Авион 451
 Авион 451, први у низу експерименталних авиона 451. | |
| Опште | |
|---|---|
| Земља порекла |  ФНРЈ |
Авион 451 је у ствари породица експерименталних авиона конструктора Драгољуба Бешлина. Укупно је израђено 6 различитих авиона под ознаком 451 и разним подознакама.
Пројектовани у вријеме резолуције Информбироа и блокаде Југославије, били су један од начина са којима је врх земље покушао да створи независну ваздухопловну индустрију, посебно за војне сврхе.
Пошто је промјеном спољне политике Југославија добила војну помоћ од САД, авиони 451 никад нису ушли у производњу. Умјесто тога, 1953. године купљени су авиони САД Локид Т-33 и F-84 Тандерџет, а касније, 1956, Норт Америкен F-86E и Норт Америкен F-86D „Сејбр“. У току 1960-их година, послије побољшања односа СФРЈ и СССР, ловачки авиони, типа МиГ-21 су набављани од Совјетског Савеза. Касније, у току 1980-их су купљени и авиони типа МиГ-29.
Развој прототипова 451 је настављен све до раних 1960—их година, јер су сматрани за резервно рјешење опремања ратног ваздухоловства млазним авионима.
Авиони 451 су значајни и зато што су служили као искуствена основа за пројектирање авиона Г-2 Галеб. Такође, 451М је био први млазни авион израђен у Југославији, са првим летом 25. октобра 1952. године.
Крајем 1950-их, комисија РВ доноси одлуку да ниједан авион серије 451 не одговара потребама РВ и одлучује да се прекине даљи рад на њима. Авиони су послије предати музеју ваздухопловства.
451[уреди | уреди извор]
Ово је у ствари била развијена верзија претходног авиона 232. Први авион под ознаком 451 је имао два клипна мотора са пилотом у лежећем положају. Полетио је први пут 1950—1951. године.
Лежећи положај требало је да омогући пилоту лакше извлачење из обрушавања. Проблем је био слаба видљивост из кабине, посебно унатраг. Авиони 451 и 232 су испитивани све до средине 1950—их година, показавши да конфигурација заиста обезбјеђује пилоту већу отпорност на оптерећења.[1]
451М[уреди | уреди извор]
Крајем 1952. појавио се модификовани авион 451М са млазним моторима и нормалном кабином. Мотори су били малог потиска, француски Турбомека Палас (Turboméca Palas). Стране земље нису хтјеле да продају јаче млазне моторе, тада нове технологије. Наоружање се састојало од једног топа калибра 20 mm и ракетних зрна. Даљи напори су били усмјерени на то да се добије користан војни авион из овог основног типа.[2]
Авион 451М је био први југословенски млазни авион, са првим летом 25. октобра 1952. године.
С-451М Зоља[уреди | уреди извор]
Ова верзија се појавила 1954. Имала је аеродинамичка побољшања, која су укључивала продужен труп, крила на склапање и друкчије монтиране моторе Турбомека Палас. Године 1960. овом верзијом је постављен свјетски рекорд за млазне ултралаке авионе, са брзином од 500.2 km/h.
Ј-451ММ Стршљен[уреди | уреди извор]
Ово је била наоружана верзија претходног авиона, намијењена за јуришна дејства. Разлике су биле у стајном трапу типа трицикл, знатно јачим Турбомека Марборе (Turboméca Marbore) моторима, и планираном наоружању од 2 топа калибра 20 mm и 4 ракетна зрна. Испитиван је од 1957. године у Ваздухопловно-опитном центру (ВОЦ)[3].
С-451ММ Матица[уреди | уреди извор]
Двосједи авион за обуку пилота, који је постигао свјетски брзински рекорд у категорији лаких млазних авиона од 750.34 km/h 1957. године. Мотори су били Турбомека Марборе. Разликовао се од претходног авиона Стршљен по додатом другом сједишту и проширеној кабини.
Т-451ММ Стршљен 2[уреди | уреди извор]
Ово је био једносједи акробатски авион за обуку, изведен из Ј-451ММ. Турбомека Марборе мотори су кориштени и за ову верзију[3].
Очувани примјерци[уреди | уреди извор]
Сачувани примерци авиона 451, 451М, и Ј-451ММ се налазе у Музеју југословенског ваздухопловства у Београду на аеродрому „Никола Тесла“ у Сурчину.
Димензије и масе (451М)[уреди | уреди извор]
- Посада: један пилот
- Дужина: 7.45 m
- Распон крила: 6.78 m
- Висина: 2.32 m
- Површина крила: 8.0 m²
- Маса, празан: 897 kg
- Маса, пун: 1350 kg
- Мотори: Два, Турбомека Палас (Turboméca Palas 056A), 1,5 kN потиска сваки
Летне особине (451М)[уреди | уреди извор]
- Радијус дејства: 300 km
- Оперативни плафон: 8500 m
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Пионир 232, експериментални авион с пилотом у лежећем ставу. -
Пионир 232 (бочни изглед), експериментални авион с пилотом у лежећем ставу. -
Изглед кабине авиона „Пионир 232".
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451". Аеромагазин 57. стр. 34–35. ISSN 1450-6068
- ^ Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (март 2004). „Експериментални лаки јуришник 451М“. Аеромагазин 56. стр. 36–37. ISSN 1450-6068
- ^ а б Тирнанић, Саша (децембар 2004). "451ММ „Стршљен"". Аеромагазин 64. стр. 35–38. ISSN 1450-6068
Литература[уреди | уреди извор]
- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Ђокић, Небојша (март 2004). Предраг Миладиновић. „Експериментални лаки јуришник 451М”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). Београд: ББ Софт. 56: 36—37. ISSN 1450-6068.
- Ђокић, Небојша (април 2004). Предраг Миладиновић. „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
- Тирнанић, Саша (децембар 2004). „451ММ „Стршљен"”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). Београд: ББ Софт. 64: 35—38. ISSN 1450-6068.
- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Авион S-451M
- Авион Т-451М Стршљен фотографија
- С-451, 451М & С-451ММ Матица фотографије
- Т-451М Стршљен, Т-451ММ Стршљен II фотографије
- „Ikarus 451” (на језику: (језик: српски)). Музеј ЈРВ: www.muzejrv.mod.gov.rs. Архивирано из оригинала 20. 08. 2010. г. Приступљено 2. 9. 2010.