically Sold Milk (Rabbi Michoel Zylberman)”. www.yutorah.org. 
  14. ^ „Is Milk Kosher?”. 8. 11. 2006. 
  15. ^ a b „Košer kuhinja”. Zvanični veb-sajt. Jevrejska zajednica Crne Gore. Arhivirano iz originala 22. 01. 2021. g. Pristupljeno 13. 3. 2021. 
  16. ^ Maimonides, Mishneh Torah Ma'akalot Asurot:3; Ketubot 60a; Bekorot 6a; Hullin 112b; Jacob ben Asher, Yoreh De'ah, 81
  17. ^ Gordimer, Avraham (zima 2005). „Say Cheese!”. Kashrut.com. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  18. ^ Shulchan Aruch, Yoreh Deah 115:2
  19. ^ Gerstner, Eli (maj 2016). „Cold Whey”. oukosher.com. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  20. ^ Quoted in Mishneh Torah, Hilchot Maachalot Asurot 3:14
  21. ^ Tosafot, Avodah Zarah 35a s.v. Chada
  22. ^ admin, Author (8. 7. 2012). „How Do We Make Kosher Cheese?”. RabbiKaganoff.com. 
  23. ^ Susskind Goldberg, Monique (mart 2005). „Kashrut of Cheese and Gelatin”. Schechter Institute of Jewish Studies. Arhivirano iz originala 3. 4. 2015. g. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  24. ^ „Meat, Dairy & Pareve”. OK Kosher Certification. 
  25. ^ a b „Blood Spots in Eggs \ Rabbi Michael Broyde”. www.daat.ac.il. 
  26. ^ Jacob ben Asher, Yoreh De'ah 66
  27. ^ Neustadt, Doniel (2004). „The Status of Blood in Halacha”. Torah.org. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  28. ^ Shulchan Aruch Yoreh Deah 66:8
  29. ^ Geliko Kosher Gelatin, Functional & Nutraceutical Properties.
  30. ^ United Synagogue of Conservative Judaism, Keeping Kosher: A Diet For the Soul (2000)
  31. ^ Yabia Omer, Vol. 8; Yoreh De'ah No. 11
  32. ^ Dr. Bernard Cole Pr.Sci.Nat. „Gelatine - Consumer Information”. Gelatin.co.za. Arhivirano iz originala 06. 06. 2014. g. Pristupljeno 2011-12-03. 
  33. ^ Exodus 22:30
  34. ^ Deuteronomy 14:21
  35. ^ „Carcass”. Jewish Encyclopedia. 1906. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  36. ^ Ezekiel 4:14
  37. ^ Ezekiel 44:31
  38. ^ Menahot 45a
  39. ^ a b „Sheep killing branded cruel”. The Age. 2007-08-03. Pristupljeno 2011-12-03. 
  40. ^ „Halal and Kosher slaughter 'must end'”. BBC News. 2003-06-10. Pristupljeno 2010-05-07. 
  41. ^ Hullin 3
  42. ^ Maimonides Yad, Ma'akalot Asuro:5-11
  43. ^ a b Jacob ben Asher, Yoreh De'ah 29-60
  44. ^ Leviticus 7:23–25
  45. ^ Shulchan Aruch, Yoreh Deah 61:31
  46. ^ Genesis 9:4
  47. ^ Deuteronomy 12:16
  48. ^ Keritot 2a, 20b; Hullin 111a, 117a
  49. ^ a b „Meliḥah ("salting")”. Jewish Encyclopedia. 1906. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  50. ^ a b v g d „Šta je halal, a šta košer?”. Supermarket Deli. Arhivirano iz originala 08. 12. 2021. g. Pristupljeno 12. 3. 2021. 
  51. ^ Hullin 58b
  52. ^ Tosafot, Beitzah 6a
  53. ^ Exodus 23:19, Exodus 34:26, and Deuteronomy 14:21
  54. ^ Pesahim 76b; Yoreh De'ah 116:2
  55. ^ Luban, Rabbi Yaakov. „The Kosher Primer”. oukosher.org. Orthodox Union. Pristupljeno 2007-06-01. 
  56. ^ Shulman, Shlomo (2006-07-07). „Mixing Fish and Meat”. jewishanswers.org. Project Genesis. Pristupljeno 2007-06-01. 
  57. ^ „Pikuach Nefesh”. www.jewishvirtuallibrary.org. 
  58. ^ Julius H. Schoeps, Olaf Glöckner (7. 2. 2011). A Road to Nowhere? Jewish Experiences in Unifying Europe. str. 130. ISBN 978-9004201583. 
  59. ^ Farbstein, Esther (2007). Hidden In Thunder: Perspectives on Faith, Halachah and Leadership. str. 282. ISBN 9789657265055. 
  60. ^ Abodah Zarah 29b
  61. ^ Abodah Zarah 35b, 38a
  62. ^ Jacob ben Asher, Yoreh De'ah, 113:4
  63. ^ Chalav Yisrael - Part I: Rav Soloveitchik's ViewArhivirano decembar 5, 2008 na sajtu Wayback Machine
  64. ^ [1] Arhivirano maj 11, 2008 na sajtu Wayback Machine
  65. ^ [2] Arhivirano maj 11, 2008 na sajtu Wayback Machine
  66. ^ „5 Unique Kosher Foods You'll be Eating in 2019”. JTA. 1. 2. 2019. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  67. ^ „PLAŽA”. Zvanična prezentacija. Hotel Poseidon. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  68. ^ „Halal i Haram: islamski zakoni o ishrani”. EFerrit. Pristupljeno 13. 3. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hasia R. Diner and Simone Cinotto (eds.), Global Jewish Foodways: A History. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 2018.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Košer hrana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кошер_храна&oldid=26907921”