Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici

Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Spomen-groblje.

Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici

Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici se nalazi pored starog pravoslavnog groblja, na mestu gde su bile zajedničke grobnice nekoliko hiljada poginulih i streljanih tokom Drugog svetskog rata. Na ovom mestu podignut je memorijalni kompleks „Spomen-groblje“, na prostoru površine od oko 12 hektara.

Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici je zaštićeno kao znamenito mesto od velikog značaja.

Istorijat

Spomen-groblje je uređeno 1959. godine prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića, a svečano otvaranje održano je 4. jula 1960. godine. Posle je bilo obnovljeno i obogaćeno novim sadržajima, te se smatra potpuno završenim od oktobra 1981. godine.

Opis kompleksa

Svaka humka posvećena je jednoj grupi streljanih, a na njihovim vrhovima postavljena je bronzana forma razigranih plamenova. Humke su grupisane oko pravougaonog centralnog dela na kome su postavljena tri kockasta kamena obeležja. Prilazne staze oko humki nisko su ukopane u zemlju i popločane ciglom. Neposredno na ulazu u spomen-park, desno od glavne staze, postavljena na uzvišenje od zemlje, dominira urna od kovane bronze. Prilikom rekonstrukcije izvedene 1979. godine, spomen-park dopunjen je sa još dve humke, a ispred centralnog dela dodat je lavirint od niskog zelenog rastinja, koji naglašava ulaz u svetilišni deo kompleksa. U parku se nalazi više od stotinu različitih vrsta visokog drveća i šiblja.

Značaj

Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici jedno je od najvećih gubilišta Drugog svetskog rata. Nekoliko hiljada žitelja Srema surovo je mučeno i ubijeno u jamama koje su se nalazile neposredno uz pravoslavno groblje. Ovde je ubijen i sahranjen i slikar Sava Šumanović. Na spomen-groblju sahranjeno je 308 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, 20 vojnika bugarske i 18 vojnika Crvene armije, kao i četiri narodna heroja iz Srema: Janko Čmelik, Boško Palkovljević Pinki, Slobodan Bajić Paja i Stanko Paunović Veljko. Na tri kamene ploče uklesan je tekst Dobrice Ćosića. Tekst je izvorno bio ispisan latiničnim slovima a nakon restauracije pod nadležnošću Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici 2012. godine slova su ćirilična. Takođe je promenjen originalni tekst koji je naveden u citatu koji sledi. U njemu je naime, nakon pomenute restauracije izbačena reč - kategorija "komunisti" i ispisana reč "rodoljubi":

Ovde su Nemci i ustaše od 1941. do 1944. godine ubili 7.950 ljudi i žena. Ovde su izmučene ljude i žene po kiši i snegu gole i bose bajonetima terali da sami sebi iskopaju raku. Ovde su ranjene krečom polivali i žive zakopavali. Ovde su mučenici u smrti čekali spas. Ovde su nad rakama pred bajonetima i mitraljezima pevajući ginuli ljudi. Bili su patrioti komunisti borci. Bili su ljudi. Bili su i jesu sloboda, bratstvo naroda i naše dostojanstvo

— Radomir Prica, Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici, Sremska Mitrovica, 1980, 51.

Galerija

• 
  Stanko Paunović Veljko i Slobodan Bajić Paja
• 
  Janko Čmelik i Boško Palkovljević Pinki
• 
  Tito u obilasku 1965.

Literatura

• Prica, Radomir (1980). Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici. Sremska Mitrovica: Sremske novine; Muzej Srema.  COBISS.SR 15012871
• Popović, Razumenka Zuma (1981). Spomenici Narodnooslobodilačke borbe i revolucije SR Srbije 1941—1945. Beograd: Narodna armija.  COBISS.SR 49469447
• Revolucionarko vajarstvo. „Spektar“ Zagreb, 1977. godina.
• Spomenici revolucije u Vojvodini. „Salon likovne jeseni“, Sombor 1988. godina.

Spoljašnje veze

• SANU - Spomenici kulture
• RZZSK - Nepokretna kulturna dobra